BUMERANG (IPAK), MAČKA I SLIKARI – Strip magazin „Bumerang“ broj 3, izdavač Grafoprodukt, Subotica, januar 2001.g.

Tri meseca kasnije nego što je trebalo (broj 2 izašao je u septembru 2000.g.), pojavio se „Bumerang“ broj 3 ali će pravi stripoljupci lako oprostiti ovu docnju zadovoljni što je broj ipak stigao na kioske, nadajući se da to znači da će sledećih brojeva takođe biti a ako budu i redovni – eto razloga za voacije! Naravno, ne bi se olako trebao trošiti kredit kod čitalaca pošto svako strpljenje ima kraja a otežavajuća i ograničavajuća okolnost u ovom slučaju jesu stripovi u nastavcima jer, ako sledećeg dela predugo nema, može se izgubiti interes da se strip uopšte pročita. (Ovo svakako podrazumeva i široku i blagovemenu distribuciju revije.) No, kako god (u budućnosti) bilo, novi „Bumerang“, pod uredničkom palicom Saše Marijanušića, otvaraju, umesto njegove reči, zanimljive „Strip vesti“ o radu domaćih autora i dešavanjima u svetu stripa, koje priređuje Zlatko Milenković, pokretač i urednik istoimenih „Strip vesti“ dostupnih zainteresovnaima putem elektronske pošte. Milenković je autor i serijala „Noćna smena“, započetog u ovom broju, u kome upoznajemo policajca koji danju spava u ćeliji a noću dežura i čeka sveže uhapšenike da bi od njih čuo (ako je moguće) zanimljive priče i tako prekratio vreme, što, sveukupno, zvuči obećavajuće.

            Pored uvoda u „Noćne smene“ dva serijala uveliko se razvijaju. Novih 10 tabli Kerčevog „Cat Clow“, epizoda „Pacovdija u plavom“, prati ženu mačku i inspektora Kameron Hila dok kroz kanalizaciju traže mutirane ljude-pacove i njihovog gazdu, dajući tako Kercu šansu da isporuči novu dozu vrcavih dijaloga i razigrane crtačke egzibicije u scenama tuča. Čitaoci će svakako nestrpljivo čekati rasplet događaja.

Drugi deo stripa „Max Debris“ scenarista Marka Stojanovića i Đorđa Mlosavljevića i crtača Toni Radeva, nastavlja da zapliče razne prevarantske i nacističke mreže oko slika Otona Muhe, posebno one pod imenom „Slovenska apoteoza“. Reč je o humorističko-karikaturalnom stripu sa simpatičnim junacima, na tragu francusko-belgijske škole.

Ostatak „Bumeranga“ ispunjavaju kratki stripovi. „WC – War Conflict“ Ljube Filipovića je gorko sarkastična priča o borbi vojski oko jednog klozeta. Mladen Oljača zabaviće čitaoce posprdnim „All You Need Is Love“, s tim da se zadnja reč čita kao „Money“, što se „nežnim dušama“ i feministkinjama sigurno neće dopasti.

Broj zatvara geg „Pohod“ Nebojše Bačića (o tri Turčina, ne baš naročito spretna i jednom prgavom medvedu, a sve to u koloru). Tako ističe 40 strana „Bumeranga“, za koga se nadamo da će prebroditi porođajne muke i opstati na radost ljubitelja priča u slikama.

(2001)

BUMERANG U ZAMAHU – Strip revija „Bumerang“ broj 2, izdavač Grafoprodukt, Subotica, 2000.g.

Ako je pojava prvog broja novog strip magazina „Bumerang“ bila prijatno iznenađenje, pojava drugog broja je dvostruko prijatnije iznenađenje. U vremenima kada svaka dobra ideja ima najviše šansi da propadnje, izlazak prvog „Bumeranga“, u izdanju malo poznatog „Grafoprodukta“ iz Subotice, i posvećenog u potpunosti domaćem stripu mlađih autora, mogao se smatrati entuzijastičkim potezom visokog rizika (bez obzira na nesporni kulturološki značaj ove publikacije koja se pojavljuje posle mnogo sušnih godina i to, ni manje ni više nego, na kioscima!). Stoga je sveska sa brojem 2 na koricama, nadamo se, znak da će projekat opstati, makar i ne izlazio u najavljenom mesečnom ritmu (ovu neredovnsot lako će mu oprostiti svi stripoljupci).

            „Bumerang 2“ već se na prvi pogled razlikuje od prvenca. Naime, format magazina je povećan na, za strip uobičajene, A4 dimenzije. Sadržaj takođe nudi nove promene: dok u „jedinici“ nalazimo priče u rasponu od akcionih, preko metafizičkih do humorističkih, rađene manirom kako tzv „glavnotokovskog“ tako i „alternativnog“ stripa, novi broj je u potpunosti „glavnotokovski“, što ni u kom slučaju nije mana, mada je početna „šarolikost“ možda zanimljivija kao koncept.

            Broj otvara prvi deo nove epizode serijala „Cat Clow“ Baneta Kerca, najpopularnijeg domaćeg strip autora 80-tih, koji se vraća pred ovdašnju publiku posle decenije odsustva. Kerac je heroj (tako piše na zidu nacrtanom na naslovnoj strani „Bumeranga 2“) akcionih stripova iz „zlatnih godina domaćeg stripa“, koga su krizne 90-te oterale u pečalbu, mada je on i ranije radio za inostranstvo. Ponovni susret sa super mačkom u mrežastim čarapama potvrđuje sve već znane nam kvalitete (realistički crtež, jasnu akcionu priču, vrcave dijaloge) a intervju sa Kercem donosi informacije o radu jednog od retkih strip profesionalaca sa ovih prostora, koji nema iluzije i ne mistifikuje ni svoj rad ni medij u kom deluje, već nonšalantno samerava „stanje stvari“.

            Drugi serijal započet u novom „Bumerangu“ je „Max Debris“ crtača Toni Radeva i scenarista Marka Stojanovića i Đorđa Milosavljevića. Reč je o krimi-humorističkoj priči crtanoj karikaturalističkim manirom belgijsko-francuske škole.

U nastavku broja  nalazimo zafrkanstsku priču o lokalnim naravima, pod naslovom „Tu-tum“ Darka Atanasijevića, te western „Budala i zakon“ Zorana Stoiljkovića Kize, nedorečenog scenarija i crteža. Uz strip gegove Simona Vučkovića i Zoltana Nađđerđa, kao uvod i finale, zatvara se ovaj broj „Bumeranga“.

Čitaoci zainteresovani za razrešenje serijala koje su počeli da prate odnosno oni voljni da saznaju šta se to dešava sa domaćim stripom, svakako će nestrpljivo očekivati novi „Bumerang“ jer bez ovakvih izdanja strip scena jedne sredine sporo se i teško razvija.

(2000)

ART 9 „Umetnost i jezik stripa“ Žika Bogdanović, „Kalokagarti“ Đorđe Milosavljević i Milan Jovanović, izdavač IP „Orbis“, 1994.

Ono što je svojevremeno – izjavom da će se „Orbis“ zalagati za profesionalni odnos prema stripu, od njegovog stvaranja do objavjivanja – najavio Dragan Savić, urednik strip magazina „Tron“, potvrđeno je najnovijim „Orbisovim“ knjigama iz biblioteke „Art 9“.

UVOD U TAJNE STRIPA

„Umetnost i jezik stripa“ priređivača Žike Bogdanovića, pionira serioznog bavljenja devetom umetnošću na ovim prostorima, pre svega je priručnik, velikog formata i bogato ilustrovan, za buduće strip stvaraoce, knjiga koja otkriva tajne rada na stripu. Naravno, mogu je iščitavati i radoznali ljubitelji priča u slikama odnosno njihovi kritičari.

Kako to i priliči početnicama, posle kratkog uvoda u istoriju stripa, u okviru koga su imenovana i detaljnije predstavljena četvorica velikana: Vinzor Mek Kej (tvorac „Malog Nema“), Džordž Mak Manus („Porodica Tarana“), Džordž Herimen („Maca Šiza“) i Bern Hogart („Tarzan“), u nastavku knjige Bogdanović analitički raščlanjuje bitne elemente stripa (junake, izbor tema, jezik i sintaksu stripa tj. crtačke planove i rakurse, kadriranje), svaki od njih pojedinačno definišući sa čisto tehničkog aspekta odnosno značenjskog za gradnju strip priče. Poglavlje „Principi vizuelne naracije“ nudi pouke o načinima stvaranja napetosti, mističnosti i komičnih efekata u stripu, dok su u delu „Život za crtačkim stolom“ sadržani saveti o izboru crtačkog pribora, formata table, tehnika i kompozicije. Na kraju se sva znanja objedinjuju u analizi jedne epizode kultnog stripa „Korto Maltežanin“ Huga Prata.

Bogdanovićev priručnik ispunjava prazninu u svetu domaćeg stripa, prazninu odavno uočenu, za knjigom koja će mlade umetnike uputiti u principe rada na stripu. Istina, pre 20 godina Ervin Rustemagić je objavio brošuru „Profesionalne tajne stripa“ ali je to ipak bila štura informacija iza koje je ostao muk u kome su početnici, prepušteni sopstvenoj dovitljivosti tipa ’pokušaj-pogreška’, što svakako nije zalog uspešnog razvoja stvaralaštva jer podrazumeva otkrivanje zakonitosti koje su već poznate, dakle tapkanje u mestu dok se ne dostignu tuđa iskustva. Otuda značaj Bogdanovićevog pokušaja da sagleda celinu postupka stvaranja devete umetnosti. Takva širina koncepcije nužno je rezultirala i prebrzim, ovlašnim prelaskom preko nekih tema, i definicijama koje, u najboljem slučaju, odgovaraju razmeravanju i vrednovanju stripa po iskustvima iz klasične faze razvoja ovog medija, zbog čega su savremeni strip i promene koje je doneo potpuno zapostavljeni. No, priručnici svih vrsta pate od zastarelosti pa izrečena primedba ni malo ne umanjuje vrednost ovog projekta, vrednost koju će tek nove generacije umeti pravilno da ocene.

SEĆANJE NA VIZANTIJU

            Strip album „Kalokagarti“, epizoda „Carigrad 529. – vetar u purpurna leđa“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Milana Jovanovića, vodi nas u svet prvog veka nove ere, u Carigrad, prestonicu Vizantijskog carstva, do sada retku temu domaćih stripova. Odatle će niti priče krenuti „za nitima svile“, uklapajući se u obrazac, pokriven plemenitom patinom mitskog, priče o putovanju i otkrivanju sveta, obrazac duboko zaronjen u osnovne porive čoveka. Milosavljević precizno, filigranski plete sudbine svoja tri glavna junaka i onih koji će, kad putovanje započne, ostati među zidinama Carigrada, dovodeći različite niti radnje do čvorišta, ukrštanja koja krase uzbudljiva preklapanja replika različitih ličnosti. Ovakvim postupkom izbegnuta je jednosmernost toka događanja ove, u osnovi, početne faze razvoja obrasca, u kojoj se sakuplja posada broda koji će se otisnuti u avanturu.

            Milosavljevićeva Vizantija prevazilazi svetove znane iz brojnih istorijskih stripova jer njeni su ravnopravni delovi i legende, mitovi i čudesa, svi uronjeni u svakodnevicu kao bitni činioci življenja. Iskustva književnosti magijskog realizma tako su prenesena u novi medij.

            Scenario se takođe poigrava i sa jednim starim strip obrascem. Naime, opredeljujući se za tri glavna junaka scenarista je, čini se na početku, prihvatio i poznatu podelu njihovih uloga na ’snagu-um-lepotu’ (klasičan primer ove podele su Flaš Gordon-Zarkov-Dejl). Ali, kako epizoda odmiče sve je očitije neuklapanje jednog junaka, Aleksandra Kirskog, vođe ekspedicije, u šablon. On nije ni dovoljno jak niti određen za umni deo trija, a lepota je, tradicionalno, rezervisana za žene. Otkriće, na kraju epizode, da je Aleksandar pripadnica lepšeg pola razjasniće nedoumicu i igrariju ali i otvoriti nova pitanja o njegovj/njenoj ulozi vođe u novim epizodama (jer ostali junaci ne znaju tajnu). Biće zanimljivo posmatrati kako će ova situacija biti rešena.

            Crtački deo stripa je obavio mladi Jovanović čiji je napredak, ’oslobađanje ruke’, primetan u svakoj novoj tabli. Neka od vizuelnih rešenja (oneobičavanje borbi, mape) veoma su uspela. Pohvale naročito zaslužuju crteži koji prate priče junaka, rađeni tako da podsećaju na ikone ili tapiserije iz ranog srednjeg veka. Buduće avanture svakako će biti veliki izazov za Jovanovića.

            Svodeći, na kraju, utiske o ovom, trostrukom albumu prvencu (za oba autora i novu Jugoslaviju), ostaje nam da zaključimo da je reč o zrelom i uspešnom delu koje potvrđuje da mlade generacije strip autora imaju velike potencijale te da budućnost domaćeg stripa postoji i da je u dobrim i vrednim rukama.

(1994.)