U SVETU IZGUBLJENIH VANZEMALJACA I BORBENIH SLONOVA – „Džeremaja, sedmi tom“ Hermana Ipena; izdavač Čarobna knjiga, 2019.

Agilna „Čarobna knjiga“ na radost znatiželjnih stripoljubaca objavljuje, u reprezentativnom tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi, celokupni strip serijal „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938). Sedmi tom ovog ambicioznog i vrednog poduhvata sadrži tri epizode: 19 „Pogranična zona“, 20 „Plaćenici“ i 21 „Rođak Lindford“, originalno objavljene 1996, 1997. i 1998. godine. Domaći čitaoci morali su malo duže da sačekaju na pojavu ovih epizoda u „Politikinom zabavniku“ pošto je kontinuitet objavljivanja ovog serijala prekinut prestankom izlaženja sarajevskog magazina „Strip art“ (1986.g) nakon čega se, u ratnim i sankcijskim 1990-tim, pojavilo tek par piratskih albuma ovog serijala.           

Serijal „Džeremaja“, koji je Hermanov prvi samostalni stripski projekat započet 1979. godine, prati avanture dvojice momaka, Džeremaje i Kurdija Maloja, u svetu koji opstaje na zgarištu bivših SAD uništenih građanskim ratom između crne i bele rase. Kako epizode odmiču momci odrastaju i, stalno putujući, šire upoznaju i doživljavaju svoje okruženje, nekadašnji bogati Novi svet koji sada liči na novu verziju Divljeg zapada. Džeremaja, ozbiljniji i odgovorniji, i Kurdi, vetropirasti kavgadžija, krstare pustarama i šumama, prolaze kroz razrušene velegrade i samoorganizovane male zajednice u kojima obični ljudi pokušavaju da prežive i odbrane se od sveprisutnih bandi. Vremenom se uspostavlja kakva-takva centralizovana vlast a život normalizuje što, između ostalog, znači ponovno izdizanje političara i njihovih aparata koji se, međutim, ne odriču starih, oprobanih sistemima vladanja, manipulisanja i iskorišćavanja masa. Džeremaja će tokom lutanja upoznati Lenu sa kojom, uprkos zaljubljenosti, ne uspeva da održi vezu jer on ne može da ostavi na cedilu svog druga Kurdija koji redovno zapada u svakojake sukobe sa osionim napasnicima i silnicima. Zato drugari nastavlju da lutaju starim drumovima, vođeni večnom glađu i besparicom, i, neminovno, stižu i na mesta na kojima su već bili. Tako u epizodi „Pogranična zona“ Džer stiže u gradić u kome je Lena u ne baš zavidnoj situaciji. Džer pokušava da joj pomogne ali to ne može da se razreši sred razmirica lokalnih moćnika te tajanstvene pojave letečeg tanjira i izgubljenog vanzemaljca. Na kraju, uprkos neugasloj ljubavi, Lena odlučuje da ostane gde je i ne ode sa Džeremajom...

            „Plaćenici“ su banda okorelih pljačkaša opremljena lakim oklopnim vozilima ali i slonovima istreniranim za borbu. Njihov cilj je gradić kraj rudnika koji krije basnoslovno blago. Ništa ne sluteći Džer i Kurdi će upoznati putujućeg prodavca biblija (koji nije samo to) a u gradiću odlučnu šankerku bez iluzija... Naravno, na kraju sledi spektakularna borba sa plaćenicima. „Rođak Lindford“ je odbegli genetski eksperiment čudnog ponašanja koga progoni savršeni lovac a naši junaci mu se nenamerno nađu na putu; Kurdi se, dodatno, zameri prgavim policajcima i izvuče deblji kraj. Ipak, kako dolikuje, Džer i Kurdi će nastaviti dalje u nove avanture, mada ne više na konjima već na motorima.

Epizode iz ovog toma žanrovski su jasno definisane - Herman koristi prepoznatljive elemente iz arsenala naučne fantastike - ali su dodavanjem podzapleta bitno usložnjene i obogaćene uvidima u lične sudbine (koje nisu direktno vezane za osnovnu intrigu). Herman je sposoban da u samo par slika stvori i izgradi karakter ličnosti i odmah je „ubaci“ u dešavanja. Otuda su njegove priče izuzetno uverljive i nadilaze uobičajeno stripovsko uprošćavanje situacija zarad brzih efekata. Na rečeno treba dodati i još jednu bitnu novotariju - od „Pogranične zone“ Herman je promenio vizuelni identitet serijala odnosno promenio je način crtanja: umesto uobičajenih crteža koji se naknadno kolorišu, sada je svaki kvadrat table mali akvarel sa minimumom crtačkih linija. Takođe je promenjena i paletu boja: intenzivan kolor za koji su bili zaslužni Frejmond a u par epizoda i Pahek, i kojim dominiraju čiste boje, sada je zamenjen tamnijim i upadljivo „izbledelim“ tonovima što sveukupno stvara utisak „teže“ atmosfere. Unekoliko su, ipak, različite prve stranice „Plaćenika“ koje podsećaju na efektni filmski tehnokolor. Table su, kao i do sada, montirane dinamično, sa sjajnim rakursima i impresivnim velikim slikama. Sveukupno, „osveženi“ Hermanov crtačko-slikarski stil doprineo je novoj likovnoj atraktivnosti stripa što, uz uzbudljive priče, iznova potvrđuje da je „Džeremaja“ strip koji se ne „troši“ u ispraznom recikliranju obrazaca već, naprotiv, produbljuje vizure i ustrajno pomera kvalitativne granice samog serijala zbog čega je i zaslužio zapaženo mesto u korpusa savremenog naučnofantastičnog stripa.

            („Dnevnik“, 2020.)