Nakon prve knjige koja najavljuje izuzetan i
ogroman poduhvat objavljivanja sabranih doživljaja jednog od najpoznatijih
kauboja u svetu stripa, „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari
kontinent“, brzopotezno objavila i knjige 2 i 3 avantura Taličnog Toma
koji poteže revolver brže od svoje senke. U bivšoj Jugoslaviji popularni
Talični (najpre je kršten kao Srećko Munja) se pojavljivao u „Crtanim
romanima“, „Kekecu“, „Politikinom zabavniku“, „Caku“, „Biser stripu“ a kao
kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih
novina“, „Politike, „Maverika“, „Veselog četvrtka“... Objavljivanje svih
epizoda u tvrdokoričenim knjigama i punom koloru nesporno je gigatnski posao jer
se radi o više od 80 albuma ovog serijala - mada taj broj nije prevelik ako se
zna da je Talični star-mlad 76 godina! Naime, 1946. godine stvorio ga je
Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač
i ilustrator; Talični je te godine u strip (i istoriju kulture XX
veka) ujahao na svom konju Džoli Džamperu u časopisu „Žurnal de
Spiru“. Moris je bio kompletan autor stripa sve do 1957.g.
kada je ulogu scenariste preuzeo Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve
i Morisove smrti angažovano je nekoliko autora da nastave serijal koji
izlazi i danas. Talični je isprva bio namenjen isključivo strip magazinima
pa su i dužine epizoda najčešće 10-20 strana; naknadno su te epizode sakupljane
u albume koji su imali standardizovanu dužinu od 48 strana pa su različiti
izdavači različito „sklapali“ prve albume. Izdanje koje je pred domaćim čitaocima
je iz produkcije „Luckey Comics“ i smatra se konačnim. Druga knjiga ovog
serijala obuhvata period 1949-1952.g. i sadrži albume 4. „Pod nebom Divljeg zapada“,
5. „Talični Tom protiv Peta Pokera“ i 6. „Odmetnici“; treća knjiga
sadrži epizode iz 1952-1956.g. i albume 7. „Eliksir doktora
Doksija“, 8. „Talični Tom i Fil Nefer“ i 9. „Pruga kroz preriju“.
I
u ovim knjigama Talični odrasta i stasava pa mu Moris menja
fizionomiju tako da usamljeni kauboj iz epizode u epizodu ne liči na sebe a
kamoli na Garija Kupera koji je, navodno, bio inspiracija za njegov lik.
Kao što mu je glava malo izdužena pa malo okrugla a nos manje ili više
spljošten, tako su mu šiške kraće i duže, ponekad mu iz usta viri cigareta a
drugi put ne (kasnije će mu cigareta zalepljena za izduženu donju usnu biti
zaštitni znak a još kasnije će grickati travku u ime zdravog života). Uobičajeni
„autfit“ se koliko-toliko ustalio (beli šešir, crvena marama, žuta
košulja, crni prsluk, farmerke i čizme) mada ponekad nosi opasač sa dva
revolvera a onda, opet, sa jednim (opasač je za svakog kauboja bio deo odeće). Njegov
najbolji prijatelj, konj Džoli, za sada, nije preterano pričljiv a
dešava mu se da ga ukradu a da se on ne buni. Talični s vremena na vreme
zasvira usnu harmoniku i još uvek nije ustalio da na kraju epizode odlazi prema
zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. No,
ikonografija serijala stvara se iz priče u priču, tu su već prepoznatljivi
likovi bandita sa slomljenim nosevima, debelih rančera i zlokobnih grobara
zvanih „sahranitelji“. Godine 1951.g. u epizodi „Odmetnici“ stižu
i braća Dalton - Emet, Bil, Gret i Bob! To nisu ona braća iz Gosinijevog
perioda Taličnog Toma već Daltoni kako ih istorija manje-više pamti;
„rani“ Daltoni (koji delimično liče na one kasnije) u ovoj epizodi
doživljavaju sudbinu koja se delimično poklapa sa istorijskom – u stripu
u pokušaju pljačke Prve nacionalne banke u Viski-gradu, braća, neverovatno
ali istinito, ginu 5. oktobra 1892.g. (istorija kaže da su dva brata poginula a
Emet je odrobijao 14 godina i izašao na slobodu; Bob nije bio sa
braćom jer je „operisao“ samostalno)! Naredne 1952.g. u epizodi „Povratak
braće Dalton“ njihovi likovi će se pojaviti ali tek kao maske u jednoj
vragoliji. Srećom po ljubitelje stripa, Gosini je osmislio svoje Daltone
i učinio ih besmrtnim.
Morisove
priče su uglavnom klasične vestern priče o pljačkašima, profesionalnim
kockarima (kakav je Pet Poker u dve priče), samozvanim lekarima koji
prodaju čudotvorne napitke (doktor
Doksi), takmičenjima u boksu ili trkama konja, hvalisavcima
(šerif Bil Babura) ili smotancima (Pilulica koji će postati
šerif), surovim revolverašima (Fil Nefer zvani Dugonja koji je crtan po
liku glumca Džeka Palansa), uspavanim Meksikancima... Bizarni
likovi sa slikovitim imenima žive na neobičnim lokacijama (Zelendol,
Tesnac-varoš, Grumen varoš, Crvengrad, Korov-dol, Mrcingrad) po kojima su
okačene neobične firme, poternice i reklame, u salunima se pravi viski služi
oprezno jer ako padne - eksplodira dok na groblju stoje spomenici poučnih
epitafa („Bebasti Teks umro prirodnom smrću“, „Bil Džons koji se nije
sklonio na vreme“). Moris insistira na gegovima i svakojakim vratolomijama
pa atmosfera stripa podseća na neme filmske burleske sa mnogo jurnjave i
tučnjave. Na kraju treće knjige je epizoda „Pruga kroz preriju“ za koju
je scenario napisao Gosini (mada je potpisan na dnu table samo
inicijalima); čitaocima je odmah jasno da priču (zamišljenu u obimu albuma)
vodi znalac koji vešto zapliće niti i precizno ih vodi do kraja.
„Talični
Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX
veka u Evropi, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini.
Hronološko i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako će
radovati osvedočene stripadžije ali i one koji ulaze u svet „priča u
slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog
kauboja bržeg od svoje senke i dalje vrcavo razgaljujuće.
(„Dnevnik“,
2022.)
0 komentara:
Постави коментар