Američkom strip
scenom gospodari korporativni strip,
oličen u gigantima kakvi su „Marvel“
i „DC“ produkcije ili „King fičers sindikejt“ i odatle širi
svoj uticaj na „ostatak sveta“. Ipak, korporativni
strip nije jedino što se od 9.
umetnosti stvara i objavljuje u Novom
svetu. Temelji nezavisnog i andergraund
stripa duboki su a njegovi izdanci (još uvek) živi. Među „korenima“ takvog stripa svakako su i magazini izdavača „Vorena“
(„Warren Publishing“) „Creepy“ („Jezivo“ iz 1964) i „Eerie“ („Grozno“ iz 1966) koji se, pak,
nastavljači „E.C.“ edicija („Entertaiment
Comics“ naslednik „Educational Comics“).
Za 19 godina kontinuiranog izlaženja „Creepy“
(ugašen 1983.g. a obnovljen 2009.g. u kući „Dark
Horse“, izlazi i danas) okupio je niz strip velikana od Ala Vilijamsa, Vali Vuda, Stiva Ditka,
Frenka Frazete, Aleksa Tota, Anđela Toresa do Ričarda Korbena, Sanjuliana, Luisa Garsije, Hoze Ortiza, Leopolda
Sančeza, Hoze Gonzalesa, Bernija Rajtsona. „Creepy“ je počeo kao kvartalno izdanje
na 64 strane većeg formata, da bi postao dvomesečnik na 48 strana (uglavnom
crno-belih mada je bilo i brojeva sa par kolor strana) sa šest-sedam nezavisnih
horor i naučnofantastičnih priča; uz redovne objavljivani su i tematski
brojevi, brojevi na većem broju strana i potpuno u boji. Osnovni zadatak
magazina i njegovog „domaćina“ ujka Jeze („domaćin“
„Eerie“-a je bio rođak Groza) bio je da se čitaocima, uz korišćenje svih sredstava i
trikova, priredi „užasavajuće veselje“
za koje su zadužene ubice, ljudožderi, psihopate, telepate, vanzemaljci,
duhovi, mumije, čarobnjaci i svemirski zmajevi.
Među „Creepy“ i „Eerie“ adutima/atrakcijama
jedno od najvećih je Ričard Korben (1940), koji je u kuću „Voren“ stigao iz voda alternativnog/andergraund
stripa i za osam godina (od 1970.g) koliko je trajala njihova saradnja iscrtao
(„ilustrovao“ kako kaže pisac
predgovora Hose Viljarubija)
četrdeset priča sabranih u obimnu (gotovo 350 strana) knjigu sa podnaslovom „Definitivna kolekcija priča i ilustracija
Ričarda Korbena objavljenih na stranicama magazina Creepy i Eerie“; knjiga
je originalno objavljena 2012. i 2013. a iste godine štampana u ediciji „Jezovnik“ beogradske kuće „Darkwood“. Korben se od prve crno-bele storije
„Zaleđena lepota“, kojoj je autor i
teksta i crteža, predstavio kao umetnik velikog talenta i sposobnosti. Njegov
crtački manir brzo postaje jedan od zaštitnih znakova magazina (što će, uz Mebijusa, biti i u magazinu „Heavy Metal“). Korbenovi likovi, fizionomije i tela odstupaju jedan ili dva koraka
od čistog realizma ali ipak ne klize u puku karikaturalnost. Njegovi enterijeri
i eksterijeri izuzetno su funkcionalni kada je reč o stripovima smeštenim u znanu
nam sadašnjost; u slučaju naučnofantastičnih,
horor i fantazijskih
priča/svetova enterijeri i eksterijeri plene nesputanom razigranošću bilo da su
minimalistički ili neumereno (mutirano) razigrani. Konačno, koliko god da je
majstor senčenja Korben je, ipak, nenadmašan
u svom inovativnom korišćenju boja; „Creepy“
i „Eerie“ su štampani tako da
reprodukuju nijanse između bele i crne a ta je mogućnost postojala i na
kolornim stranicama i Korben ju je u
potpunosti koristio zahvaljujući svojoj inovativnosti i spretnosti. On je
izmislio svoj metod bojenja koji je dozvoljavao da „barata svakom štamparskom pločom ponaosob, čime je uspevao da postigne
širok spektar boja.“ Eksperimentisao je sa ručnom separacijom boja
stvarajući do tada u stripu neviđene kolor efekte. No, ovaj postupak nije mogao
uvek da bude ponovljen tako da mnogi reprinti njegovih stripova nisu dostizali kvalitete prvog izdanja; zbog toga je rad
na ovoj knjizi podrazumevao skeniranje različitih izdanja (jer su mnoge
originalne table nestale) i odabir najkvalitetnijih. Bez te brižljivosti
izgubio bi se doživljaj razigranih, jarkih boja koje „mame pogled“, nestale bi
fine nijanse tamnijih tonova a što je sve u službi ingenioznog dočaravanja
grotesknih svetova u kojima je sve - predeli, nebo, likovi, zveri, alatke,
nakit i odeća, atmosfera, raspoloženja (od straha i frustracije do seksualne
provokacije hipertrofiranim ženskim i muškim atributima) – nepoznato, neobično
i - neodoljivo zavodljivo.
Naravno, sva Korbenova crtačka razigranosti ima
temelje u otkačenim, uvrnutim pričama koje su magazini potencirali. Namerno
preterivanje koje vodi u apsurd, karikiranje i izigravanje žanrovskih obrazaca
uz uvrnuti humor, obimno korišćenje popularne kulture, „palp“ literature i B-filmova,
osnove su priča nekolicine scenarista (Brus
Džouns, Bil Dubej, Deg Menč, Rič Margopulos – koji je izuzetno adaptirao
priče Edgara Alana Poa) sa kojima je Korben sarađivao, nalazeći u scenarijima
dovoljno prostora za svoje crtačke egzibicije ali istovremeno dajući tekstovima
artaktivni vizuelni profil koji dopunjuje pa i nadograđuje reči. Zbog velike
produkcije koja je podrazumevala stripove
ali i ilustracije odnosno crtanje magazinskih naslovnica Korben je zapostavio sopstvene scenarije mada su oni u najmanju
ruku jednako kvalitetni kao i priče profesionalnih scenarista (srećom u
kasnijem radu Korben će nastaviti da
crta stripove po svojim pričama). Da
su Korbenovi scenaristički kvaliteti
veliki potvrđuju storije iz ove knjige, uz pomenutu „Zaleđenu lepotu“, i „Likan-tropa“
i „Grobnica strave“ (kao zanimljive,
duhovite varijacije na teme kupovine večne mladosti, odbrane od vukodlaka i
oživelih mumija).
Zaključimo da je knjiga-album
„'Creep'
predstavlja Ričard Korben“
izuzetan uvod u upoznavanju sa ranim radovima jedne od legendi i živog klasika stripa pa je kao takva nezaobilazno
štivo svakog ljubitelja „priča u slikama“
kao i horora, naučne i epske fantastike.
(„Dnevnik“, 2017.)
0 komentara:
Постави коментар