EKSPERIMENT JE SVE – „Grad beznađa“ braće Strugacki; izdavač Čarobna knjiga, 2021.

 

Arkadij (1925-1991) i Boris (1933-2012) Strugacki spadaju među najbolje autore sovjetske odnosno ruske fantastike XX veka; njihova slava svojevremeno je preskočila čak i famoznu hladnoratovsku „Gvozdenu zavesu“. U svom obimnom opusu braća Strugacki su se okušala u nizu žanrovski prepoznatljivih tema i obrazaca, od naučne fantastike na tragu tradicije Ivana Jefremova sa opisima budućih društava blagostanja, putovanja svemirom, osvajanja planeta do sagledavanja različitih modaliteta prvog kontakta sa vanzemaljcima iz potpuno neočekivanih vizura; kako su godine i knjige odmicale tako su njihove proze postajale složenije, zahtevnije za razumevanje pa i sve subverzivnije. Ovo je posebno bilo očigledno u romanima koji su se bavili antiutopijskim, totalitarno-birokratskim društvima (“Golać na urvini”, 1968, “Ružni labudovi”, 1968, “Momak iz pakla”, 1975, “Buba u mravinjaku”, 1980) koja, u ime velikih državnih ambicija, uništavaju pojedinca. Strugacki su u svoja dela (posebno romane “Ponedeljak počinje u subotu”, 1965, “Bajka o trojki”, 1968, “Milijardu godina do kraja sveta”, 1976) uz naučnofantastične elemente uplitali i tradiciju ruskih bajki, basni, skaski i folklornih mitova, gradeći visoko stilizovane fantazmagorijske parabole. Uz već pomenute romane među najbolja dela braće Strugacki spadaju i “Teško je biti bog” (1965), “Ružni labudovi” (1968), „Hotel ’Kod poginulog alpiniste’“ (1974), “Piknik kraj puta” (1974. po kojem je Tarkovski snimio remek-delo “Stalker”), “Talasi smiruju vetar” (1985)... U svake pohvale vrednom poduhvatu repriziranja ranije objavljenih dela odnosno štampanja do sada neprevedenih knjiga braće Strugacki, „Čarobna knjiga“ predstavlja domaćim čitaocima izuzetnu knjigu „Grad beznađa“.

            Roman „Grad beznađa“ originalno je objavljen u dva toma 1988. i 1989. godine i ima neobično uzbudljivu istoriju nastanka i - opstanka. Braća su na ideju o ovom romanu 1967. godine ali je realizacija morala da sačeka okončanje knjige na kojoj su tada radili. Stvaranje novog dela potrajalo je pune tri godine i bilo okončano 1972.g. I u toku pisanja i po njegovom okončanju braća su znala da će, s obzirom na sadržaj, biti izuzetno teško objaviti roman. Pojačana represija države prema mnogim autorima koji su nisu bili na tragu zvanične politike, rezultirala je odlukom da se roman umnoži u tri primerka od kojih su dva data na čuvanje pouzdanim i časnim ljudima u dva različita grada. Braća su nadalje pisala druga dela a „Grad beznađa“ je bio skriven sve dok „perestrojka“ nije počela da menja klimu u državi i koliko-toliko popustila ideološka ograničenja.

            Pozornica celokupnog dešavanja romana je neznano mesto (postoje ozbiljni argumenti da je u pitanju čitava planeta) na kome postoji Grad okružen pustinjama i močvama, na jednoj strani omeđen visokim zidom sa suncem koje se pali i gasi u određenim intervalima. U Gradu žive ljudi pristigli iz različitih delova Zemlje i iz različitih vremena-epoha; svi oni su, svako iz svojih razloga, pristali da učestvuju u Eksperimentu o čijem odvijanju, planu i cilju postoji bezbroj spekulacija. Šta je suština Eksperimenta znaju Nastavnici koji se ukazuju svakom od stanovnika i s njim vode ozbiljne ili sasvim trivijalne razgovore. Glavni protagonista dešavanja je Andrej Voronjin, astronom iz 1950-ih, koji je pun vere i optimizma u Eksperiment a uz njega je šaroliko društvo koje čine Izja Kacman, Jevrejin večiti bundžija, smerni kućepazitelj Van, Selma devojka lakog morala, Fric Gajger, podoficir nemačke vojske, snažni i trezveni težak Jura, Donald, Oto i mnogi drugi. Sledeći politiku promene zanimanja Andrej i njegovi drugovi su najpre đubretari, nakon čega on postaje istražni sudija zadužen za bizarne predmete pojave i nestanka crvene kuće i stradanja ljudi koji su pali sa zida iako se ne zna kako su se tamo popeli. Napredujući kroz društveno-upravljačku strukturu Andrej postaje urednik novina a posle velikog prevrata i pobune protiv Eksperimenta, koju predvodi Gajger, postaje  savetnik u najvišoj vlasti koji će, dok se Grad razvija i buja, biti poslat u istraživačku ekspediciju sa zadatkom da kartografiše okruženje, otkrije eventualne opasnosti i pokuša da pronađe mitski Antigrad.

            Nesputana mašta braće Strugacki kreirala je čudestan svet, naselila ga mnoštvom ljudi (kao kuriozum navedimo da se ideja o sabiranju ljudi različitih epoha na jednom mestu „rodila“ i u glavi sjajnog američkog pisaca Filipa Hoze Farmera, 1918-2009, i pretočena je u serijal „Svet-reka“ započet 1971.g, koji broji pet romana i niz priča), oplemenila sjajnim epizodama (npr. invazija pavijana na Grad, period suživota i njihovo uništenje tokom „revolucije“, putovanje kroz prazne gradove) i začinila mnoštvom dijaloga o vlasti, umetnosti, narodnim masama... Strugacki su znali da će partijskim dušebrižnicima svakako „zapeti za oko“ dilema da li je Eksperiment sinonim sa Socijalizam, da li je revolucija protiv okoštale vlasti i Nastavnika poziv na bunt u realnom vremenu. Kao i sve valjane knjige, i „Grad beznađa“ može se čitati na više nivoa, od vrcave igrarije sa ozbiljnim elementima do filozofske rasprave i društvene kritike maskirane u roman. Svako od ovih tumačenja uslovno je ispravno jer prednost daje tek jednom od niza značenjskih nivoa. U svojoj celokupnosti „Grad beznađa“ vanredno je valjano delo sjajnih autora koje svakako ulazi u parteon klasika žanra ali i svekolike Literature.

            („Dnevnik“, 2023.)