PRODORNOST BEZ PREDRASUDA Dejan Bogojević, knjiženik, slikar, strip autor

Ukoliko bih želeo da uporedim književnost i strip, dolazim do zaključka da više "zadovoljstva" pruža strip, a više patnje poezija, kaže Dejan Bogojević, književnik, slikar i strip autor

Mladi umetnici skloni traganju za različitim izrazima često posegnu za medijem 9. umetnosti, bilo tako što iskoriste neke od njenih obrazaca ili se i okušaju u stvaranju priča u slikama. Dejan Bogojević (1971, Valjevo), pesnik i prozaista (9 knjiga poezije i 2 knjige proze), avangardni likovni umetnik, već 5 godina aktivan je i na strip sceni.

DNEVNIK: Recite nam nešto o Vašem susretu sa stripom.

DEJAN BOGOJEVIĆ: Prvi susret je bio sa stripovima koje su čitali moji vršnjaci, s "kaubojcima". Sećam se da su nam branili da čitamo stripove, kao "lošije ćemo učiti". Znači prvo su došli Blek, Zagor, Kapetan Miki, potom Alan Ford, malo sam "zakačio" Mirka i Slavka. Oduvek sam se divio crtežima, dinamici, magiji koju strip najizvornije poseduje. Kasnije pristižu Moebius, Manara, nezaobilazni Robert Crumb. Konačno opredelio sam se za autorski-andergraund strip zbog sopstvene stvaralačke prirode jer sam tada uveliko pisao, čitao i slušao underground. Već prvi susret sa stripom provocirao me je da pokušam da stvaram u toj oblasti.

DNEVNIK: Tako ste počeli da izdajete fanzin "Pomamna nozdrva"?

DEJAN BOGOJEVIĆ: Za pet godina izašlo je 16 brojeva "Pomamne nozdrve" na koje sam ponosan. Oduševila me je i saradnja sa ljudima koji prave fanzine pa sam u mnogima objavljivao svoje strip table. Značajna faza u radu bio je "Crni kreč", andergraund institucija u Valjevu a i šire. Osnovali smo ga M. Kostić i ja. "Crni kreč" je zaslužan za buđenje autorskog stripa i hepeninga u Valjevu. Tu je stvoreno zdravo jezgro stripa koje sarađuje i u "Pomamnoj nozdrvi": pomenuti Milivoj Kostić, Radoje Pavlović i dve dame, Danijela Pantelić i Danijela Bogojević a, na svu sreću, pojavljuju se i mlađi autori.

Sa "Crnim krečom" sam izlagao u Valjevu, Užicu, Mionici, tokom 1997, a naredne u Kotoru i Čačku. Značajne su i Međunarodne izložbe stripa u Sloveniji 1997. i 1999. U Zrenjaninu se pojavila moja sveska poezije i stripa pod naslovom "Smrtonosno za nos". Na konkursu "Leta gospodnjeg '99" (Valjevo) dobio sam II nagradu za strip, učestvovao sam na izložbi stripa "Umjesto gluposti" u deset gradova Crne Gore. Prošle godine imao sam prvu samostalnu izložbu stripa "Susret sa antimaterijom". Kao krunu dosadašnjeg rada na stripu smatram objavljivanje mog stripa "Prohibition" u svetskoj antologiji "Cool strip art anthology" 2000. godine.

DNEVNIK: Okrenutost andergraundu je vaš zaštitni znak. Zašto andergraund?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  Poetika andergraund stripa je višeslojna, podstiče različite i veoma zgusnute vizuelne doživljaje i potpuna unutrašnja proživljavanja emotivnih stvarnosti. Da bi stvorili dobar andergraund strip nije neophodno biti dobar crtač, bitnija je ideja, celokupan sklop zaogrnut u svojevrsnu atmosferu i možda je ta atmosfera odgovor zašto "radim" baš ovakav strip. U mojim stripovima najbitniji su simboli, najšire shvaćeni, kao i razmena energije sa belinom papira pre samog čina (uzmimo da je to slično vođenju ljubavi). Da bi stvorio dobru tablu potrebno je uložiti sebe bez rezerve, bez onoga "to se podrazumeva". Takođe mogu povući paralelu između mog književnog angažmana i rada na stripu - osnova je nadrealna (to su i drugi zapazili), to je, jednostavno, deo mene. U samom stvaranju stripa kod mene veoma značajno mesto ima tekst, priča, ma koliko ona izgledala nepovezana, reljefna, svoju fizionomiju dobija uz pomoć mrlja, linija, raznih kolaža, bez ikakvih intelektualnih dosetki.

Nisam počeo da stvaram stripove "od malih nogu" jer oni traže ozbiljno bavljenje sobom i drugima, filozofiju postanka i poruke drugim svetovima. A ukoliko bih želeo da uporedim književnost i strip dolazim do zaključka da više "zadovoljstva" pruža strip a više patnje poezija; produhovljenje sledi u oba slučaja.

DNEVNIK:  Kako vi, kao aktivan stvaralac, procenjujete Ju strip scenu?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  O našoj strip sceni možemo da pričamo sa različitih pozicija - produkcija fanzina na trenutke se zahuktava pa utihne, retko se pojavljuju albumi, časopisi krenu nekoliko brojeva pa se ugase, na sve to utiče dosta faktora izvan stripa, izvan umetnosti. Značajno mesto u Ju stripu ima vršačka scena, Wostok i ekipa oko "Patagonije". Značajan, ako ne i najznačajniji naš andergraund strip autor Aleksandar Zograf, zanimljiv mi je po istraživanjima prostora sna, tu ideju već mnogi izrabljuju. Beogradski "Striper" uspeo je da okupi kvalitetne autore i da reprezentativna izdanja. Pomenimo i uspeh našeg stripa na internacionalnoj sceni što daje pravu sliku o našem potencijalu i prodornosti. Prodornost je ključni pojam u andergraund stripu a život u ovoj i ovakvoj sredini i okruženju "primorava" nas na prodornost kao meru opstanka, umetničkog i svakolikog. Da bi slobodno stvarao umetnička dela, a sada govorimo o stripu, čovek mora odbaciti mnoga negativna nasleđa, npr. "budi kao svi drugi", kao najrasprostranjeniju filozofiju življenja, u kojoj uopšte i nema filozofije; prići "temi" bez predrasuda je najvažniji ali i najteži uslov bez koga je izlišno i pričati o andergraund stripu.

DNEVNIK: Koji su vaši planovi vezani za strip?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  Radim na novim brojevima "Pomamne nozdrve", ovaj fanzin će trajati. Za kraj godine planiram drugu samostalnu izložbu stripa. Po pravilu učestvujem na strip konkursima. Početkom iduće godine sasvim je moguće pojavljivanje strip albuma ili tačnije knjige sastavljene od mojih strip frangmenata originalno komponovanih i pretočenih u jedinstvenu celinu.

(„Dnevnik“, Novi Sad, 14.06.2001.g.)

ŠTA (NI)JE STRIP? Povodom knjige «Kako je sve počelo (strip album)» Dejana Bogojevića izdavač: Signum, Beograd 2004.g.

Povodom knjige «Kako je sve počelo (strip album)»  Dejana Bogojevića

izdavač: Signum, Beograd 2004.g.

 

Na koricama knjige «Kako je sve počelo» Dejana Bogojevića, znatiželjni čitalac pričitaće i odrednicu «strip album» što će biti dovoljno da sebi postavi pitanje 'zašto je to napisano, da li autor time provocira ili se sprda?' Prelistavanje sadržaja, odnosno desnih stranica knjige (leve nisu odštampane) nudi nekoliko mogućih odgovora (koji će biti pravi zavisi od afiniteta svakog čitaoca ponaosob).

            Dejan Bogojević (1971) žustar je i nemiran duh koji se pretače u pisane forme: prozu, poeziju (posebice onu haiku), eseje i kritike, pripremanje antologija i izdavanje časopisa, odnosno one vizuelne: meil art, ilustracije, priprema i likovno oblikovanje knjiga te, konačno, u  autorski strip. Bogojević je, uz Milivoja Kostića, osnivač i izdavač valjevskog umetničkog projekat-časopisa «Crni kreč» a u svojoj režiji objavljuje strip fanzin «Pomamna nozdrva». Deo  strip radova sabrao je u ovu knjigu i predstavio široj javnosti.

            Prelistavanje i iščitavanje 'strip albuma' najpre će zbuniti, dovesti u nedoumicu a zatim (ponovo) formirati u svesti nekoliko pitanja:

            1. Mora li onaj ko crta stripove znati da - crta?

            2. Moraju li stripovi biti smisleni?

3. Da li je ovo strip?

            4. Konačno: šta je, u stvari, taj strip?

            Ambiciozniji čitaoci, skloniji spekulacijama, neminovno će nastaviti u pravcu: 'Čemu sve ovo? Kuda idemo? Jesmo li sami u svemiru? Ima li života posle smrti?' No, kako ovaj tekst nema nameru da reši sve krucijalne dileme, zadržimo se na onim trivijalnijim.

            Elem, odgovor na pitanje broj 1: ne.

            Odgovor na pitanje broj 2: ne.

            Odgovor na pitanje broj 3: da.

            Odgovor na pitanje 4: 'đe me nađe'.

            Dakle, Bogojević nam na ovim tablama sasvim dobrovoljno pokazuje da ne zna da crta ako pod crtanjem podrazumevate veštinu dočaravanja linijama onoga što se vidi u prirodi; Bogojević čak beži i od manira tzv. primitivnog crteža. I šta mu onda ostaje: likovi groteskno-karikaturalni kojima je strana svaka crtačka zakonitost kao i pokoravanje estetskim kanonima; kad se ne bavi likovima autor odlazi u apstrakcije raznorodne da bi, konačno, svoje metode dopunio kolažima. Sve-u-svemu: jako, jako šareno (iako je štampano crno-belo). Slike se, ponekad, nižu u standardnim strip nizovima, ponekad su razbacane po stranici-tabli da bi se, kao krajnja mogućnost, mešale i pretapale.

            Pošto je element stripa i tekst, Bogojević je i njime namerio da se poigrava pa u standardnim balonima ili iznad, u i ispod slika, nalazimo stihove, isečke iz novina, latinske poslovice, mini priče, samostalne, nevezane reči. Na nekoliko strana tekst brojčano nadjačava sliku mada ima i obrnutih slučajeva. Haotičnost predstavljanja teksta ima odjek i u samom sadržaju koji je na nivoima fragmenata i minimalističkih slika; u haiku poeziji to je imperativ (spoznaja makrokosmosa kroz mikrokosmos) a u 'proznim' slučajevima ova rascepkanost otkriva izgubljenost, potapanje u haos i entropiju.

            Rečju: nema klasičnog stripa kod Bogojevića ni u tragovima. Ali, njemu je medij poznat i on je voljan da ga koristi i istražuje mu granice koje su, ispostavlja se, vrlo daleke. Eksperiment je najmanji zajednički imenilac svih radova. Otuda ovu knjigu treba razgledati kao niz pokušaja da se likovnost i njena narativnost spoji sa tekstom i njegovom narativnošću. U najradikalnijim tablama čitalac ima pred sobom rezultat konceptualnog rada na tragu interesovanja avangardnijih likovnih umetnika. U ostalim slučajevima reč je o nameri da se strip (d)otera do svoje negacije  odnosno da se tekst pokori slici ili da se ova usadi u njega. Sklapanjem korica ne dobijaju se odgovori jer poruke nema niti se autor osećao obaveznim da tako nešto ponudi.  «Kako je sve počelo» jeste umetnička egzibicija, oteletvorenje želja za stvaranjem i radovanje samom činu samopostvarenja na komadu papira koji ograničava ali i nudi mnogo slobode. Na čitaoce će knjiga delovati ili kao definitivna (pročiščujuća) potvrda da ovakve sadržaje više ne žele da konzumiraju ili će ih naterati da pretresaju sopstvene stavove i otkrivaju kako su im neke ideje o tome šta jeste ili nije strip okoštale i sumnjive. Kakva god bila odluka konzumenta, autor je svoju ulogu umetnika-provokatora ispunio.
(2004)