Aleksandar Tešić, ovogodišnji dobitnik nagrade „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, koju dodelju IKC „Solaris“ iz Novog Sada, govori o svojim književnim počecima, uzorima, inspiracijama i literarnom svetonazoru...
Najveći deo vremena mi ode na istraživanje, mada mi je to i najdraža faza, možda čak i više od samog pisanja. Ali uvek mi se javi neodoljiva želja da to istraženo podelim sa čitaocima, pa se to pretoči u zanimljivu priču. Uglavnom, pet-šest meseci ode na pripreme, a ostalo na pisanje – da bi svake godine objavio po jedan naslov.
PITANJE: Pošto ste i realistički autor i fantastičar kakav je Vaš odnos prema realnoj istoriji, folkloru i mitologiji?
TEŠIĆ: Ako je planinarenje moja strast, istorija je moja ljubav, i od nje sve počinje. Čitajući naše i strane istoričare, novije i stare hroničare, stekao sam prilično objektivnu sliku o našoj istoriji. I kada sam to poverio nekim našim istoričarima, naišao sam na odobravanje. Naime, postoje dve vrste istorije, popularna i stručna, one ne moraju da se podudaraju iako se popularna istorija zasniva na stručnoj. Popularna je ona koja je pisana za široke narodne mase, sve je doterano i istorijska priča klizi. Stručna je ona, kao što možete da pretpostavite, kojom se bave arheolozi i istoričari i koja se objavljuje u studijama, istraživanjima i slično – a koja retko dopre do narodnih masa, mada je ona tu, neskrivena, naočigled svih. Ali, ko bi čitao suvoparne studije, zar ne? Međutim, u njima nailazimo na sve dvoumice, nerazjašnjene događaje, nepoznate detalje koji su često vrlo indikativni. Kao rezultat, rupe se zatrpavaju, donose se proizvoljna rešenja, nekad i vrlo naivna – da bi se na kraju javnosti servirala kompletna popularna istorija srpskog naroda. Upravo te rupe su ono što mene najviše privuče i što bude inspirativno za pisanje romana. Neko će to nazvati alternativnom istorijom, meni je svejedno, ali to kod čitaoca probudi još veće interesovanje za određene istorijske likove ili događaje.
Slično je i sa mitologijom, ali u smislu da se mnoge tradicije poklapaju i vrlo su slične. Tu i nema mnogo nedoumica jer mitolozi se slažu da su sve mitologije, na primer u Evropi, nastale od jedne prastare, nepoznate religije koja je dobijala na specifičnosti kako su narodi migrirali širom kontinenta. Zato postoji veliki broj bogova sa istim atributima i karakteristikama, ali pod različitim nazivima. Isto je i sa mitološkim stvorenjima koje mi delimo sa drugim narodima, čak i onim najudaljenijim od nas. „Kosingas“ se na tome bazira, dok „Kletva Kainova“ istražuje poznati fenomen vampirizma koji je u srpskom narodu duboko utkan u podsvesti. Nekima to deluje smešno i neozbiljno, pomalo holivudski. Međutim, koliko je to ozbiljan fenomen ilustrovaću citatom pokojnog mitologa i profesora Sretena Petrovića koji je na mojoj promociji „Kletve Kainove“ rekao: Svi običaji i rituali koji se odnose i tiču pokojnika, od trenutka njegove smrti do 40 dana nakon nje, imaju samo jedan cilj – da se pokojnik ne povampiri. Ono što me je inspirisalo da napišem „Kletvu Kainovu“, osim navedenog, bio je sanitarni kordon koji je Habsburška monarhiha izgradila početkom 18. veka u dužini od 1900 km kako bi suzbila širenje kuge iz Osmanlijskog carstva, ali i vampirizma kao propratne pojave. Sem toga, čuveni slučajevi arnauta Pavla i Petra Blagojevića bili su detaljno opisani od strane austrijskih vojnih lekara, pa su mi poslužili kao osnov za pisanje romana. Činjenica da su drugi glavni istorijski akteri umrli pod neobičnim okolnostima, gušenjem, samo je doprinelo da se priča proširi i van granica tadašnje Srbije. Religijski i mitološki elementi igraju značajnu ulogu u romanu. Naslov "Kletva Kainova" aludira na Biblijsku priču o Kainu, što otvara vrata za razmatranje tema krivice, osvete i praštanja. Takođe se pojavljuju reference na različite religijske i mitološke tradicije, srpske običaje, što doprinosi složenosti romana i omogućava dublje razumevanje ovih tema.
Iako se trudim da u mojim romanima doza realizma bude jako izražena, od celog mog dosadašnjeg opusa samo „Gorolom“ može da se svrsta u isključivo istorijski roman, lišen bilo kakve fantazije i zasnovan samo na istorijskim okolnostima sredine 14. veka. To je dinamična priča o osveti, časti, ljubavi i zaverama koji na sasvim nov način čitaocu približava srednji vek u Srbiji. Lišen je ulepšavanja i prikazuje svu surovost tadašnjeg života: narodni običaji, paganski uticaji, surovi vladajući zakoni. U romanu su detaljno opisani viteški turniri, borba vlastele, trgovina robljem. Roman pruža jednu realnu sliku srednjovekovnog života koja se razlikuje od one koja nam se servira. Naglasio bih još jednom da je sve zasnovano na opširnom istraživačkom radu, a na kraju knjige je bogata bibliografija, spisak izvora koje sam koristio.
PITANJE: Kakav
je Vaš odnos prema žanru epske fantastike, od Tolkina na dalje... Tolkin se
prevashodno oslanjao na različite mitologije koje je slobodno „mešao“ a Vi imate
duboko utemeljenje u istoriji i lokalnom folkloru – da li je to teže ili lakše
za autora?
TEŠIĆ: Moj odnos prema epskoj fantastici je poput mog odnosa prema muzici koju slušam i prema kinematografiji koju najviše volim – onima iz sedamdesetih i osamdesetih! Dakle, što se tiče epske fantastike sve počinje i završava se sa Tolkinom. Pritom, ne tvrdim da su Martin, Džordan, Erikson ili Sanderson loši, daleko od toga. Međutim, mene nijedan od njih nije toliko oduševio i nije probudio toliko emocija kao Tolkin. Ono što je on uradio bilo je savršeno. Stvorio je živi svet. Za razliku od Tolkina koji je razne mitologije, pa i slovensku, upotrebio za stvaranje svog imaginarnog sveta, ja sam te iste mitologije iskoristio za stvaranje sveta koji postoji paralelno sa ljudskim. Sve po matrici kako gornji svet, tako i donji svet. Kao što pojedinci, pa i čitavi narodi, žive i utiču jedni na druge, tako i mitološki svetovi međusobno koegzistiraju. Oni se ne isključuju. Svi su jednaki, samo se pojedinci dele na dobro i na zlo. U serijalu „Kosingas“ od deset knjiga, prepliću se i dopunjuju razne mitologije, bogovi i mitološka bića. Mnoga od njih su istovetna, kao što sam rekao, samo imaju različita imena – što sve zaista upućuje na neku prastaru, prvobitnu religiju. Svakako da nije bilo lako stvoriti jedan tako složen mitološki svet jer je bilo potrebno mnogo istraživanja, i sve te pojedinosti uokviriti i predstaviti kao jednu koherentnu celinu koja funkcioniše. Negde sam pročitao jednu kritiku koja se odnosila na savremenu epsku fantastiku, po kojoj se autorima zamera što (skoro) nigde nije objašnjena ekonomija tih svetova. Naime, opisuju se detaljno ratovi, zavere i spletke, ali ne i od čega ti izmišljeni narodi žive. Šta proizvode, čime trguju? Ja sam se potrudio i taj element da unesem u svoju priču kako bi bio verodostojniji za čitaoca. Kao i svaki domišljen svet, ni moj nije zaokružen i tu ima još prostora da se proširi i usavrši.
PITANJE: Kakav je Vaš odnos prema žanrovima naučne fantastike i hororu, koliko se osećate obaveznim prema obrascima žanra, da li priča sama vodi u neki žanr ili imate žanr na umu kada počinjete da pišete?
TEŠIĆ:
U svom delu „Putovanje junaka“, Dejvid Adams Liming je analizirao strukturu
epa, i podelio je na: 1. Čudesno rođenje i skrivanje deteta, 2. Detinjstvo,
inicijacija i božanski znaci, 3. Priprema, meditacija, povlačenje i poricanje,
4. Iskušenje i potraga, 5. Smrt i žrtveni jarac, 6. Silazak u podzemni svet, 7.
Uskrsnuće i ponovno rođenje, 8. Vaznesenje, apoteoza i pomirenje. Ova struktura
je istovetna u svakom epu koji je do danas napisan, pa i u mom iako pre skoro
dvadeset godina kada sam osmislio „Kosingasa“ ovo delo mi je bilo nepoznato,
napisano je 1998.
Obrasci, hteli mi to ili ne, postoje i njih se držimo svesno ili nesvesno. To nije ništa loše, jednostavno je tako jer obrasci postoje u svim vidovima umetnosti. Ne razmišljam o žanru kada počinjem da pišem. Moj roman ume da bude i mešavina žanrova, ali verovatno preovlađujući zaplet može da ga svrsta u neki određeni žanr.
Roman „2084.“ objavljen 2015. predstavlja jedan moj mali iskorak iz istorijskog i epskog žanra. On je omaž Orvelovoj „1984.“, ali predstavlja mešoviti žanr SF, trilera i satire. Roman "2084." čini vremenski zaokret u budućnost, sedam decenija unapred, i smešta čitaoca u distopijsku verziju Srbije i sveta. Distopijski žanr inače često se koristi za istraživanje aktuelnih društvenih, političkih i ekoloških problema kroz futuristički okvir. Ovim romanom sam izrazio svoje stavove o savremenom svetu i globalizaciji. Satirični sloj romana je vrlo važan. Omogućio mi je da kritikujem i komentarišem aktuelne društvene i političke probleme na sarkastičan i humorističan način. Kao antiglobalista, iskoristio sam ovu priliku da izrazim svoje stavove o globalizaciji i o drugim važnim temama kroz satirični prizvuk romana.
PITANJE: Kakav je Vaš stilsko-poetski svetonazor i odnos prema realno-folklorno-magijsko-mitološkom, prema kolektivno nesvesnom i savremenosti; u svojim delima razlikujete svet paganizma, hrišćanstva i civilizacije, oni paralelno postoje – da li ono što je iskonsko samo dozvoljava da se preko njega navuče koprena srednjevekovne savremenosti ali izbija kad situacije postanu zategnute i prelomne; konačmo, jesu li mitski vitezovi i njihov red zasnovan na principima časti i poštenja, spoj sa starinama i njenim vrednostima?
TEŠIĆ: Serijal „Kosingas“ bogato je isprepleten različitim slojevima stvarnosti. Na početku priče susrećemo se sa realnim okruženjem srednjovekovne Srbije, ali brzo ulazimo u svet folklora, magije i mitologije kroz likove glavnih junaka monaha Gavrila, koji je i sam deo tog sveta, i Kraljevića Marka čiju transformaciju iz običnog čoveka u epskog heroja pratimo, često uz pomoć magijskih elemenata i brojnih mitoloških bića. Okosnicu čine razni običaji i rituali od kojih su se neki do danas održali. Ovaj spoj realnosti i nadnaravnog stvara bogat i zanimljiv svet u kome se granice između različitih stvarnosti zbog toga često zamagljuju i prepliću.
Kroz priču "Kosingasa", istraživao sam duboke arhetipske motive i simbole koji su prisutni u kolektivnom nesvesnom u našem narodu. Junaci serijala suočavaju se sa univerzalnim izazovima, poput borbe između dobra i zla, traženja identiteta i svrhe, i suočavanja sa vlastitim demonima. Ovi univerzalni elementi povezuju savremene čitaoce sa dubokim arhetipskim slojevima priče i čine je relevantnom i za današnje društvo. Čitaoci u velikoj meri spoznaju svoje korene i shvataju kompleksnost nastanka pravoslavlja, kao simbioze stare slovenske vere i hrišćanstva. Ništa nije crno i belo, između postoji široka i šarena lepeza.
Serijal „Kosingas“ pažljivo razdvaja svet paganizma, hrišćanstva i civilizacije, ali istovremeno ih i povezuje. Monah Gavrilo je predstavljen kao zaštitnik starinskih vrednosti i paganskog nasleđa, ali istovremeno prihvata i hrišćanske vrednosti, često se boreći za pravdu i moral. Jednom prilikom, profesor Sreten Petrović je za njega rekao da ga podseća na svetog Savu, što je mene prijatno iznenadilo jer mi on svesno nije bio uzor za mog glavnog junaka. Ovo razdvajanje i spajanje različitih svetova stvara složeni konflikt i dinamiku u priči, dok istovremeno naglašava važnost očuvanja kulturnog nasleđa.
Iskonsko prisustvo u serijalu često deluje kao koprena koja prekriva srednjevekovnu savremenost. Magijski elementi, mitološka bića i folklorni motivi daju priči dubinu i mističnost, često prelazeći granice racionalnog i stvarajući osećaj čarolije. Ovo iskonsko prisustvo pomaže čitaocima da se udube u svet priče i osete čaroliju prošlih vremena. Do danas su opstali razni magijski običaji i rituali koje je crkva preuzela kao svoje. Tri su glavne podele: običaji koji se odnose na rođenje, venčanje i na smrt. Dok se prva dva vremenom donekle i menjaju, osavremenjuju, običaji i rituali koji se odnose na smrt isti su kao i pre hiljadu ili više godina. I svi vuku poreklo od stare slovenske vere. Moram da naglasim da ovo nije neka moja fikcija već su to odavno utvrdili mitolozi i etnolozi.
Centralna tema serijala „Kosingas“ su naši mitski i legendarni vitezovi opisani u epskim pesmama. „Red zmaja“ zasnovan je na principima časti i poštenja. Monah Gavrilo, Kraljević Marko i njihovi saputnici predstavljaju ideal hrabrosti i viteštva, boreći se za pravdu i zaštitu slabijih, braneći granicu ljudskog i mitološkog sveta. Ovaj aspekt serijala naglašava vrednosti kao što su hrabrost, rodoljublje, lojalnost i čast, koje su karakteristične za viteški kodeks. Takođe, ova tema povezuje savremene čitaoce sa vrednostima prošlih vremena i podseća na univerzalnu važnost moralnih principa koji danas, nažalost, gube na značaju.
PITANJE: Vaše knjige su naišle na veliku pažnju i odobravanje čitalaca – šta mislite zbog čega? Brojni mladi pisci su krenuli smerom koji ste zacrtali pa je stvorena čitava scena autentično domaće epske fantastike – kakav je Vaš odnos prema ovim dešavanjima? „Kosingas“ živi i u drugim medijima, radiju i stripu, recite nam nešto o tome.
TEŠIĆ:To je možda zbog činjenice da je „Kosingas“ prvo takvo delo koje na jedan sveobuhvatan i složen način kombinuje različite elemente stvarnosti, folklora, mitologije i moralnih vrednosti da bi se stvorio jedan bogat i dubok svet kakav do danas nije postojao u književnosti. Drugi razlog je taj što se do pojave „Kosingasa“ od jednog nepoznatog autora, na svet književnosti gledalo kao na domen književne elite u koji autsajderi nisu mogli ni sanjati da mogu kročiti. Odjednom se pojavio neki anoniman pisac i pokazao da svako može objaviti roman ukoliko je dobar i kvalitetan. Izdavači su im otvorili vrata shvativši veliki potencijal koji se krio među mladim piscima. Tako je domaća književna scena obogaćena autorima koji su do danas postali među najprodavanijim na ovim prostorima. Čitaoci su ti koji donose krajnji sud koji je merodavan za opstanak nekog autora i njegovog dela na književnoj sceni.
RT Vojvodine je uspela da pretoči trilogiju „Kosingas“ u odličnu radio dramu na jedan sasvim nov tehnološki način, pomoću binaurala, tj. 3D audio, pružajući realističan zvuk slušaocima sa slušalicama. U produkciji je učestvovalo više od pedeset glumaca i velika tehnička ekipa. Rezultat je radio drama kakva dosad nije viđena, a emitovana je dosad prva knjiga „Red zmaja“. Može da se nađe na podkastu RTV i da se sluša preko interneta. Emituje se poslednjeg četvrtka u mesecu.
Rad na stripu „Kosingas“ autora Zorana Jovičića nažalost je prekinut i dosad su izašla samo tri albuma. Razlog tome je obiman projekat sa čijom realizacijom se Zoran sam uhvatio u koštac. Vremenom je shvatio da ne može sam sve da radi pa je pritisnut nekim drugim problemima morao je da obustavi rad na stripu. Ipak, nadam se da će jednog dana nastaviti rad jer ono što je dosad uradio bilo je izvrsno.
Razgovarao Ilija
Bakić
(„Sveska“ broj
150/decembar 2023.)
