Den Simons (1948) dobro
je znan čitaocima naučne fantastike i horora obzirom da jednako
uspešno piše u oba žanrovska ključa. U istoriju naučne fantastike 'upisao
se' romanom „Hiperion“ (1989) koji je u više anketa proglašavan jednim
od ponajboljih žanrovskih dela u 1980-tim. Ove „Kenterberijske priče
budućnosti“ („Čarobna knjiga“, 2022.g) plenile su pažnju kritičara i
publike kako snagom vizije tako i rafiniranim, nenametljivim stilom. „Hiperion“
je u sledećim godinama dobio romaneskne nastavke (uz poneku prateću priču) i
prerastao u serijal koji je (s promenjivim uspehom) držao pažnju onih koji su
'zagrizli iz prve'. Nakon avantura u dalekoj budućnosti i dubokom svemiru, Simons
je težište svoje stvaralačke energije prebacio na horor napisavši nekoliko
zapaženih romana („Teror“, „Drud“). Činilo da će Simonsa proza strave
i užasa (sa kojom je i započeo karijeru - romanom „Pesma boginje Kali“,
1985) potpuno zaokupiti tako da je roman „Ilion“
(2003) bio prijatno i uzbudljivo iznenađenje, posebno kada se ima u vidu da
je reč o delu koje domaša visine proslavljenog „Hiperiona“. Obimni roman
(686 strana; izdanje „Čarobna knjiga“, 2023. godina), otkriće
znatiželjni čitaoci, prvi je deo epopeje koja se nastavlja u romanu „Olimp“
(2005). Mada se priča prekida u 'pola reči' ostavljajući sve niti frustrirajuće
nezavršenim, naknadno prelistavanje „Iliona“ potvrđuje utisak da je reč o vanrednom štivu
autora na vrhuncu stvaralačke snage i imaginacije.
Da bi stvorio lik
daleke budućnosti Simons se ponovo vratio u duboku prošlost. Elem,
svemoćni bogovi, u svemu nalik onih starogrčkim, koji stoluju na Olimpu
ali onom na Marsu (najvišoj planini Sunčevog sistema), zarad
svoje zabave priređuju na Zemlji živu verziju Homerovog epa „Ilijada“,
sa pripadajućim pokoljima, razmiricama, svađama, intrigama i ljubavima. Da bi sve teklo prema
literarnom predlošku angažovani su i 'posmatrači', ljudi dignuti iz mrtvih.
Jedan od njih, naš savremenik, dobija tajni zadatak od boginje Afrodite,
da poremeti dešavanja, što ga vodi od tople postelje Jelene Trojanske do
prostranih holova marsijanskih bogova... Ovu, centralnu linija zapleta prate
još dve. U drugoj se nižu doživljaji grupe ljudi koji žive u svojevrsnom ispraznom
Raju na Zemlji stvorenom od mističnih post-ljudi koji su
se odavno preselili na veštačke prstenove koji obavijaju Zemlju. Potpuno
bezazleni i neinventivni, zatočenici izobilja uživaju u beskrajnim zabavama.
No, sticajem okolnosti jedna grupe će sresti ženu koja nije upisana u registre
a potom i originalnog Odiseja; svi zajedno kreću u potragu za istinama i
razrešenjem tajne, potragu koja ih vodi u orbitalne prstenove... Junaci treće
priče su biomehanički organizmi poslati sa ruba Sunčevog sistema da
istraže anomalije zabeležene na Zemlji i Marsu. Dva robo-prijatelja,
ljubitelji Prusta i Šekspira, kreću na neizvesno putovanje sa
neočekivanim ishodima... Na poslednjim stranicama vidimo, spremne za veliku
bitku, dve suprotstavljene vojske, onu bogova i onu njihovih dotadašnjih
igrački, Grka i Trojanaca, potpomognutih malim zelenim robovima i
robotima.
Mnoštvo tajni treba
biti – i biće - razrešeno u drugom delu romana, od one ko i šta su 'novi-stari'
bogovi, gde su nestali post-ljudi i zašto su ostavili Zemlju
takvom kakva je, otkud Odisej među dalekim potomcima, kakva je istorija
robota i malih zelenih robova, te, konačno, ko će pobediti u velikom boju.
Simonsov zahvat i
zamah sveobuhvatni su, vizija složena i intrigantna, pripovedanje lako i tečno,
tenzije precizno dozirane, stil uglačan i uglađen. Prizori bitaka pod zidinama Troje
uzbudljivi su kao u vrhunskim istorijskim romanima, skice ljudskih sudbina
prepuštenih na milost i nemilost onostranim silama inventivne i uverljive, intrige
bogova otkrivaju vrhunsko poznavanje njihovog partenona, pikanterije iz života
i dela Šekspira i Prusta šarmantne su a analize njihovih dela
znalačke; opisi neznanih ustrojstava drugih svetova, Zemlje kao
'sumnjivog' Raja, svakodnevice robova i robota, u duhu su najbolje tradicije
naučne fantastike. Rečju, snabdeven širokom paletom svakovrsnih znanja, Simons
je pustio mašti na volju i stvorio veliku sagu koja ljubitelje naučne fantastike
ostavlja bez daha.
(„Dnevnik“,
2023.)
0 komentara:
Постави коментар