NEPONOVLJIVI HUMOR I INGENIOZNI LUDIZAM – „Milorad Dobrić, jedno (ne)ozbiljno lice“ Zorana Penevskog; izdanje „Modesty stripovi“, 2025.

 

Izdavačka kuća „Modesty stripovi“ Živojina Tamburića kontinuirano objavljuje monografije o značajnim strip autorima iz prvih decenija posle rata kada je strip bio ili zabranjen ili prokazan kao štetan za socijalističku omladinu; uprkos teškoćama i problemima oni su stvorili dela koja grade istoriju 9. umetnosti na ovim prostorima, ali koja su nebrigom državih institucija pala u zaborav iz koga ga vraćaju entuzijasti kakav je Tamburić. No, nezainteresovanosti nadležnih nema granica pa ove monografije, pošto nisu deo obaveznog otkupa, ne stižu na police biblioteka uskraćujući tako mladim čitaocima priliku da se upoznaju sa prošlošću na koju mogu biti ponosni i na koju bi trebali da se ugledaju.

            Milorad Dobrić (1924-1991) pekao je strip zanat u listu „Kolo“ (1943-4) na kaiševima sa zgodama Mileta i Kiće a 1945. je crtao tri sveske stripa „Tru ugursuza za vreme okupacije“ koje su sudskom odlukom bile zabranjene jer su te knjige „teške i negativne sa gledišta morala, odavanja pošte borcima velikog rata“. Na osudu se oštrim tekstom u listu „Borba“ nadovezuje i pisac Jovan Popović! Dobrić je nadalje crtao ilustracije za knjige. Ali, kad se 1950. godine zaposlio u listu „Jež“ vratio se ’pričama u slikama’, od humornog „Velikog turnira“ (1951, list „Naš strip“) smeštenog u praistoriju, preko parodijskih kaiševa o (ne)zgodama Ljutice Bogdana u savremenom svetu i dogodovština dvojca lale Moce i crnogorca Krcuna. Godine 1952. nastaje Pera pešak, dugovečni geg strip o čovečuljku u saobraćanom znaku a za njim stižu legende Ljuba Truba i Kurir Fića (za potrebe vojnog lista „Front“ postao je „Vojnik Fića“) koji je izlazio u dnevnoj štampi do 1968. godine (oko 3.500 kaiševa). Ovi stripovi su, pored bezazlenih šala, umeli da ’bocnu’ u mnoge probleme socijalističke zajednice (od snobizma do poskupljenja). Fića je, kaže reklama, „vredan kada se mora, bistar po zakonu nasleđa, hrabar kad treba i lukav kada se to isplati, čestit u osnovi mada ne pati od preteranog idealizma... veliki borac za prava a manji za obaveze, domišljat po refleksima i veoma praktičan po zaključcima“; navodno je, zbog njegove popularnosti, i legendarna Zastava 750 od milja nazvana Fića! Izuzetno popularni bili su i Dobrićevi stripovi za decu po scenariju Milana Kovačevića „Sportska parada iz mravljeg grada“ i „Svađa mala zbog fudbala“ sa diznijevskim mravima kao junacima.

            Od 1961. do 1967. bio je urednik „Malog  ježa“ u kome je, pored svojih stripova „Slavuj Gliša“ i „Inspektor Žuća“, objavljivao stripove Dejana Nastića, Miloša Krnjetina, Radeta Ivanovića, Aleksandara Klasa, Iva Kušanića, Ferija Pavlovića, Zdravka Sulića, Dese Glišić i mnogih drugih. Dobrić se u „Jež“ vratio 1968, a od 1978. godine je bio karikaturista u „Politici ekspres“; objavljivao je u „Pioniru“, „Ju stripu“, „Kekecu“, „Tehničkim novinama“, „Mladosti“, „TV reviji“, „Sportu“... Zaslužio je nagradu „Pjer“ za najbolju karikaturu 1979. godine, Orden rada sa zlatnim vencem i Godišnja nagrada Udruženja novinara Srbije. Dobrić je stvarao skoro pet decenija, ali iza njega je ostalo malo originala i samostalnih izdanja.

            Nakon uvodne, iscrpne i stručne studije Zorana Penevskog, slede reprinti Dobrićevih stripova i strip kaiševa: gegovi Pere Pešaka koji se, u znaku kraj pešačkog prelaza, smrzava ili kuva na suncu ali zapaža razne muke ’običnih ljudi’; dve epizode mladog Slavuja Gliše koji traži izgubljeno blago ili zbog bolesti kasni da ode na jug. „Svemirska avantura“ dovodi dedu vanzemaljca na Zemlju da reši slučaj dvostrukih identiteta dok se vestern „Obračun u Krezle sitiju“ plete oko nameštenog konkursa za službenog konja i gradskog plaćenog ubicu! Avanture Inspektora Žuće date su u četiri epizode (dve u boji); na pozornici ljudske civilizacije (kuće, kola, avioni) psi žive ljudske živote i muke a neke od njih rešava ostareli policijski inspektor Žuća uz pomoć policajca Žike koji se ’frlja’ padežima. Od krađe u robnoj kući „Kod velike kosti“, preko pretnji „Neprijatelja levih ušiju“, misterije slomljenih drški kišobrana do slučaja hipnotizera lopova, inspektor njuška i tapka ukolo da bi sve rešio ingenioznim otkrivanjem rodbinskih veza buva ili lažnih identiteta! Na sjajne crteže, dinamičnu montažu, vrcave dijaloge i grimase nadovezuju se smehotresno apsurdna razrešenja.

            Rečju, monografija „Milorad Dobrić, jedno (ne)ozbiljno lice“ Zorana Penevskog otkriva pravi biser domaćeg stripa koji i danas blista neponovljivim humorom i ingenioznim ludizmom.

            („Dnevnik“, 2026.)