U obeležavanju veka od Prvog svetskog rata, između raznih državnih manifestacija (onih
održanih i onih zaboravljenih - kakva je izostalo obeležavanje dana proboja
Solunskog fronta) odnosno oficijelnih kulturno-umetničkih, zapaženo mesto imaju
i autori 9. umetnosti - stripa. Mada
je strip u široj kulturnoj javnosti i
dalje prezren ili uzdržano priznavan sa visokom dozom rezervisanosti, to strip umetnike nije sprečilo da u svom
mediju ispričaju (manje ili više nadahnuto i uspelo ali u svakom slučaju
poletno) priče koje se tiču Velikog rata,
na primer u omnibus seriji (do sada čak 7 albuma) „Linije fronta – Prvi svetski rat (1914–1918)„ grupe autora (u
izdanju „System Comics“-a) ili grafičkim
romanima „Atentat“ Borisa Stanića (u
izdanju „Besne kobile“) i „Sat“ autora Dragana Lazarevića i Vujadina
Radovanovića (u izdanju „Pčelica“
Čačak; novinsku verziju albuma objavile su „Večernje novosti“). Na zalasku ove godine pojavljuje se album „Do pakla i nazad - epopeja srpske vojske u
Prvom svetskom ratu“ u zajedničkom izdanju Narodnog pozorišta Timočke krajine, Centra za kulturu „Zoran
Radmilović“, Zaječar i Udruženje
ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac. Reč je o
nizu od deset priča koje je napisao Marko
Stojanović a iscrtali strip
crtači različitih generacija (svaka priča ima i naslovnu-uvodnu ilustraciju
drugog autora). Album na početku i kraju ima par eseja i kritičkih tekstova
koji su takođe ilustrovani tako da broj „likovnih“ saradnika ovog projekta
prelazi cifru od 30 umetnika; naravno, svako ko je upoznat sa radom Marka Stojanovića neće biti iznenađen
ovakvom brojnošću učesnika jer ovaj svestrani strip autor, istoričar i promoter već godinama uspeva da uspešno
organizuje masovna strip dešavanja - od
albuma iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“, brojnih izložbi do Balkanske strip smotre mladih autora.
Naslov
albuma nije slučajan - velikan srpskog i jugoslovenskog stripa Nikola Mitrović Kokan (1933-1997)
započeo je i više godina radio na istoimenom stripu koji je, na žalost, ostao nezavršen (kao i stripovi „1914“ i „Cer“) o čemu u pogovoru analitički i nadahnuto piše teoretičar Slobodan Ivkov. Bili su to retki strip radovi sa temom Prvog svetskog rata posle pretvaranja
edicije „Nikad robom“ (koja je
objavljivala stripove iz istorije
„naroda i narodnosti“ socijalističke Jugoslavije)
u ediciju „Mirko i Slavko“ (koja se
isključivo bavila Narodnooslobodilačkom
borbom). Stojanovićeva strip
slika Velikog rata prati velike,
prelomne događaje i bitke ali uvek iz vizure običnog vojnika, mobilisanog
seljaka ili onog koji se dobrovoljno javio da brani svoju državu, svoje selo,
imanje i porodicu. A rame uz rame sa vojskom je nejač izbegla pred surovošću
neprijatelja. Album otvara priča „Okidač“
(crtež Milan Drča) koja prikazuje
različite političke grupe koje su planirale Sarajevski
atentat procenjujući njegove posledice u svetlu sopstvenih interesa. Sledi
priča „Polje“ (crtež Leonid Pilipović) o veštom strelcu koga
prate priče o strašnom stradanju njegove porodice i osveti kao opravdanom
motivu za izuzetnost; istina je, naravno, drugačija ali u ratnom kontekstu ona
nije (uvek) primarna. „Marš na Drinu“
(crtež Milan Drča) nominalno prati
početne vojne operacije srpske vojske, napredovanja i povlačenja iz ugla dve
generacije vojnika – oca i sina. Humorna (ili groteskna?) „Odbrana“ (crtež Srđan
Todorović) slika predah grupe branitelja Beograda, koja je tu stigla iz svih krajeva Srbije osim iz - Beograda,
pred odlučujući juriš. „Grob“ (crtež Milorad Vicanović Maza) i „Čojstvo“ (crtež Dušan Božić) jesu crtice iz vojničkog života u kojima se
trivijalije i etički principi, sećanja i obične sitnice mešaju u nerazmrsivo
klupko života i sveprisutne smrti. „Drugi“
je gorka vinjeta iz stradalništva izgnanih porodica koju je „maurovićevski“
nacrtao Sabahudin Muranović Muran.
„Cokule i potkovice“ i „Milutinov
dnevnik“ (crtež Dragan Stokić Rajački)
prate dobrovoljca Milutina i njegovog
konja Šaru kroz opasnosti, muke i
iskušenja u bojevima, albanskoj golgoti i vraćanju kući izgladneloj, iznemogloj
porodici. Ima u svoj toj patnji i čistog humora i gorke mudrosti ali i spoznaje
sopstvene sudbine (koja nema miljenika). Milutin
je nevoljni ratnik, prostodušni paćenik, pobednik koga čekaju nove, jednako
teške odluke kad se vrati na kućni prag. Isto takav (ali bez humornog otklona)
je i vojnik-pripovedač u priči „Eh, da
sam mrtav...“ (dokumentaristički crtež Nebojša
Remeljej) koji fatalistički zaključuje: „Mogao
sam da umrem na hiljadu načina... Al' pošto nisam, mogu da živim samo na
jedan... Kako znam i umem“ i time podseća čitaoce na antologijsku priču „Sve će to narod pozlatiti“ Laze Lazarevića.
Stojanović je pomno istražio istorijske
izvore i ta znanja ugradio u uverljive životne priče sa mnoštvom majstorskih
detalja, od seljačke zdravorazumske logike do vrcavog lokalnog govora.
Stilistička raznolikost crteža i ilustracija pojačala je vizuelnu atraktivnost
albuma i potcrtala različitost uglova iz kojih se sagledava Veliki rat. Dokumentarnoj utemeljenosti
čitavog projekta doprineli su i tekstovi dr
Aleksandra Uzelca i dr Perice
Hadži-Jovanovića. U svetlu svega rečenog, album „Do pakla i nazad“ respektabilno je umetničko delo koje zaslužuje
punu i posvećenu čitalačku pažnju.
(„Dnevnik“,
2018.)
0 komentara:
Постави коментар