DEBELA MORA, DŽUNGLE, BORBE I - ZLATO – “Riđobradi 9” Šarlije, Žiže, Lorg i Gati; izdavač Čarobna knjiga, 2024.

 

Godine 2022. agilana “Čarobna knjiga” je, u reprezentativnoj biblioteci “Stari kontinent”, započela celovito i hronološko objavljivanje još jednog klasika 9. umenosti - stripa “Riđobradi”. Dvojac koji je započeo ovaj serijal činili su scenarista (koji je, pre toga, bio i crtač) Žan-Mišel Šarlije (1924-1989) i crtač Viktora Ibinon (1924-1979); njih dvojica već su sarađivali (između ostalog, od 1949. do 1952. godine, na ilustrovanoj biografijj gusara Roberta Sirkufa u tri toma) a stripu o piratima i gusarima, jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama – nisu mogli da odole. Uostalom ova tema bila je, još od Stivensonovog romana “Ostrvo s blagom” (1883), mila svim malim i velikim dečacima i neodoljivo je mamila i dražila publiku da čita valjane ali i petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Posle raznih odlaganja ključni trenutak je nastupio kada je osnovan strip nedeljnik “Pilot”; Šarlije, kao glavni urednik, odlučuje da u prvi broj ubaci i gusarski strip, smišlja priču o hrabrom i surovom gusaru Riđobradom, ubeđuje prezaposlenog Ibinona da se prihvai crtanja i 29. oktobra 1959.g. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon sa Kariba”. Ibinon je pre iznenadne smrti nacrtao 18 epizoda Riđobradog a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavio da izlazi do 2006.g. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burže, poslednji crtač ustvrdio da će se, u budućnosti, vratiti serijalu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je ista ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja, od legendarne “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.

        Epopeja započinje 1715.g. na karipskim morima, kada španski galeon napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam moraI”. Ovaj “Demon sa Kariba” ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Ali ovog puta će poštedeti bebu koga usvaja i daje mu ime Erik. Slede beskrajne avanture, morske bitke, potere i bekstva iz bezizlaznih situacija, planovi i prevare… Erik odrasta pod patronatom Tronogog, gusara sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba, Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, Riđobradi šalje sina u London da se upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Posle još mnogo novih avantura Erik se vraća u Tortugu, centar piratske republike, sa oprostom kralja Francuske i imenovanjem Riđobradog za kraljevskog gusara (pirati su razbojnici za svoj groš a gusari razbojnici u kraljevoj službi). Ali Riđobradog i njegovog broda nema! Erik saznaje da mu je otac otišao u potragu za izgubljenim actečkim gradom u džunglama Jukatana jer tamo leži basnoslovno blago! Za ovo zlato su zainteresovani i piratski admiral Morgan, lepa i opasna Konča koja je bila Morganova miljenica ali se zaljubila u Erika; na strani Španaca blago traži i veliki inkvizitor Don Skarpato kao i nekolicina većih i manjih igrača. Erik će morati prvo da oslobodi oca iz tamnice pa da svi oni prođu kroz džungle i močvare, da pronađu grad, prežive lukave klopke u actečkim piramidama, nadmudre brojne Špance u neravnopravnoj borbi, i da sve vreme budu oprezni, dovitljivi, hrabri, humani ali i nemilosrdni… Riđobradi i Erik će uspeti u svojim namerama i u ponovo osvojenom “Crnom sokolu” isploviti na otvoreno more ali njihovi neprijatelji će ih čekati u zasedi!

        Šarlije je napisao čistokrvnu, adrenalinsku avanturu sa nekoliko linija dešavanja koje se neočekivano zapliću i prepliću; tenzije ni malo ne popuštaju pa dok se jedan zaplet još nije završio već je otvoren novi koji “vuće” priču sve dalje i dalje. Šarlije je u “Riđobradom” (kao i u “Bluberiju” za koga je takođe pisao scenarija) bio sklon da priče stvara u serijama albuma; tako priča o actečkom blagu ima čak četiri dela “Ostrvo izgubljenih lađa” (objavljena u 8. knjizi), “Nestali sa ‘Crnog sokola’”, “Prokleto zlato Huakapaka” i “Grad smrti” (objavljene u 9. knjizi). Iz predgovora čitalac saznaje da je na početku crtanja epizode “Nestali sa ‘Crnog sokola’” Žiže preminuo. Šarlije i izdavači su pokušali da angažuju Lorga, Žižeovog sina koji je do tada pomagao ocu ali on, ispostavilo se, nije mogao samostalno da završi album; spasonosno rešenje je bilo angažovanje prekaljenog profesionalca Gatija koji je bio sposoban da album nacrta u Žižeovom stilu da bi u sledećim albumima polako uvodio svoj crtački stil kao i slobodniju montažu tabli koja potcrtava dinamiku akcije i celokupnu uzbudljivost priče.

        Rečju, i ovaj album potvrđuje da je “Riđobradi” nesporni klasik gusarskog strip žanra i istinski praznik za sve koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na “debelim morima” i egzotičnim predelima.

            (“Dnevnik”, 2025.)

U VRELIM NOĆIMA PUNIM RUMA ili O ZLATNOM DOBU SUROVIH KARIBSKIH PIRATA – “Riđobradi 1” Šarlijea i Ibinona; izdavač Čarobna knjiga, 2022.

 

U, za proverene stripoljubce već nezaobilaznoj, biblioteci “Stari kontinent” agilne “Čarobne knjige” upravo je, pojavom prvog toma, započeto reprezentativno, celovito i hronološko objavljivanje još jednog, na ovim prostorima legendarnog, serijala; reč je stripu “Riđobradi” poteklog iz pera Žana-Mišela Šarlijea (1924-1989) i četkice Viktora Ibinona (1924-1979). Ovaj je dvojac crtača (obojica su najpre bili crtači stripova), scenarista i zaljubljenika u strip kao i istoriju, nakon niza samostalnih projekata, ujedinio snage u stripu o piratima, temi tako dragoj dečacima ali i ostatku mlade i stare populacije širom sveta. Pripovesti o jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, pomorskim bitkama, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama, ispod palmi, neodoljivo su mamile i dražile publiku da čita petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Šarlije i Ibinon su, pre “Riđobradog”, nakon temeljnog istraživanja napravili ilustrovanu biografiju gusara Roberta Sirkufa, objavljenu u tri toma između 1949. i 1952. godine. Kada su se, par godina kasnije, udružili sa velikanima kakvi su Gosini, Žoli, Kloto i Ebrar, kako bi osnovali strip nedeljnik “Pilot”, koji će postati jedan od stubova frankobelgijskog stripa, Šarlije je rešio da u nedeljnik ubaci i gusarsku priču; pošto je imao dovoljno materijala o toj epohi osmislio je priču o hrabrom i surovom piratu Riđobradom. Mnogo veći problem od priče bio je da ubedi Ibinona da se prihvate crtanja stripa. Ipak, 29. oktobra 1959.g. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon s Kariba”, koja se, na ukupno 62 table, okonača u broju 40 da bi već u broju 42 startovala nova epizoda “Kralj sedam mora” koja će se završiti u broju 90. Ibinon je pre iznenadne smrti kompletno nacrtao 18 epizoda “Riđobradog” a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog i njegove posade, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavio da izlazi do 2006.g. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burgne, poslednji crtač ustvrdio da će se možda, u budućnosti, vratiti ovom stripu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je “pljunuta” ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja počev od “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.

            Epopeja započinje 1715.g. usred karipskih mora, kada španski galeon koga je oluja odvojila od konvoja, napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi, Demon s Kariba “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam moraI” On ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Tako i biva. U nemilosrdnoj borbi ginu i mladi supružnici Monfor ali njihovog sina Tijerija, koji se nije uplašio strašnog Riđobradog već mu se nasmejao, pirat ne ubija već usvajao i daje mu ime Erik. Sledi niz avantura, morskih bitaka, potera i lukavih i domišljatih bekstava iz bezizlaznih situacija, vraćanja u tajno skrovište na jednom ostrva u karipskom arhipelagu. Erik odrasta pod patronatom Tronogog, pirata sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, kapetan odluči da otme nekoliko učitelja koji će dalje obrazovati naslednika njegovog bogatstva. Nakon takvog neformalnog i neuobičajenog obrazovanja, praćenog piratskim pohodima, Riđobradi šalje sina u London da se, sa krivotvorenim dokumentima, upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Eriku je, pak, piratski život mučan i nema nameru da se vrati ocu. Ipak, kad sazna da Riđobradi, u tamnici-brodu ukotvljenom na Temzi, čeka svoje smaknuće, on smišlja plan da ga oslobodi. Uprkos uspehu, Erik napušta oca da bi, u epizodi “Kralj sedam mora”, hrabrošću i domišljatošću, uspeo da nađe svoje mesto u svetu i položio kapetanski ispit. Tada ponovo sreće Riđobradog koji mu otkriva istinu o njegovom poreklu i bogatstvu koje mu pripada. Erik sa Tronogim i Babom odlazi da ostvari svoja prava…

            Šarlije obilato koristi svoja znanja kako bi stvori uverljivu priču, neretko koristi istorijske činjenice iz života raznih pirata i gusara mada, s druge strane, ne otkriva da li je Riđobradi stvarna ličnost (asocijacija na legendarnog Edvarda Tiča - Crnobradog se sama nameće ali ima i drugih “kandidata”, od Henrija Morgana do turskog gusara Hizira Barbarose). Povremena mešanja epoha samo dodatno iritira zaljubljenike dok ostali bezbrižno uživaju u čistokrvnom avanturističkom štivu, u najboljem značenju tog termina. Ibinon se, sa vizuelne strane, potrudio da sve što se vidi, od brodova, oružja do odeće, frizura i brkova, bude potpuno istorijski verodostojno a da vizuelno pripovedanje, uprkos ograničenju organizacije table (većinom se tabla sastoji od dve celine po dva kaiša), bude dinamično i dramatično.

            Zaključimo da je pojava “Riđobradog”, nespornog klasika piratsko-gusarskog strip žanra, istinski praznik za sve one koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na “debelim, toplim morima”.

            (“Dnevnik”, 2022.)

RAT SA APAČIMA POD NEMILOSRDNIM SUNCEM ili BLUBERI I GRMLJAVINA NA ZAPADU – „Bluberi 1“ Šarlijea i Žiroa; izdavač Čarobna knjiga, 2020.

 

    Nastavljajući, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, sa štampanjem relevatnih stripova nastalih u Evropi u drugoj polovini XX veka, agilna „Čarobna knjiga“ započela je integralno objavljivanja jednog od najpoznatijih i najznačajnijih vestern strip serijala – „Bluberi“ poteklog iz scenarističke mašte Žana-Mišela Šarlijea (1924-1989) i ispod pera Žana Žiroa (1938-2012). „Bluberi“ ili „Poručnik Bluberi“ smatra se „ultimativnim“ (čitaj, savršenim) vesternom koji od svoje pojave, 1963.g. na stranicama magazina „Pilot“, nije prevaziđen; mada se, od tada do danas, pojavilo nekoliko konkurenata koji bi mogli ugroziti ovu nezvaničnu titulu, „Bluberi“ je nesporno bio i jeste etalon po kome se razmeravaju dometi u stripovskom vestern žanru. Prvi tom sabranih Bluberijevih avantura, štampanih u punom koloru i sa tvrdim koricama, čine tri epizode, „Fort Navajo“, „Grmljavina na zapadu“ i „Usamljeni orao“. Ipak, reč je o jednoj velikoj priči koja se „rasprostrla“ na čak pet albuma i svedoči o Šarlijeovoj sklonosti prema obimnim (često u 3 i više epizoda) i složenim avanturama sa mnogo likova i brojnim podzapletima iz kojih Bluberi, uprkos nadmoćnim neprijateljima, pronalazi pravedni izlaz. Ova epska širina postaje jasnija kada se zna da je Šarlije o vesternu učio ponajviše iz filmova velikog Džona Forda. Prva priča o Bluberiju započinje prepoznatljivo: u malom gradiću na granici Arizone i Novog Meksika uparađeni poručnik silazi iz diližanse i ulazi u salun kako bi se osvežio dok se umorni konji zamenjuju odmornim. Unutra traje partija pokera između mladog stranca i nekoliko lokalnih momaka. Stranac više puta pobeđuje što izaziva sumnju da vara. Kako bi sprečio nevolje poručnik neuspešno pokušava da smiri strasti sve dok stranac preciznim pucnjima ne reši problem i otera nasrtljivce. Nadalje se ispostavlja da poručnik, koji je sin generala Šermana, odlazi na dužnost u Fort Navaho; s druge strane, na zgražanje mladog oficira, kockar, koji lakonski priznaje da vara i da je igru počeo lažnim dolarom, otkriva da i on ide na isto mesto jer je takođe pukovnik imena Majkl Bluberi! U nastavku priče diližansa stiže do spaljenog ranča gde, od domaćina na samrti, saznaje da su Indijanci oteli njegovog malog sina. Na pomolu je rat sa Apačima koji komandant tvrđavi želi da izbegne ali major Blaskom sve čini da se rat desi pa zato na prevaru zarobljava poglavice-pregovarače. Jedini način da se sukob zaustavi je da Bluberi samoinicijativno pronađe otetog dečaka i tako dokaže da Apači nisu napali doseljenike.

        Vreme događanja je posle Građanskog rata u kome je Bluberi, zahvaljujući svojoj neustrašivosti (dva puta ranjavan, šest puta pohvaljivan), od trubača napredovao do oficira. Njegova karakteristika nimalo nije sjajna – pije, kocka se, vara, neposlušan, kavgadžija – ali on je domišljat, uporan, pravdoljubiv (što znači da poštuje Indijance i pomaže im), brz na revolveru. Bluberi je crtan prema liku popularnog glumca Žan Pol Belmonda pa, dakle, nije holivudski „bejbi fejs“ heroj - zato ga Indijanci zovu Slomljeni nos. Šarlije se trudio da u pričama stvori izbalansiranu sliku u kojoj dobri nisu uvek dobri, loši nisu samo loši, niti su ove uloge unapred rezervisane za poznate strane. Njegov Divlji zapad je i divalj i surov, pun poštenih i radinih ljudi ali i prevaranata, lopova i ubica... Upravo je neušminkana slika tog doba zalog živosti i uverljivosti ovog serijala starog skoro 60 godina. Naravno, u početnim epizodama Šarlije nije uspeo da se otrgne od znanih vestern šablona ali je svakako postavio uverljivu pozornicu na kojoj će se odvijati sledeće priče od kojih su mnoge prava remek-dela žanra. Slična je situacija i sa Žiroovim crtežom koji je isprva „neispisan“ i pod velikim uticajem njegovog učitelja Žižea koji je uradio i omot za prvi album (a prema pričama, koje su par puta osporavane, ispravljao Žiroov crtež pa, čak, iscrtao i par slika). Likovi junaka nisu bili Žiroova jača strana; posebno je Bluberi pričinjavao Žirou dosta problema pa on na nekim kvadratima ne liči na samog sebe. Kadriranje i montaža tabli su konvencionalni, kruti i nedinamični. Ipak, Žiroov crtež iz table u tablu vidno napreduje i potvrđuje njegov enormni talenta koji će se, za samo par godina, otkriti u svoj svojoj veličanstvenosti koja će ga učiniti jednim od najboljih strip crtača svih vremena.

        Serijal „Bluberi“, koji je na prostore Jugoslavije stigao 1968.g. na stranicama „Kekeca“ a zatim i u bezbroj roto izdanja („Panorama“, „Stripoteka“, „Cak“, „Strip art“, „Spunk“, „Biser“, „Super“, „Politikin zabavnik“) i nekoliko albuma („Dečje novine“, „Marketprint“), bio je neizostavni i nezaboravni deo odrastanja niza generacija, baš kao što je i blistavi klasik „priča u slikama“.

            („Dnevnik“, 2021.)