Strip serijal “Vekovnici” u svojoj desetoj godini postojanja
beleži novi, jubilarni album - deveti po numeraciji a deseti po broju (obzirom
da postoji i “nulti album”). Ova je činjenica sama po sebi vredna pažnje a za
poznavaoce domaćih strip prilika i
neprilika gotovo fascinantna jer održati takav kontinutet stvaranja (koji
podrazumeva ne samo pisanje scenarija već i koordinaciju sa par stotina crtača)
i objavljivanja nije lako ni u stripu
naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji.
Ipak, između “teško ali moguće” i “nemoguće” zadesio se “spiritus movens” imenom i prezimenom Marko Stojanović koji je serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i
bogaze”, zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, uveo u drugu
deceniju postojanja. Istorija ovdašnjeg stripa
(u raznim inkarnacijama Jugoslavije i
u Republici Srbiji) beleži kraće ili
duže strip serijale (Zigomara, Akanta,Tajanstvenog
viteza, Mirka i Slavka, Dikana, TV Radojicu, Ket Klou, Zuzuka, Legiju
nepromočivih, Elazara, Bernarda Panasonika, Robusta...) ali je reč o izuzecima
a ne pravilu “zahvaljući” mnogim okolnostima od društvenih (šund tretman stripa ali i ratovi), nestalnih edicija i izdavačkih kuća do
nerešenog profesionalnog statusa autora. Ovakav položaj nije mimoišao ni “Vekovnike”: zamišljeni su kao serijal
koji će izlaziti u “Politikinom
zabavniku” pa (silom neprilika) premešteni u albumski format uz sporadično
pojavljivanje u periodici; usput su se, ipak, “razgranali” i u “spin off” serijal “Beskrvni” (dva albuma). Rečju, “Vekovnici”
su postali pojam na savremenoj nam strip
sceni što potvrđuju i novim izdanjem.
Serijal ima nekoliko uporišta:
prijateljstvo vampira Čena i prgavog
besmrtnika Kraljevića Marka, Čenov
sukob sa vampirskom sabraćom, Markov
sukob sa ostalim izdancima Kainovog
soja (koji se ne trpe i međusobno tamane), Markovu
ljubav sa besmrtnom amazonkom Aleom. Čen i
Marko će se prihvatiti zadatak da
čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta što ih vodi u sukobe sa
mnogima koji bi da se dokopaju mape od psoglavaca,
krstaša i vampira do same “vatre sveta”. Prijatelji konačno potapaju
mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka nije kraj. Na početku
novog albuma ambiciozni Čen i pijani Marko provaljuju u kuću braće Grim; to nije obična kuća jer nije
ukotvljena u vremenu što može da bude zgodno kad se treba sakriti od buljuka
krvožednih neprijatelja. Ali, još neko je u kući a potera za njim dovodi dvojac
do prolaza u drugu dimenziju – zemlju čuda u kojoj se prepliću raznorazne bajke
odnosno njihovi akteri od Kapetana Kuke
i njegovih gusara (u jedrenjaku koji plovi kroz vazduh), krokodila koji takođe
lebdi iznad tla preko belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim
vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila
Ojlenšpigela (koji liči na Robina
Huda) koji gađa jabuku ali kad je baci u vazduh, do Limenka, Strašla i Lava iz “Čarobnjaka
iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava
koje podrazumevaju i da se može biti glavom naniže obešen o sidro jedrenjaka u
plovidbi punim jedrima kroz oblake (!), topovskih kanonada i mačevanja, Marko se sukobljava, na život i smrt, sa
Kapetanom Kukom koji, međutim, nije
ono za šta se predstavlja već moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući Čengu
i Marku i njihovoj neopreznosti,
ući u naš svet s namerom da ga pokori!
Stojanović
je svoje poigravanje mitologijom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom
nastavio i u novom albumu
dodajući realnom svetu serijala i fantazmagorijsku alternativu u svetu bajki u
kojem je sve (ili skoro sve) moguće, od poricanja zemljine teže do (samo)parodiranja
i karikiranja dotadašnjih uloga. Lakoća “skakanja” iz scene u scenu doprinosi
vrtoglavom slalomu priče koja započinje kao strip
sa dijalozima pa se pretvara u strip
bez reči (umesto slova u balonima su karikaturalni prikazi misli) da bi se, u
finalu, vratio rečima koje jasno i nedvosmisleno označavaju buduću pretnju koja
će svakako biti temelj sledećih epizoda. Ostajući dosledan svom, za klasično
koncipirani strip, netipičnom
postupanju Stojanović je u ovom
albumu ranije promovisani manir iscrtavanja priče od nekoliko autora podigao na
još viši nivo jer svaku od 67 tabli iscrtava drugi autor što, sa koloristima,
rezultira angažovanjem više od 70 umetnika! Od same pomisli na povezivanje svih
njih čitaocu mora da se zavrti u glavi ali će mu, posle par tabli, kada ga mine
zbunjenost od različitih crtačkih manira, svo ovo zameštateljstvo doneti još
jedno zadovoljstvo – upoređivanja različitih izgleda istih junaka, njihovih
varijacija i metamorfoza (od realističnih do karikiranih).
U novom albumu “Vekovnici” su postojećoj mešavini fantastičkog (sa dozom
misticizma i horora), pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa (koja
baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold
Njutn Univerzuma” Filipa Hoze Farmera i “Lige
izuzetnih džentlmena” Alana Mura), dodali i postmodernističko parodijski odmak uz očigledno uvažavanje i
korišćenje inovativnosti alternativnog,
andergraund stripa. “Zemlja čuda”
potvrđuje da “Vekovnici” nisu rekli
poslednju reč, da se nisu umorili i da se od njih mogu očekivati nove strip avanture i atrakcije.
(“Dnevnik”, 2017.)
0 komentara:
Постави коментар