REMEK-DELO SINTETIČKE FANTASTIKE - „Ponedeljak počinje u subotu“ Arkadija i Borisa Strugackog; izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

 

Braća Strugacki, Arkadij (1925-1991) i Boris Natanovič (1933-2012), spadaju u najznačajnije autore fantastičke literature XX veka u Sovjetskom Savezu odnosno u nekadašnjem Istočnom bloku, mada je njihovo delo probilo tzv „Gvozdenu zavesu“ i bilo prevođeno i na Zapadu gde je privuklo veliku pažnju i uvažavanje (istina, manje nego što ga je u to vreme imao Stanislav Lem) uprkos ideoloških razlika ali i drugačijeg tretmana žanra (u Sovjetskom savezu je žanrovska fantastika bila cenjena kao literarna tema dok je SAD i ostatku Zapadnog sveta prvenstveno tretirana kao petparačka „palp“ paraliteratura).

Strugacki su po sopstvenom priznanju počeli da pišu iz sasvim opskurnog razloga - zbog opklade u flašu pića. Prve romane („pripovesti“ kao su ih oni nazivali) ispisali su po obrascima herojskog osvajanja svemira, pod uticajem tada popularnog Ivana Jefremova. Ipak, vrlo brzo Strugacki su „pronašli“ svoj glas i stil kojim su ispisali niz zapaženih romana odnosno kratkih priča u kojima su se bavili motivima prvog kontakta („Lutalice i putnici“, „Druga invazija Marsovaca“, „Hotel 'Kod poginulog alpiniste'“, „Piknik kraj puta“, „Talasi smiruju vetar“) odnosno upoznavanja različitih inteligentnih vrsta („Teško je biti bog“, „Nastanjeno ostrvo“, „Mališan“) te birokratskog totalitarizma/antiutopija („Golać na urvini“, „Ružni labudovi“, „Momak iz pakla“, „Buba u mravinjaku“). Specifična mešavina elemenata naučnofantastičnog žanra i motiva iz tradicije ruskih bajki, basni i folklornih mitova iznedrila je romane „Ponedeljak počinje u subotu“ (1965), „Bajka o trojki“ (1968) i „Milijardu godina do kraja sveta“ (1976).

Boris Strugacki je, nakon smrti brata Arkadija, nastavio spisateljsku karijeru; njegove samostalne knjige na tragu se zajedničkih interesovanja i ideja uz primetno veću sklonost prema tamnim valerima i ironiji. Dela braće Strugacki (pre svega romani - čak jedanaest - ređe priče) objavljivana su u SFR Jugoslaviji tako da su čitaoci bili prilično upoznati sa njihovim opusom; ipak, posle šestotomnog komleta (sa 7 romana) „Narodne knjige“ iz 1988.g, osim dva izdanja romana „Piknik kraj puta“ (koji je bio literarni predložak za film „Stalker“ velikog maga pokretnih slika Andreja Tarkovskog), nije bilo novih prevoda ovog dvojca. Otuda je pojava romana „Ponedeljak počinje u subotu“ izuzetno iznenađenje koje je znatiželjnim čitaocima priredila „Čarobna knjiga“ u okviru biblioteke „Beskrajni svet fantastike“ (urednika Darka Tuševljakovića). Pažnju odmah privlači sam naslov romana u kome je reč „subota“, za razliku od ostatka naslova, štampana ćirilicom. Ova izmeštenost/anomalija nagoveštava čudesna dešavanja koja slede već u  podnaslovu romana „Bajka za mlađe naučne radnike“ za kojom slede poglavlja „priče“ - „Ujdurma zbog divana“, „Ujdurma zbog ujdurme“ i „Svekolika ujdurma“. Zaplet počinje kada mladi programer Privalov poveze dvojicu putnika do sela Soloveca (u kome je Privalov trebalo da se sretne sa svojim prijateljima). Putnici ga nagovaraju da ostane kod njih i zaposli se, kao nužno potrebni kadar, u Naučnoistraživačkom institutu čarobljaštva, vračanja i okultizma (skraćeno NIČAVO). Privalov će, posle bizarnog noćenja u kući sa kokošijim nogama te jutarnjeg druženja sa prastarom štukom iz bunara, prihvatiti zaposlenje i tako ući u kolektiv bizarnih naučnika i njihovih praktikanata i pomoćnika (među njima je i rehabilitovani vukodlak kao i manje ili više uspešno napravljeni dvojnici i džinovi) odnosno svemoćnih ali nesposobnih birokrata. U Institutu se obavljaju raznovrsni eksperimenti koji trebaju da dokažu opskurne hipoteze i čiju su rezultati krajnje diskutabilni. Privalovo učešće u događajima je ili bitno ili potpuno marginalno a takve su i pouke koje iz njih on (kao i ostalo osoblje) izvlači; no, zar se bilo šta drugačije i može očekivati od Odeljenja linijske sreće, Odeljenja predskazanja i proročanstava, Administrativno-domaćinskog odeljenja, diplomaca crne magije, magova, ljudi sa velikim početnim slovom (njihov moto je „ponedeljak počinje u subotu“)... Naučni eksperimenti i metodi podrazumevaju upotrebu vradžbina kao i lasera, putovanja kroz stvarnosti stvorene literarnim delima...

            Roman je urnebensa i difuzna mešavina fantastičkih motiva iz folklorne mitologije, romantičarskih motiva (npr iz dela Puškina i Pjotra Jeršova), naučnofantastičke ikonografije uz vedri humorni ali i ironijski odmak. Ton je naizmenično ozbiljan i vrcav, lakoća prelaska iz jednog u drugi registar majstorski je neosetna; takva, razbarušena spisateljska igrarija neodoljivo je razgaljujuća i oduševljava čitaoce. Ispisujući ovu knjigu istinski unikatne i samosvojne (nazovimo je tako) „sintetičke fantastike“ (u kojoj u celinu „srastaju“ svakovrsni načini građenja i doživljavanja fantastike), autori se „služe“ vrhunskim dometima velikana kakvi su Gogolj (i njegove strašne i fantastične priče), Bulgakov (ne samo iz romana „Majstor i Margarita“ već i sjajnog „Psećeg srca“), uz podsećanje na apartnog Konstantina Vaginova te neprevaziđene kozere Iljfa i Petrova; sve njih Strugacki izdižu, shodno promenjenom vremenu i stečenim iskustvima, na novi značenjski nivo u kontekstu naučnofantastičnih žanrovskih dometa.

            Rečju, „Ponedeljak počinje u subotu“ nesporno je remek-delo fantastičke književnosti koje spaja tradiciju i savremena literarna iskustva u vrcavu, neponovljivu celinu.

            („Književna fantastika“ br. 7, 2021.)