Đorđe Pisarev (1957)
spada među retke savremene literate sa ovih prostora koji bez prestanka
iskušavaju mogućnosti, vrline i slabosti teksta odnosno granice pripovedačke
veštine/umetnosti. Odbijajući da ostane u zabranima proverenog i ustaljenog, on
traga za novim temama i novim načinima da one budu predstavljene znatiželjnom
čitaocu (starom ili mladom) u obliku priča, romana, drama, poezije. Slobodu u
izražavanju koju je zadobio u vremenima intenzivnog delovanja domaćih Borhesovaca
i Postmodernista (pre navale estradno-komercijalne „literature“), Pisarev
nastavlja da i nadalje koristi (troši) dodajući joj nove elemente/segmente,
među kojima je i samosvojna fantastika oslonjena na iskustva kako tzv
glavnotokovske tako i žanrovske fantastike (pomenimo da je jednako tako
usrdno i temeljno Pisarev iskušavao i nadograđivao psihološko realističko prozno iskustvo u
svojim romanima „Ponoć je u sobi uspomena“, 2005, „A ako umre pre
nego što se probudi?“, 2009, „I noć se uvukla u njegovo srce“,
2015). Višeslojnost i višesmislenost ove proze, koja baštini tradiciju i
ikonografiju iz različitih korena, nadograđena je relaksirajućim humornim tonom
(mada, neretko, gorkim) odnosno unakrsnim referencama na različite oblasti
visoke i popularne kulture. Naravno, literatura tako širokog i dubokog zahvata
traži čitalačku pažnju i angažovanje veće i dublje od onoga koje sveprisutne traže
instantne knjige.
Roman
„Na mesečevom mostu“ baziran je na iskustvima prvog talasa epidemije
virusa Kovid 19 koja su transformisana autorovom predstavom o istinski globalnoj
epidemiji koja je populaciju zaključala u stanove pod stalnom represijom tzv Privremne
vlade i Predsednika države. Bolest je tako postala izgovor za
birokratsko-policijsku diktaturu kojom su mase (i inače, po svojoj prirodi, neobrazovane,
nedisciplinovane, neodgovorne i bez nužnog poštovanja autoriteta) konačno
stavljene pod totalnu kontrolu. No, za razliku od mase konfekcijskih knjiga i
filmova o globalnoj epidemiji, „izazvanih“ onim što je doneo Kovid 19,
Pisarevljeve ekstrapolacije prevazilaze nivoe državnog terora i teorija
zavera jer se šire u predele atrofiranog ali još uvek neugaslog otpora jedinki
kako u sfera duhovnosti (koja se očituje u vezanosti za literaturu kao
eskapistički izlaz ali i duhovni prozor u nepoznato, u opčinjenost stvaranjem, poezijom,
u posvećenost muzici, lepoti svakodnevnih sitnica) tako i u konkretnim subverzivnim
akcijama oslobađanja zatočenih u karantinu – jer su oni tamo zatvoreni zbog
administrativnih začkoljica mada su u stvari svi bolesni. Paralelne priče
smeštene su „obični“ Novi Sad i Grad Virus siti u (permanentno) doba
noći punog meseca (pošto je, zbog bolesti, vreme stalo) i prate momka zvanog Stari
Mačak (kako se zove i junak vestern stripova genijalnog Andrije
Maurovića) u inkarnacijama ljubitelja romana Džejn Ostin koji se
dopisuje (golubovima pismonošama) sa svojom dragom Princezom koja je,
pak, dopala u Karantin VeleSajma, odnosno momka, zbog potreba vlasti,
prognanog iz njegovog stana i oteranog u daleku zabit na kraju grada, koji
pokušava da se prilagodi novom okruženju i bizarno-trivijalnoj situaciji. Dok
zaljubljeni momak živi u sferama izvan svakodnevice, onaj drugi trpi sve muke
ograničenog kretanja, restrikcija i nestašica hrane, vode, struje i drugih
potrepština; njihovi su pogledi na stvarnost bezmerno udaljeni ali će ih protok
vremena postepeno spajati u lik hrabrog, preduzimljivog a romantičnog
junaka-oslobodioca zatočene drage. Tokom tih dana/meseci duhovno i telesno
neminovno se spajaju i inspirišu jedno drugo. Konačno sjedinjenje desiće se u Staroj
prodavnici retkosti u kojoj junak za potrebnu robu obećava da će platiti –
pričom koja traje čak pola sata (a policijski je odobreno izbivanje iz stanova
u trajanju od 15 minuta). Na ovaj spoj dve realnosti nadovezaće se pomoć
operativaca tajnog društva „Crvena Ambrela“ (koje se bori protiv 5G,
belog hleba, Kompanije Spejs Frontir i zaštitu tigrova, kitova i mačaka)
a čije su usluge besplatne svim idealistima. Konačna potvrda ovog jedinstva je Mesečev
most od hakovanjem spuštenih satelita Ilona M. kojim će Princeza,
Stari Mačak i svi Bolesnici iz VeleSajma pobeći beskrajno daleko a
vreme, koje je epidemija udružena sa državom zaustavila, opet će početi da
teče! Trijumfalno finale pobede pobunjenih jedinki okončava se pismom koje je
ostavljeno vlasniku Stare prodavnice retkosti u kome se nalazi – pesma,
zbog koje će par suza pasti na kvaku ulaznih vrata a od kojih će ova godinama
tiho škripati-pevati. Konačno, i pritajeni tigar iz prvog poglavlja na kraju će
postati - skriveni zmaj.
Optimistički
kraj avanture, naravno, valjan je kontrapunkt negativnoj utopiji koja se
razvija tokom čitave knjige jer pokazuje nadmoć duhovnosti/umetnosti nad
stvarnošću. Jedan vestern heroj sa svojom draganom (čije ime neminovno
asocira na lepotu, čisto srce i dobrodušnost) prelazi preko mosta visoke
tehnologije koji je zamenio prastaru dugu ali mu je funkcija ista – da odvede
dobre ljude u bolji svet. Tako će svevremeni princip zadovoljenja gole
egzistencije ipak prepustiti primat nevidljivoj ali zato nadmoćnoj (nad)realnosti
duha što knjigu pretvara u čistokrvnu Utopiju kakvih u XXI veku, tom
ciničnom dobu posrnuća ljudske civilizacije, nema.
No,
kako je Pisarev isuviše kultivisan autor, njegovi opisi antiutopijskog
limba nisu deklamatorsko-namenski crni već, kako i priliči stvarnosti, sadrže
slojeve beznađa kao i iskre veselo ciničnih momenata koji olakšavaju muku
nevoljnika (ali čine i okolni mrak dubljim). Vrcavost zapažanja i komentara
sveznajućeg pripovedača pomešana je sa dijaloškim kalamburima i „ugrađena“ u
situacije začinjene citatima i alizijama na rok muziku (sa sve citatima reči
poznatih pesama), strip, knjige, filmove sve do marki popularnih proizvoda.
Prepoznavanjem pojačana uverljivost i ubedljivost znatiželjog će čitaoca
„uvoditi u cipele“ književnih (anti)junaka bojeći pogodbenu igrariju
tekst-konzument notom visoke (mada hipotetičke) uverljivosti-mogućnosti. Na sve
ovo autor će dodati i malo autocitatnosti, od mačkića Fibislava, heroja
njegovih romana za decu (malu i veliku) do kitova (iz jedne od ranijih knjiga „Stanica
za lov na kitove“ iz 2019) i nadahnutih crteža Nastasje Pisarev,
ilustratorke nekih od prethodnih knjiga; tako će i autor ukazati na svoj
dosadašnji opus kao mogućeg saučesnika u novoj knjizi (jer, kako to tvrdi jedna
dobrodošla literarna mistifikacija: pisci sve vreme ispisuju jednu knjigu, zar
ne?)
U
konačnom sagledavanju, roman „Na mesečevom mostu“ poletna je i
zavodljiva fantastička knjiga, apartna spram tekuća žanrovske i glavnotokovske
produkcije, koja probirljivom i angažovanom čitaocu nudi intrigantnu i
neodoljivu estetsko-intelektualnu avanturu.
(„Književna
fantastika“ broj 09, jun 2023.)
0 komentara:
Постави коментар