EKLEKTIČKE DIGRESIJE O BOŽANSKOM ili ŠETNJA KROZ PARALELNE STVARNOSTI – „Prodor božanskog“ Filipa K. Dika; izdavač: Kontrast, 2018.

Opus Filipa K. Dika (1928-1982), klasika naučne fantastike XX veka, spaja decenijsko „palp“ nadničenje (tako je Dik obezbeđivao novac za opstanak i za 28 godina aktivnog pisanja objavio čak 40 knjiga!) i, s druge strane, inovativnu literaturu koja je menjala žanr. Dikov život obeležava egzistencijalna neizvesnost i jurnjava za rokovima predaje rukopisa, nekoliko brakova i razvoda, (zlo)upotreba alkohola i droge (njegovi biografi smatraju da nikada nije bio potpuni narkoman upravo zbog svakodnevnog višečasovnog pisanja). Njegov talent je vidljiv u bezmalo svakoj priči; otuda čitaočev osećaj da bi priča bila remek-delo samo da je autor imao vremena da je dotera. Iako je koristio standardni arsenal naučne fantastike (robote, androide, paranormalne sposobnosti, bizarnu tehnologiju, svemirske avanture, vanzemaljce svih oblika) Dik nije pristajao na njihovo rutinsko, senzacionalističko “trošenje”. Njegova proza je najupečatljivija u slikanja odmaka od društvenih, moralnih, prostorno-vremenskih pravila; česta postavka njegovih proza podrazumeva početno „normalno“ funkcionisanje svakodnevice/sveta koji se u trenu menjaju postajući neprepoznatljivi pa su junaci prinuđeni da traže svoje mesto u novoj stvarnosti. Većina Dikovih knjiga uveliko premašuje žanrovski prosek potvrđujući time mišljenje Stanislava Lema u studiji “Fantastika i futurologija” (1973) da je američka proza 1950-tih i 1960-tih „beznadežan slučaj sa izuzecima“ od „celih“ 1% produkcije - a među tim izuzecima apostrofiran je upravo Filip K. Dik.

            U poslednjoj deceniji života Dik je opsednut mistično-religijskim pitanjima što je posledica bizarnih doživljaja s početka 1974.g. kada je iskusio neku vrstu prosvetljenja, osjećajući da je “posednut” od blagonaklonog entiteta, nepoznate “inteligencije” VALIS (akronim za: Veliki Aktivni Logički Inteligentni Sistem). Dikov doživljaj sveta se bitno usložnio dodavanje novog nivoa „stvarnosti“ u realnom življenju i literaturi – posebno u “VALIS” trilogiji koju čine romani „VALIS“ (1981), “Prodor božanskog” (1981); “Sova na dnevnom svetlu“ završni segment zamišljene trilogije ostao je u skicama a izdavači su trilogiji dodali roman “Seoba duše Timoti Arčera” objavljen neposredno posle Dikove smrti (1982).

            “Prodor božanskog” se nastavlja na “VALIS” tek uzgrednim pominjanjem ponekih pojmova i ličnosti iz prethodnog dela; veza sa “VALIS”-om je u osnovnoj temi priče a ona je  prodor božanske pojave-entiteta u realnost koja je junacima (i čitaocima) poznata; reč je, dakle, o fizičkoj pojavi nadljudskog principa (i nadljudske moći) u trivijalnoj svakodnevici čovečanstva. Težište “Prodora…” je na uspostavljanju balansa božanskih sila, njihovom spajanju i udruženom delovanju. Ono što povezuje “VALIS” i “Prodor…” je neurotično-haotična atmosfera te rastrzanost priče (adekvatna reakcijama i postupanjima junaka). Stoga se osnovna priča “Prodora…” može najmanje dvojako tumačiti: kao košmar Herba Ašera koji se, u krioničkoj komori, nalazi u stanju bliskom komi (ili smrti) dok se ne ukaže mogućnost njegovog izlečenja posle saobraćajne nesreće  ili kao (ne)linearna priča o povratku božanskog identiteta na Zemlju, nesreći koja mu oštećuje mozak te etičko-filozofskom nadmetanju i nadmudrivanju sa religijskim institucijama (ogrezlim u politikanstvu i trgovanju uticajem) i, mnogo bitnije, dijalogom sa ženskim delom njegove ličnosti (davno odeljenim) koji pokušava da ga ubedi u nužnost odlaganja strašnog suda.

            Kako god da se priča iščitava njene se niti raspliću i prepliću u prevrtljivoj kauzalnosti koja podrazumeva šetnje kroz paralelne stvarnosti i višestruko ponovljena dešavanja sa drugačijim vrednosnim predznacima. Na složnost događanja nadovezuju se filozofski monolozi i razgovori odnosno svojevrsne “eklektičke digresije” o religijsko-mističkim znanjima iz različitih civilizacija i epoha a u kojima Dik pronalazi veze koji potvrđuju njegove ideje. Stoga je  “Prodor…” moguće čitati kao čisto literarnu tvorevinu koja vrcavo i uverljivo dosledno prati/opisuje ideje svojih junaka ali i kao ezoterijski priručnik-uvod u tajna znanja i raznorodne hipoteze utemeljene na njihovom otkriću. “Prodor božanskog” fascinira višesmislenošću i uzletima nadahnute imaginacije i svojom kompleksnošću nadrasta ne samo (pseudo)ezoteriju i misticizam već i granice naučne fantastike kao literarnog žanra.

(“Dnevnik”, 2019.)