MRAČNE SILE U POTRAZI ZA MAPOM KRAJA SVETA – “Vekovnici – Prah i pepeo – Integral 2” Marka Stojanovića i drugih; izdavač Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2021.

 

Svi poznavaoci strip prilika i neprilika na ovim prostorima u poslednjih par decenija znaju ko je Marko Stojanović: reč je o predanom strip autoru, agilnom organizatoru i promoteru već proslavljene upornosti i tvrdoglavosti, najpoznatijem kao ključna figura stvaralačkog tima strip serijala “Vekovnici”. Stojanović, koji je serijal preko “staza i bogaza” uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom od 12 albuma, zamislio je “Vekovnike” kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (najpouzdanijem nedeljniku koji objavljuje stripove) i započeo ovu avanturu 2007.g. da bi, zbog neprilika i nerazumevanja, projekat “premestio” u albumski format uz sporadična pojavljivanja u periodici u Srbiji ali i okolnin državama, učinivši serijal Balkanskim strip događajem. Usput su se “Vekovnici” razgranali u “spin off” serijal “Beskrvni” i postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni. Druga karakteristika serijala je timski crtački rad; naime, Stojanović je za svaki album angažovao više crtača koju su crtali pojedine segmente priče čime je oneobičio svaku epizodu drugačijim likovno-estetičkim  tonom a šire gledano predstavio lepezu aktivnih crtača sa ovih prostora. Kako je vreme proticalo a broj albuma rastao pojavila se potreba za integralnim reprintima, kategorijom koja je u domaćem stripu izuzetno retka za razliku od (belo)svetske izdavačke prakse da se, pošto se u nekom uspešnom serijalu pojavi veći broj albuma, štampaju stare epizode u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti. Elem, tako su 2020. godine znatiželjni čitaoci, u tvrdim koricama sa prepoznatljivim logom “Vekovnika”, mogli pročitati prvi tom “Integrala” koji sadrži reprint prva dva albuma ovog serijala. Naravno, godinu dana kasnije pojavio se drugi integral koji sadrži albume “Prah” i “Pepeo”, originalno objavljene 2009. i 2010. godine.

            “Prah” i “Pepeo” nastavljaju priču smeštenu u realnost alternativne Evrope XVIII veka u kojoj, u “civilizovanom” delu, manje ili više skriveno caruju vampiri dok u “divljim” delovima žive i druga bizarna bića iz legendi i mitova (recimo psoglavci). Na toj jarkoj i zavodljivoj sceni sreću se dva bizarna junaka: vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove. Mada su im koreni slični ova dvojica su krajnje suprotnosti: vampiri su koliko-toliko kultivisani (što znači uklopljeni u određene sistema zbog čega ipak nisu manje krvoločni i zli) dok je Marko divlji varvarin koji se ne može kontrolisati. Prijateljstvo Čena i Marka zasnovano je na “bratstvu po oružju” i razvijaće se kroz ispomaganje ali i povremene sukobe. Oni, posle svakovrsnih peripetija, dobijaju mapu (predstojeće apokalipse) koje, po svaku cenu (dakle i po cenu nasilja i sukoba) žele da se dokopaju mnogi - psoglavci, živa vatra, elitne ubice vampiri, tajanstveni krstaši vere – a svi su oni predstavnici raznorodnih verzija/doživljaja sveta, od animalnog misticizma do vanvremene ezoterije i religijskog fanatizma. Ispred i usred svih tih potera, zaseda i tuča, prijateljstvo Marka i Čena raskida se zbog sitnih zađevica ali i učvršćuje pred stalnom navalom svakojakih opasnosti.

            Nesporno je Stojanovićevo inteligentno i nadahnuto poigravanje fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor), uz dobrodošlu dozu istoriografske spekulacije i mistifikacije odnosno posezanje za mitologijom ovdašnjih prostora a sve kako bi se ispričala intrigantna, višeznačna priča. Pažnju čitalaca pleni i dinamika dešavanja bitno ubrzavana smenjivanjem pripovednih tokova odnosno mešanjem prošlosti junaka (čime njihove pojave dobijaju na punoći) sa spekulativnim pojašnjenjima interakcije likova te dešavanjima u tekućoj sadašnjosti priče. Ovakav razvoj epizoda potenciran je različitim kolorističkim paletama (Dejana Sedlana, Zorana Jovanovića, Ivana Šainovića, Ozrena Miždala, Damjana Mihailova) odnosno apartnim stranicama drugih crtača (Igora Jovčevskog, Danijela Atanasova, Filipa Andronika) koje dopunjuju i nadograđuju stilski kompaktan, dobro crtan i kadriran odnosno vešto montiran rad glavnog crtača Milorada Vicanovića Maze.

            Rečju, drugi tom integrala, dopunjen analitičkim esejima iz pera Vladimira Miloševića i Darka Mrgana, potvrđuje da su “Vekovnici” ambiciozno, valjano osmišljeno i nadahnuto realizovano delo 9. umetnosti kome treba posvetiti punu pažnju.

            (“Dnevnik”, 2022.)