Strip „Valerijan“ koga su 1967. godine stvorili scenarista Pjer Kristin (1938) i crtač Žan-Klod Mezijer (1938) spada u
najpoznatije i najpopularnije naučnofantastične
serijale svog vremena. Mezijer i Kristin deo su velikog strip talasa koji se, zahvaljući
aktivnoj kulturnoj politici Francuske,
koja je podsticala domaće stvaralašto (kako bi se izborila sa naletom američke
popularne i jeftine zabave i izbegla da postane “kulturna kolonija”), digao posle II svetskog rata i udario temelje francusko-belgijskoj strip školi. Posle mnogo lutanja i traganja za
identitetom Mezijer je, sarađujući sa
drugom iz detinjstva, piscem Kristinom,
osmislio „Valerijana“ koji je počeo
da izlazio u prestižnom mesečnom strip
magazinu „Pilot“ (tako je bilo sve do 1985. godine). Mada je nastao u vreme
kada je naučnofantastični strip bio
atraktivna i tražena, pa, stoga, i masovno štancana roba, „Valerijan“ ili, „Valerijan i
Lorelina“ kako se u originalu zove, uspeva ne samo da se izdvoji i opstane
već i da se stalno razvija i produbljuje. Početna postavka pozornice za strip priče je jednostavna i žanrovski
prepoznatljiva: 2314. godine otkrivena je prostorno-vremenska teleportacija i
stvoreno zemaljsko galaktičko carstvo kome je sedište ogromni Galaksiti. Ljudski rod se konačno (!) odao svim (ne)zamislivim načinima
uživanja. Red održava (ili to bar pokušava) Prostorno-vremenska služba kojom
upravljaju tehnokrati. Njeni agenti patroliraju prostorom i vremenom i bore se
sa svakojakim prestupnicima, odnosno istražuju daleke planete na kojima postoje
potrebni resursi. Valerijan je jedan
od najsposobnijih prostorno-vremenskih agenata koji dobija teške zadatke.
Njegova saputnica je Lorelina,
dovedena iz prošlosti, sa kojom je u (nedovoljno) određenim emotivnim odnosima.
Tandem agenata u svakoj epizodi rešava neki problem ili razotkriva misterije na
egzotičnim planetama (neretko odlaze i u prošlost Zemlje).
Drugi tom integralnog „Valerijana“, na 216 kolor stranica, sadrži dve epizode serijala - “Gospodareve ptice”, petu u redosledu,
iz 1973.g. i “Ambasador senki”, šestu
u redosledu, iz 1975.g. kao i album “Svemirskim
stazama” objavljen 1997.g. u kome su sabrane kratke, samostalne epizode
(ukupno 7, od 10-16 strana) ovog serijala koje su objavljivane u džepnom
izdanju “Super Pocket Pilote”. Na
kraju knjige je uporedni intervju stvaralaca stripa i režisera Lika Besona
sa nizom zanimljivih informacija – posebno o burnom (sa nesuglasicama i
prepirkama) stvaranju stripa.
U “Gospodarevim
pticama” tandem mladih agenata pada u more na čudnom asteriodu; iz vode ih
vade robovi koji skupljaju alge za Gospodara.
Iznad njih lete jata ptica ludila koje kažnjavaju sve koji govore protiv Gospodara ili su suviše lenji
(“ispravni” robovi koji marljivo rade takođe kinje bundžije). Nemajući izbora Lorelina i Valerijan rade sa ostalima iz
grupe. Kad brod pristane transport ulova
se nastavlja pešice; koloni se pridružuju druge i svi idu ka istom cilju, preko
pustinja, močvara, snežnih planina... U koloni je, među mnogim vrstama, i grupa
senzacija željnih turista kojima nije jasno da sve što im se dešava nije deo izletničkog
aranžmana. Usput, ptice napadaju one koji su nedovoljno kooperativni. Ujedeni
polude a masa “pravovernih” ih zatvara na zgodna mesta. Kad ptice ujedu i njihovog
poznanika agenti kreću u akciju oslobađanja... U jednom trenutku začuje se
antologijsko upozorenje “Uzbuna! Ludaci
beže!” Naravno, tiranija će, na kraju, biti pobeđena i sve će biti kako i
treba.
“Ambasador senki” će današnjim čitaocima biti posebno zanimljiva jer
je jedan od predložaka za Besonov
prošlogodišnji filmski hit. Filmski scenario je umnogome iskoristio originalnu
priču (uz mnoga prekrajanja) ali je ona sačuvala svežinu. Elem, Centralna tačka je, kako ime kaže, mesto gde se stiču mnogi svemirski
putevi i civilizacije. Njime vladaju, periodično se smenjujući, predstavnici
različitih rasa. Kada dođe red na Zemlju,
agenti dobijaju zadatak da prate ambasadora koji, opet, ima svoje ideje o
reorganizaciji vlasti. Međutim, i drugi imaju svoje planove i ambasador biva
otet. Valerijan pojuri da ga spasi
ali nestaje u odbeglom brodu. Lorelina,
praćena ne mnogo bistrim šefom protokola, kreće u potragu... Sarađujući sa
bizarnim saveznicima (među njima je i famozni trio prodavaca informacija - Šinguca), koristeći egzotična bića i
mesta, boreći se protiv još čudnijih neprijatelja ona uspeva da spasi
ambasadora i Valerijana i spreči dalje
sukobe. Epizoda vrca od dosetki i domišljatih rešenja u najboljim manirima
klasične naučne fantastike.
“Svemirskim stazama” lutaju, od ateroida do asteroida, Valerijan i Lorelina, rešavajući probleme i upoznajući nepoznatu floru i
faunu. Reč je o 7 “stilskih vežbi” na
teme klasičnih obrazaca naučne fantastike.
Neke vežbe su vrlo uspele, druge manje ali je, generalno, reč o storijama koje su mladim ljubiteljima stripa svakako bile zabavne a i danas su
šarmantne.
„Valerijan“ se drži obrazaca ali ih i prevazilazi; to nije antropocentričan, mačoistički strip sa
mnogo nasilja, niti je agresivno
militantan. Lorelina nije bespomoćna plavuša koja upada u nevolje i vrišti
već, kako priliči emancipovanoj dami, preduzima inicijativu kad treba. Nema ni poslovično
ludih naučnika i zlobnih svemirskih čudovišta.
Rečju, avanture su osmišljene bez jeftinog senzacionalizma. U svakoj
epizodi Mezijerov stilizovani crtež
vidno napreduje, slike dobijaju na punoći, kadriranje i montaža kvadrata/tabli
su dinamičniji. Karikaturalnost likova, isprva vrlo jaka, ublažena je i bliža
realizmu. Rečju, „Valerijan“ je važna
karika u razvoju evropskog i svetskog žanrovskog stripa a njegove epizode su i danas uzbudljive i zavodljive te
zaslužuju punu čitalačku pažnju.
(“Dnevnik”, 2018.)
0 komentara:
Постави коментар