Đorđe Pisarev (1957)
spada među retke savremene domaće pisce koji se odlikuju nemirnim, tragalačkim
duhom (za razliku od mnoštva autora koji se kreću utabanim stazama sopstvenog
opusa koji iznova variraju i ponavljaju). U do sada objavljenim knjigama – a
njih je, kako sam kaže, više nego što ih je napisao - Pisarev je utirao
puteve kroz bespuća postmodernističkog literarnog svetonazora, od proze preko
poezije do dramskih tekstova, praveći „izlete“ u fantastiku ili klasični
realistički model mišljenja i pisanja; odskora su se tim traganjima pridružile
i knjige namenjene prvenstveno mladom čitalaštvu, onom u osetljivom dobu posle
najranijeg detinjstva a mnogo pre tinejdžerskih godina. Glavni junak ovih dela
je „mačkić“ Fibislav koga radoznalost i sticaji okolnosti bacaju u
svakovrsne avanture tela i duha. Do sada su se u ovom ciklusu, znakovito (i
pomalo misteriozno) nazvanom „Devet mačijih života“, pojavila tri
romana: „Pozna večera za Gospođu Fibi“, „Šta sanjaju Fibislavi“ i
najnoviji „Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave“.
Ove su knjige raskošne i vrcave pripovesti o Fibislavu u svetu koji je
za njega nov i izazovno tajanstven, posebno jer je ovaj mačkić radoznao (čak i
preterano) i vragolast.
Uz
sve rečeno, roman „Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave“ pripada na ovim literarnim
prostorima retkoj literarnoj vrsti – naučnoj fantastici za najmlađe
čitaoce. Knjiga počinje spektakularno: Srpska Svemirska Agencija (SSA)
angažuje Fibislava za spasilačku misiju pod nazivom „Mesečev čvor“,
mada je on, s druge strane, angažovan od Tajnog saveta planete Zemlja,
da u maloj „stelt“ kapsuli, diskretno ispituje „nastanjene i
nenastanjene planete u potrazi za sirovinama i resursima, prijateljima i
neprijateljima“ a roman „Pogledaj...“ u stvari je hronika te opasne
i rizične avanture koja će prpošnog „kosmonauta-veterana“ (kako Fibislav
sebe vidi i predstavlja) voditi na planetu Grašikaš (nazvanu tako po
njihovom tradicionalnom jelu: paprikaš plus paprika plus grašak), u tržni
centar Jupiter, prepun neverovatnih čuda i poslastica sa sve restoranom „Kod
veselih Hobita“, u luna park „Saturn“... Fibislavu je zapalo da se
bori protiv zamalo pa fatalne najezde sve-mir-ševa na Mlečni put
koja se, za opstanak našeg parčeta Univerzuma, mogla povoljno okončati
samo pronalaskom Planete od sira koja je malo dalje od planete Robinson
spejs sa koje su Fibislav i njegova ekipa hrabro otišli u nepoznato
i pronašli Baš Belu Planetu svu od sira i na nju doveli gladne miševe i
spasli svemir, TransMlečnu železnicu, Zvezdani grad i Zemlju!
Avanture
i putovanja svemirskog Fibislava prilika su da Pisarev razvije neobičnu,
samosvojnu stvarnost sazdanu od čitaocima znanih svakodnevnih stvari i pojava
pomešanih sa čudesima budućnosti, onima sasvim novim i onima osmišljenim i
prezentovanim u popularnim naučnofantastičnim knjigama, filmovima i
serijama. Kroz takav spoj starog i novog autor se kreće veselo, ponekad
parodijski nastrojeno ali uvek razbibrižno lako i duhovito a u epizodi o Lajki
iz kapsule „Sputnjik“ duboko potresno. Njegov odnosno Fibislavov svemirski
slalom mlađima će biti podsticaj za razvijanje sopstvene mašte i sopstvenih
vizija a one malo (ili malo više) starije podsetiće na njihovo detinjstvo i
sadržaje koji su im plenili pažnju, od agent Fibislavovog predstavljanja
„a la“ Bond, do (već poslovično legendarnih) android-barmena (u Luna-baru)
ili (jednako legendarnih) fejzera. Opštem utisku pun doprinos daju i
minuciozne, karikaturalne ilustracije Nastasje Pisarev.
Rečju,
roman „Pogledaj zvezdu svoju, Fibislave“ pravi je izvor iskrene
čitalačke radosti izazvane piščevom maštovitom invencijom i spada u one retke
knjige koje se zavole već posle par stranica i za koje je čitaocu žao što su se
tako brzo (prebrzo) završile.
2022.
https://www.art-anima.com/dorde-pisarev-pogledaj-zvezdu-svoju-fibislave/
0 komentara:
Постави коментар