PIRATSKA VERZIJA UTOPIJE – „Republika lobanje“ Bruža i Tuloa; izdavač Čarobnja knjiga, 2023.

Među omiljene „avanturističke“ teme knjiga, filmova i stripova namenjenih najširoj publici, svakako spadaju priče o gusarima i piratima. Mada je piratstvo postojalo još u antičkim vremenima, ono koje je uzbuđivalo maštu bezbrojnih dečaka dešavalo se tokom XVI, XVII i XVIII veka, prevashodno u vodima toplih karipskih mora; ova duga istorija pljačkanja trgovačkih brodova koji su iz kolonija Novog sveta donosili blaga u Evropu posledica je borbi velikih evropskih pomorskih sila, pre svih Francuske i Španije, za prevlast na morima odnosno za osvajanje što većih teritorija Južne i Severne Amerike. Ratovi su nametali potrebu mobilisanja mnoštva mornara koji su, kad bi bio sklopljen mir, otpuštani iz službe; oni, nevični drugim zanatima, prijavljivali su se u posade brojnih trgovačkih brodova na kojima je rad bio težak, nadnice male, strogost kapetana i oficira nemislosrdna a opasnosti stalne... Česte su bile pobune a posade su, pod crnim zastavama sa mrvačkim lobanjama, pljačkale druge brodove za svoju dobrobit; predvodili su ih harizmatični kapetani od kojih su strahovale čitave flote. Ponekad su pirati sklapali ugovore sa nekom od država i „legalno“ pljačkali brodove njihovih konkurenata (tada su oni nazivani flibustijerima ili bukanirima). Nezamisliva bogatstva koja su prevožena u Evropu završavala su u riznicama vladara ali i moćnih pomorskih kompanija koje su, kako bi zaštitile svoje interese, takođe sklapale dogovore sa piratima ali i organizovale čitave pomorske flote koje su branile kompanijske interese. Sedišta pirata bila su na Karibima, u slobodnim piratskim republikama koje su bile prosperitetne koliko i raspusne. Pirati su nemilosrdno proganjani i konačno uništeni jer su bili opasnost za kolonijalnu ekspoataciju i ostvarivanje enormnih, krvavnih profita koji su i danas u temeljima prestižnih, „civilizovanih“ evropskih država.

            Pirati su privlačili pažnju javnosti kako za svojih života tako i kasnije kada su se o njima ispredale legende. Od romana „Ostrvo sa blagom“ R. L. Stivenstona, objavljenog u nastavcima 1881-2. a kao knjiga 1883.g. pirati su postali deo ikonografije popularne zabavne literature na koju se nadovezala holivudska industrija gradeći mit koji je imao malo zajedničkog sa stvarnim događajima, insistirajući na romantičnim herojima, bespomoćnim lepoticama, zlim piratima, impozantnim pomorskim bitkama koje su delovale magično sa velikog ekrana. Odmak od ovih obrazaca težak je i nije podržavan od velikih izdavača koji kapital ulažu u sigurne (čitaj, isplative) proizvode. Ipak, sagledavanje ove tematike neminovno se menja (kao što je to bilo i sa holivudskim vestern opsenama). Grafička novela „Republika Lobanje“ scenariste Versana Bruža (1985) i crtača Ronana Tuloa (1984) spada upravo u dela koja menjaju ustaljena shvatanja; delo je originalno objavljeno 2022.g. a već ove godine štampano kod agilne „Čarobne knjige“ u biblioteci „Stari kontinent“ koja donosi reprezentativna klasična i savremena dela 9. umetnosti objavljena u Evropi. Na 224 stranice „Republike Lobanje“, podeljene u devet poglavlja, znatiželjni čitalac biće vraćen u 1718. godinu, u doba kada je snaga pirata na vrhuncu. Kapetan Sila i njegova posada napadaju engleski brod a preživelima nude da im se pridruže. Među piratima vlada bratstvo slobodnih, ravnopravnih ljudi koji o svemu odlučuju prema svojoj volji a omiljena zabava im je fingirano suđenje na kome je kapetan sudija koji „optužuje“ pirate za nedela a oni se „brane“. Kapetan novoosvojenog broda postaje Olivje od Vana; nastavljajući svoju plovidbu pirati nailaze na prazan brod koji pluta okeanom. No, kad se ukrcaju na njega otkrivaju da je to bio brod robovlasnika koje su njihovi zatočenici, na čelu sa svojom kraljicom Marijam, pobili ali da nisu znali šta će sa svojom slobodom jer ne umeju da upravljaju brodom. Kapetan Sila sve njih poziva u okrilje bratstva slobodnih ljudi i oni zajedno nastavljaju dalje. Ipak, razmirice po pitanju Marijamine vlasti i moći nad njenim ljudima povremeno izbijaju u prvi plan.

            Na žalost, snaga neprijatelja pirata sve je veća – luka Nasau pada u engleske ruke, pirati saznaju da je kapetan Edvar Pič zvani Crnobradi ubijen... Pirati rešavaju da svoju sreću okušaju u drugim vodama, otimaju englesku fregatu i kriju se u zalivu na obali Afrike. Tu nameravaju da izgrade svoju republiku; njihov opstanak zavisi od ekspedicija kraljice Marijam i njenih ratnika u džungle. Ubrzo se otkriva da kraljica otima pripadnike drugih plemena i prodaje ih trgovcima robljem a za to kupuje oružje. Piratska utopija, dakle, ne gradi se na časnim temeljima. I dok sukob Kapetana Sile, Olivjea od Vana i Marijam preti da preraste u krvoproliće, na obale zaliva iskrcavaju se engleski vojnici. Republika Lobanje je otkrivena i svi pirati kreću u poslednji boj...

            Scenario vešto prepliće intrige i lične sukobe sa pomorskim bitkama, dvobojima sabljama i kuburama, poterama i nadmudrivanjima; sve se to dešava na pozornici sukoba velikih sila, zgrtanja bogatstava i bezočnog izrabljivanja ljudi odnosno težnji pirata da žive dostojanstveno i slobodno. Kapetan Sila to definiše rečima:  „Vaš život će biti težak. I biće kratak. I sigurno će se okončati konopcem oko vrata. Ali to je život koji ste izabrali.  Život slobode, u kom ćete sami biti gospodari svoje sudbine.“ Tuloa se svojski potrudio da u impozantne i zavodljive slike pretopi svu uzbudljivost borbi, žestinu rasprava i neodoljivu romantičnost junaka koji se, uprkos svim nevoljama i pretnjama, bore za svoje mesto pod suncem, za svoj komadić sreće koja bi trebala da pripada svima a ne samo bogatima i moćnima.

            („Dnevnik“, 2023.)