„Pljačka“
je treća strip adaptacija kriminalističkih romana o Parkeru koje je potpisivao Ričard Stark, što je bio jedan od
pseudonima Donalda E. Vestlejka (1933-2008);
adaptaciju i ilustrovanje je uradio talentovani, na žalost prerano preminuli, Darvin Kuk (1962-2016). Vestlejk-Stark je u nizu romana o Parkeru (čak 24, od „Lovca“ iz 1962. godine) „razrađivao“ iskustva „tvrde škole krimića“ nastale pre II svetskog rata, prilagođavajući ih modernim vremenima. Parker, čije su generalije nepoznate (Parker mu nije pravo prezime, u prvom
romanu je bio Voker), kriminalac je
bez straha i sentimentalnosti, bez dilema i griže savesti, velike snage i
spretnosti, oprezan, promišljen i nemilosrdan; pre svega poštuje svoj kod časti
i ponosa koji podrazumeva držanje date reči i isključuje izdaju i prevaru
kolega u poslu. Parker je
„slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge organizacije/sindikate kriminala; on nije
gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Pragmatičan
je i prilagodljiv te, sveukupno, vrlo zadovoljan sobom, svestan svog mesta u
društvenom okruženju, bez nerealnih ambicija (ali, takođe, vrlo voljan da se
bori za ono što smatra da mu pripada); u kriminalnim krugovima uživa visok
ugled jer je pouzdan, ne zaleće se nego detaljno planira i uspešno izvodi
akcije. Ipak, kad dobije krajnje neobičnu ponudu - pljačku čitavog grada - i to
od čoveka koji je amater, dakle, nepouzdan, on, nakon početnog odbijanja
(zasnovanog na iskustvu) ne odoleva iskušenju. Posle studiozne pripreme i
razrade dejstava, sve u maniru vojne operacije, akcija počinje ali se ubrzo
otrže kontroli...
„Pljačka“, rađena po istoimenom romanu
iz 1964. godine, najvećim delom svog trajanja je tipična priča o dešavanjima „s
one strane zakona“, iz vizure „loših momaka“;
Vestlejk-Stark je autor koji
zna zanat i vlada zapletom pa, počev od žestokog početka (u kome Parker golim
rukama ubija tipa koji ga prati) „vuče“ čitaoce sve dublje u knjigu. Istina,
pozornica dešavanja možda je preterano nameštena ali je to deo svesnog
poigravanja žanrovskim obrascima. Galerija živopisnih kriminalaca krajnje je
funkcionalna pošto u akciji učestvuje čak 12 ljudi koji čitaocu moraju biti lako
prepoznatljivi. Svi oni su obični „radni ljudi“ (u kriminalnom biznisu) sa
vrlinama i slabostima; usput, nenametljivo ali i nedvosmisleno saznajemo da su
neki od njih ratni veterani koji se nisu najbolje snašli u mirnodopskom svetu
(a što u vreme pisanja romana nije bila preterano česta literarna tema jer su
odjeci ratne pobede još bili glasni). U trenutku kada, usred akcije, pljačkaši
saznaju da su namagarčeni i iskorišćeni za osvetu jednog čoveka prema celom
gradu, priča izlazi iz šablona i traži dodatnu pažnju. I finale takođe odstupa
od viđenog - Parker „nasleđuje“
devojku poginulog kriminalca (kao svojevrsnu „nagradu preživelom ratniku“), znajući sasvim sigurno šta plaća i
šta će za to dobiti ali mu se po glavi mota i slika devojke koja je (želeći
bolji život) iz opljačkanog i spaljenog gradića svojevoljno pobegla sa mladim
kriminalcem - u trenutku cinične spoznaje Parkeru
se čini mu da je momak bolje prošao od njega. Takve (krucijalne) dileme jednog
okorelog ubice i pljačkaša stvarno se ne viđaju često!
Darvin Kuk se majstorski nadovezao na
uzbudljivu priču. Njegov oštri, minimalistički crtež montiran je u sjajne, dinamične
table koje plene brzinom smena slika i sugestivnim, efektnim rakursima.
Pojedine table na kojima nema teksta već je sve ispričano sličicama odista su
impresivne. Posebnu draž daje, još od prvog albuma, trobojnost stripa - ovog puta to je kombinacija
crne, bele i bledo narandžaste - kojom se osim dobrodošlog oneobičavanja
prizora postiže u utisak patiniranosti odnosno „umekšavanja“ prošlih vremena.
Sveukupno,
serijal strip albuma „Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka izuzetno
je uverljiva, zanimljiva i zabavna stilska vežba iz istorije ikonografije krimića (konkretno „tvrdo kuvanog krimića“) a „Pljačka“
u potpunosti potvrđuje valjanost i uspešnost tog poduhvata.
(„Dnevnik“,
2018.)
0 komentara:
Постави коментар