Nastavljajući
objavljivanje edicije koja sabira strip serijal
“Ken Parker”, scenariste Đankarla
Berardija (1947) i nekolicine crtača na čelu sa Ivom Milacom (1949), agilni izdavač “Darkwood” je objavio i osmi tom (u mekom i tvrdom povezu sa
kvalitetnim crno-belim otiskom). “Ken
Parker” je započeo svoj život davne 1974. godine a u bivšoj SFR Jugoslaviji objavljivan je u “Dnevnikovom” izdanju “Lunov magnus strip” i među stripofilima
brzo stekao kultni status. Početna priča rađena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. o
pravdoljubivom traperu koga igra Robert
Retford (pa Ken pomalo liči na
njega). Na ovaj filmski temelj nadovezala su se i iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“
sa neušminkanom slikom Divljeg zapada.
Serijal prati Parkerove avanture od
kraja Građanskog rata i početka
poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper naoružan,
od dede nasleđenom, kremenjačom (nazivaju je i “sprednjača” jer se puni kroz usta cevi) i velikim nožem; njegova pravdoljubivost
pionira-graničara, kao i spremnost na teškoće i odricanja, direktno se sudara
sa brojnim protivnicima sklonim prevarama, bahatom rasipanju i nepromišljeno
lakim (nasilnim) rešenjima. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je, faktički, u sukobu sa novim
vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.
Na svojim
putešestvijima kroz Divlji zapad (uz povremene
izlete do mora i na Aljasku) Ken sreće svakojake ljude, od važnih i
uticajnih do sasvim beznačajnih; među svima njima izdvaja se devojčica Pat O’Šejn, starmala prznica sklona
lažima (o svojim godinama, prošlosti i poreklu), krađama kao i samohvalisanju. Pat je strip parnjak Meti Ros,
devojčurka iz vesterna “Prava hrabrost”
(“True Grit”) iz 1969.g. koji je režirao Henri Hatavej a šerifa Rustera
Kogburna je igrao legendarni Džon
Vejn; rimejk ovog klasika snimila su braća
Koen 2010. godine. Susret Pat i Kena desio se u epizodi “Balada o Pat O’Šejn” a njihovo druženje
se nastavilo u još tri priče od kojih je poslednja, neobičnog naslova “Ljudi, zveri i junaci”, štampana u
osmoj knjizi Parkerovih avantura. Elem,
Pat i Ken su u Dodž sitiju,
stočarskom centru i treba im nekoliko kauboja sa kojima će žigosati a potom
oterati kupljeno krdo krava sve do Sijuks
Folsa gde je Pat (u prošloj
epizodi) kupila ranč. Ken ne uspeva
da nađe kauboje ali to uspeva Pat -
mada Ken ima primedbe na odabir (dva
momka i brbljivi starac) ali mora da prizna svoju nemoć. Par dana kasnije im se
pridružje kauboj Ajzak (za koga se
ispostavlja da je tražen kao ubica). Težak posao gonjenja krda kroz divljinu,
po svim vremenskim uslovima, postaje opasan kad družina sretne Omaha Indijance koji se neće zadovoljiti
samo delom stoke kao nadoknadom za prelazak svoje teritorije. Zahvaljujući Parkeru, kauboji pobeđuju u borbi ali
ubrzo ih prepadaju bledoliki banditi; no, njih se preciznim pucnjima rešava Ajzak. Posle velikog stampeda u kome
strada jedan od momaka, krdo i njegovi goniči stižu na cilj. Družina odlučuje
da ostane zajedno i radi na ranču, Pat
se zaljubljuje u mladog Džesa dok Ken odlazi jer ne može da pristane na
život u zatvorenom prostoru. “Ljudi,
zveri i junaci” su klasična vestern
priča koja, iako je bezbroj puta viđena, uvek pleni pažnju otkrivanjem
plemenitih osobina kod članova grupe kao i neminovnim humornim momentima. Berardi je valjano “odradio” čitavo
zamešateljstvo nadograđujući ga i jednom izuzetnom majstorijom. Naime, Ken traži kauboje u salunu “Odmorište za junake” i tamo sreće
brojne junake vestern stripova od
kojih su najpoznatiji Zagor (Nolite i
Ferija), Cisko kid i Pančo (Salinasa), narednik Kirk (Prata), Teks Viler, Kit
Karson, Kit Viler i Tajger Džek (Bonelija i Galepinija), Kapetan Miki (EseGesea),
Mali rendžer (Lavecola i Gambe), Poručnik Bluberi (Šarlijea i Žiroa), Rendal
(Kastilja); pojavom Taličnog Toma
koji jaše prema groblju iskazano je dirljivo poštovanje prema Gosiniju (sa Morisom tvorcem ovog junaka) koji je umro godinu dana pre
objavljivanja ove epizode (1977.g.). Berardi
i Milaco (čiji se likovi, takođe, uz Bonelija, pojavljuju u stripu) ovim su
iskazali ne samo divljenje prema kolegama već i prema nezaobilaznim klasicima vestern stripa.
“Nemilosrdni Buč”, druga epizoda u
knjizi takođe je standardna vestern
priča o nemilosrdnom lovcu na skalpove, surovim Indijancima na ratnom pohodu i maloj družini iz diližanse koja
pokušava da se spase propasti. Ken
koji “stopira” diližansu mora da, zarad spasenja svih, sarađuje sa lovcem na
skalpove iako ga prezire. U odlučujućem trenutku bitke stiže konjica, Indijanci beže a Ken odlazi da sahrani lovca na skalpove kako to priliči onome ko
poštuje protivnika (i opkladu). Iako se kreće na poznatom terenu, Berardi gradi zanimljivu priču uz poneku
neočekivanu intrigu ali i par neuobičajeno brutalnih scena. Epizodu je, sa
promenjivim uspehom, nacrtao Bruno Marafa.
Rečju, osma knjiga „Kena Parkera“ donosi prepoznatljive priče
koje su korektno realizovane, uz svetli trenutak pomenute egzibicije u prvoj
epizodi, u duhu ovog „vesterna sa dušom“ kome,
na radost stripoljubaca, vremenski
odmak od četiri decenije nije oduzeo svežinu.
(“Dnevnik”,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар