Tradicionalna, šesta po
redu, godišnja SF antologija Izdavačkog ateljea „Polaris“ (na
smanjenom obimu strana u odnosu na prethodne) sadrži 7 priča i novela svetske
produkcije, uglavnom novijeg datuma (što se da zaključiti tek posredno obzirom
da je u ovom tomu napušten manir označavanja godina u kojima su se dela
originalno pojavila), koje, kao i u dosadašnjim antologijama (uz izuzetak one
iz 1997.) pripadaju tvrđoj naučnoj
fantastici (pomenuti izuzetak sadržavao je veći broj horor priča), odnosno
varijacije i moderne razrade klasičnih žanrovskih tema.
Knjigu otvara priča Gregori Benforda „Celzijus 233“ (prevod Aleksandra B. Nedeljkovića) koja je
parafraza znamenitog romana Reja
Bredberija „Farenhajt 451“. U ovoj verziji, međutim, nikome nije do čitanja
starih SF knjiga i časopisa te ih
njihov naslednik u subverzivnom (umetničkom?) činu spaljuje na ekskluzivnim
zabavama na radost promrzlih zvanica (jer u svetu potrošeniih prirodnih
bogatstva, grejanja - nema).
U „Fajerbaumovom
broju“ Nensi Kres (prevod Aleksandra
B. Nedeljkovića) u poznatom žanrovskom obrascu o naučniku-istraživaču
ispisuje storiju o opsesiji znanjem i profesoru koji bukvalno vidi traženu
drugu dimenziju. Rasplet je, na žalost, predvidiv jer autorka nije izlazila iz
zadatih okvira.
Stari majstor humora Robert Šekli u igrariji „Dan
kada su došli svemirci“ (prevod Ljiljane
Anđelković) vrtoglavo jurca kroz iskustva žanra nudeći iščašeni ugao
gledanja na bliske susrete treće vrste koji mogu biti sasvim zabavni i
otkačeni.
„Misliti
kao dinosaurus“ Džejmsa Patrika Kelija (prevod Ljiljane
Anđelković) vanzemaljce koji liče na izumrle gmizavce iz naslova tretira
sasvim ozbiljno, no, osnovni zaplet je u moralnoj dilemi momka koji
transportuje istraživače na druge svetove a njihova zaostala tela uništava. U
jednom trenutku ispostaviće se da ima dva tela iste osobe i obavezu da se
oslobodi jednog...
Novela „Prema
Kilimandžaru“ (prevod Gorana
Skrobonje) mlade engleske SF zvezde
Jana Mekdonalda, uvod je u njegov visoko ocenjen roman „Plaža evolucije“ (1995.). Vanzemaljski oblici života tvore bizarne eko-sisteme u Africi i prete da ugroze ostatak planete
dok odnos prema novom varira od nezainteresovanosti, pokušaja da se ono prouči
do prilagođavanja i simbioze domorodaca s izmenjenim okruženjem. Uprkos
poznatoj temi Mekdonald inventivnošću
i nadmoćnim stilom daleko premašuje šablone.
Den Simons, velikan žanra, u noveli „U potrazi za Keli Dal“ (prevod Gorana Skrobonje) baca svog junaka u
drugačije stvarnosti koje generiše obdarena učenica kivna na profesora i
ostatak sveta. Borba na život i smrt vodi se u (ne)prepoznatljivim pejzažima i
doneće iskupljenje i povratak na pravi put nastavnika te konačni odlazak Keli iz sveta koji joj ništa nije dao u
onaj u koji je sama izmislila.
I
dok je Simons potvrdio svoje kvalitete
(makar i delimično), jedan drugi velikan, Robert
Silverberg, legenda 1970-tih, razočaraće svoje poklonike novelom „Vreli dani u Magma Sitiju“ (prevod Ljiljane Anđelković). Osnovna ideja nosi
potencijal: grupa alkoholičara, narkomana i ostalih gubitnika na rehabilitaciji
angažovana je u saniranju posledica vulkanskih erupcija u Los Anđelesu. Sukob
sa elementarnim silama nagoni čudake sa dna na timski rad. Silverberg ipak ne uspeva da iskoristi prednosti i priča se svodi
na skicu kojoj treba puno rada da bi bila završena slika.
U konačnom sagledavanju „Polarisova SF antologija ’98“ donosi
nekoliko dobrih priča i, istovremeno, opravdava tezu Normana Spinrada iz eseja o postmodernoj
fantastici (časopis „Znak Sagite“
br. 5) da je u naučnoj fantastici nastupio period zatišja i traganja za novim
načinima pisanja, odnosno da je vrhunac inventivnosti trenutno u „slipstrim“ fantastici koja spaja SF, Fantasy i Horror žanrove sa književnošću glavnog toka.
(1999)
