("Dnevnik", 13.10.2024.)
U davnim godinama druge polovine prošlog veka (i prošlog milenijuma), u (ovdašnjoj) zemlji koja više ne postoji, stripovi su bili svakodnevna literatura nekoliko generacija dečaka. Iako su bili Titovi pioniri i omladinci neodoljivo su ih privlačile „priče u slikama“ koje su poticale iz zlog, kapitalističkog sveta. Stripu nisu uspeli da naude ni partijski dušebrižnici; u jesen 1971. godine na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu strip je (uz ostalu žutu štampu: roto-romane, razna zabavna i erotsko-pornografska izdanja) označen kao „šund“ (čak su, u silnom poletu, stripovi - spaljivani na lomači!) i kao takav dodatno oporezovan posebnim zakonom koji je stupio na snagu 1972. Primena zakona dovela je do gašenja više strip izdanja, npr „Biblioteke Lale“, ali je strip ipak opstao jer je hranio dečačku maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih mora kojima krstare gusari do beskraja svemira koji krije svakojaka čudesa i čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, štampane na jeftinom novinskom papiru sa lošim otiskom, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu dečačku zaluđenost) u druge svetove. Bezbrojne edicije su se pojavjivale, trajale i gasile donoseći mnoštvo uzbudljivih priča. I činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako narod iskusno konstatuje „sve što je lepo ima kraj“, vreme stripovskog raja moralo je da se završi i taj kraj se poklapao sa krajem države u kojoj su stripovi bujali.
Posle
su došle sušne godine za strip i donele generacije koje nisu znale za stripove
na trafikama jer ih tamo više odavno nije bilo (od hiperinflacijske 1993). Nivo
klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama. Onima
koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara izdanja -
ukoliko su ih sačuvali. Ponešto od tih starih stripova objavljivano je kasnije
u luksuznim knjigama ali većina je i dalje ostala u sveskama koje grize zub
vremena. Zato je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba
biti pomenuto.
Elem,
Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda,
čiji su osnovači i glavni pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir
Jovanović, među brojnim knjigama, fanzinima i almanasima koje publikuje,
objavilo je i knjigu „Classic Comics – Science
Fiction, Fantasy & Horror“ na
190 stranica A4 formata koja je prava riznica za „iskusne“ stripoljupce.
Naime, ovde su sakupljeni radovi 14 uglavnom američkih strip autora koji su na
polju naučnofantastičnog, fantazi i horor stripa stvarali
u rasponu od pre II svetskog rada do kraja 1970-tih, dakle u takozvanom
„Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), pa „Srebrnom“
(1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u
novinama i u popularnim strip magazinima i karakteriše ih prostodušni
optimizam i lakoća u tretiranju standardnih žanrovskih tema - u domenu naučne
fantastike to je svetla budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa
vanzemaljcima; fantazi je kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra
i Zla dok je horor fokusiran na bizarno i zloslutno u svim
vremenima. Čest je humorni odmak a eksplozivno finale se podrazumeva, posebno u
formi „panč lajna“ završne rečenice-sličice koja potpuno menja dotadašnja
čitaočeva očekivanja. Različita svetska izdanja, od američkog „Kripi“ do
engleskog „2000 a.d.“, objavljivala su priče od 10-tak tabli pa su se
pojedini autori specijalizovali za ovu zahtevnu formu. U bivšoj Jugoslaviji mnoštvo
tog materijala je objavljeno ali bez naznaka autora (scenarista, crtač) tako da
čitaoci nisu znali čiji radovi su ih zabavljali i oduševljavali. „Classic
Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ ispravlja i tu nepravdu pa
svaki strip prati iscrpna beleška o autoru/autorima, njihovoj karijeri i
publikacijama sa kojima su sarađivali.
Izdanje
započinje epizodom prvog naučnofantastičnog novinskog stripa „Bak Rodžers“
iz 1929. koji je prototip herojskih kosmonauta i koga su „nasledili“ brojni junaci
među kojima je najpoznaitji Flaš Gordon, ovde zastupljen epizodom kojoj
je autor slavni Den Beri, naslednik Flašovog stvaraoca Aleksa
Rejmonda (Beri je predstavljen i kratkim hororom „Krvavni mač“);
Frenk Bruner je, pak, autor parodijske minijature „Smeš Gordon“. Strip
„Poseta“ Jandoka i Gluta efektno meša spaljivanje veštica sa posetom
vanzemaljaca. Prava poslastica je prvi strip Maksa i Bunkera
(tvoraca Alana Forda) iz 1971. koji je naučnofantastičan i koji
je – odbijen od urednika! Al Vilijamson je predstavljen sa tri kratke
svemirske avanture u najboljoj tradiciji „svemirske opere“ dok je Vali
Vud predstavljen sa tri priče u rasponu od svemurske avanture do urnebesnih
komedija. U naučnofantastični segment je uvrštena i sjajna pričica „Cinema
Histories“ izuzetnog (a našeg) Željka
Paheka. Horor segment čine stripovi Tomasa i Brunera po priči Roberta
Hauarda odnosno dve priče Roda Sterlinga iz serijala „Zona
sumraka“. Fantazi predstavljaju Krendal i Gudvin u srednjevekovnim „Strvinama
iz zamka“ i slavni Frenk Frazeta sa „Vukodlakom!“ Na razmeđi
fantastike i krimića su „Pauk“, bivši kriminalac koji „ispravlja
nepravdu“ uz pomoć sjajne tehnologije (davnih 1960-tih izlazio u ediciji „Superstrip“
Plavog vjesnika) i „Senka“, maskirani borac za pravdu (nepravedno
zaboravljen od ovdašnjih izdavača) u izuzetnom vizuelnom izdanju koji je
nacrtao Frenk Robins (dugogodišnji crtač Džonija Hazarda)!
Rečju,
„Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ je prava strip
čitanka koja će obradovati svakog stripoljupca. Pošto ovog izdanja nema
u širokoj distribuciji najbolje je naručiti ga preko fejsbuk stranica njegovih
izdavača. Uživanje zagarantovano!
(„Dnevnik“,
2024.)
Пријавите се на:
Постови (Atom)
