GRANDIOZNO FINALE "Ćilibarski durbin" Filip Pulman, izdavač: Laguna, Beograd 2002.g.

Nakon romana "Severna svetlost" i "Čudotvorni nož" Filip Pulman je ispripovedao (za sebe voli da kaže da je pripovedač a ne pisac), i za to zaslužio nagradu za roman godine 2001.g. u Engleskoj, "Ćilibarski durbin", završni segment fantazijske sage "Njegova mračna tkanja" koja se u punoj širini rasprostrla na preko 950 stranica. Poslednji deo velike priče, originalno objavljen 2000.g. (prethodni su se pojavljivali 1995. i 1997.g.), odvešće svog čitaoca na putovanja u nekoliko čudesnih svetova, od kojih je jedan svet mrtvih, da bi, posle velikog boja Dobra i Zla, otpočela era stvaranja utopijske Nebeske republike što će, međutim, podrazumevati žrtvovanje mladih ljubavnika. Ako je trilogija započela kao štivo za mlađe čitaoce, koji su se mogli identifikovati sa junakinjom Lajrom, divljom i prkosnom devojčicom i njenim dogodovštinama širom alternativne Engleske, a "Čudotvorni nož" je bio korak ka usložnjavanju događaja i značenja (mada je njegov junak dečak Vil), "Ćilibarski durbin" je definitivna potvrda da je osnovna ideja pripovedača prevazišla puko omladinsko avanturističko štivo. Put u svet mrtvih nosi tenziju antičkih tragedija dok je sav misticizam hrišćanskih religija i nauka (posebno kvantne fizike) udenut u tren kada deca (koja to već i nisu) oslobađaju ostarelog anđela, u stvari samog Apsoluta, iz kristalnog kovčega da bi ga prvi nalet vetra jednostavno - razduvao, baš kao što se duhovi mrtvih razdragano (samo)razveju (kao svesni prah koji se vraća prahu) u vazduhu svetova živih, zatvarajući tako puni krug kretanja i održanja materije i duha (pravilnije bi bilo duhomaterije, obzirom da se insistira na njihovom jedinstvu, kao što je to slučaj i sa prostorvremenom). Pulman postupkom "odrastanja" Lajre i Vila (ali i čitalaca) iz knjige u knjigu, sve do trena, opisanog bez patetike, kada oni moraju svesno da žrtvuju svoju ljubav, uzdiže kriterijume literature za mlade toliko da se oni mešaju sa kvalitetnom literaturom za ozbiljne čitaoce. Pripovedačev stil jasan je i precizan, bez kvazi-književničkih egzibicija i mistifikacija, u potpunoj funkciji povesti koja je ispisana poletno i uspeva bez nategnutosti da stigne do finala, povremeno se čak poigravajući ustaljenim kanonima (tako su njegovi anđeli muškog i ženskog roda, sposobni i za ljubav prema svom polu). No, onome ko postavlja nove standarde svakako je dozvoljeno i (poželjno) da menja stare.

(2003)

U SUSRET OBARANJU BOGA "Čudotvorni nož" Filip Pulman, izdavač: Laguna, Beograd 2002.g.

Nepisano je ali, na žalost, praktično dokazano pravilo da je svaka nova knjiga u nekom serijala sva slabija od prethodne odnosno od prve koja je čitavo zamešateljstvo i započela. Roman "Čudotvorni nož" punokrvni je dokaz da izuzeci od tog pravila postoje. Kao drugi segment trilogije "Njegova mračna tkanja" on dobrano nadmaša prvi deo "Severnu svetlost" i čitaocima "otvara apetit" za velikim, finalnim "Ćilibarskim durbinom". Jer, ako je priča započela kao zanimljiva ali nepretenciozna (pre svega, mlađoj publici namenjena) fantazijska avantura dvanaestogodišnje devojčice Lajre u svetu koji se razlikuje od našeg ali mu je i poprilično sličan, u "Čudotvornom nožu" autor zapliće mnogo više elemenata i niti i traži od svojih čitalaca više nego standardnu dečiju znatiželju. Tako najpre, paralelno vodi priče u našem, sadašnjem svetu i drugom, neobičnom, sa tendencijom da se sve pretvori u mnoštvo neobičnih stvarnosti koje se mešaju, raspadaju i metastaziraju u skladu sa saznanjima da se sprema veliki poduhvat obaranja, ni manje ni više, nego Boga i celokupnog ustrojstva svih svetova. Mračni tonovi sve teže i dublje senče opštu sliku što baš i nije odlika uobičajene dečije lektire. Mada i dalje lako "švrlja" po prepoznatljivoj ikonografiji epske fantastike Pulman je nadograđuje teorijskom fizikom (hipotezama o tzv tamnoj materiji Univerzuma koja ga drži na okupu), otvarajući sasvim drugojačiji nivo tumačenja dosadašnjih događaja. U spisak novotarija koje izvrdavaju obrasce svakako spadaju i smrti nekih od dosadašnjih pozitivnih, odraslih junaka i to bez ikakavih pompeznih, srceparatelnih scena i replika (jedino ultimativni negativac, Lajrina majka, ostaje nedirnuta izvrdavanjima zadatih šema, barem za sada). S druge strane, ni deca nisu izuzeta iz mračnih aktivnosti tako da jedna horda dečice svim snagama želi da masakrira neistomišljenike. Dodajmo ovome i sakaćenje drugog glavnog junaka, dečaka Vila, takođe dvanestogodišnjaka koji je nesretnim slučajem ubio čoveka i koji odsecanjem prstiju plaća zadobijanje noža iz naslova knjige. Neke od stranica romana svakako će ostati u trajnom sećanju čitalaca, posebno ona sa usecanjem (nožem) u drugu stvarnost.

            Mada ga u neumerenim svetskim prikazima imenuju za dostojnog naslednika Tolkina, Pulman (kao ni bilo ko drugi) to nije jer njegov pristup nije tako duboko zasnovan na svekolikoj svetskoj mitologiji, kakav je Maestrov, ali je nesporno da on gradi samosvojan ep koji će biti trajniji od mnogih savremenih jer sa vatrometom mašte istovremeno postavlja i nove obrasce koji povezuju "dečiju" i "odraslu" epsku fantastiku.

(2002)

U SUSRET ČUDESNOJ AURORI "Severna svetlost" Filip Pulman; izdavač: Laguna, Beograd 2002.g.

Epska fantastika kao najveći baštinik i svojevrsni nastavljač tradicija bajki i saga, nosi u sebi (zbog didaktičnosti koja je deo ovih priča) dvojnost sagledavanja stvarnosti kroz pojednostavljenje odnosa, s jedne strane, i insistiranje na odgovarajućim vrednosnim sistemima, s druge strane. Otuda su sasvim očigledne strane kojima neki junaci pripadaju (ako je ta uloga pomalo zamućena zarad postizanja većeg uzbuđenja do kraja ona mora biti pojašnjena) a pobeda Dobra i svega što ga prati neminovna je. Ta izvesnost, međutim, ne oduzima draž jer su težišta sadržaja u začudnosti fantastike i magije. Zbog toga ove i ovakve knjige s jednakom pažnjom čitaju i deca i odrasli, tražeći i nalazeći kvalitete koji odgovaraju njihovom "uzrastu". Roman "Severna svetlost" Filipa Pulmana spada u red knjiga za sve godine jer krije uzbuđenja, akciju i čudesa koja će zainteresovati kako početnike u veštini čitanja epske fantastike tako i one sa dugogodišnjim iskustvom. Autor je svakako bio svestan da će njegova publika biti šarolika te se, za razliku od nekih kolega, opredelio za pisanje bez popusta, što će reći da nije potcenjivao čitaoce olakim ili nategnutim konstrukcijama. S druge strane, pak, nije želeo ni da stvari preterano uozbiljava i usporava, tako da je, u konačnom izgledu, njegova priča brza, jasna i bez mnogo mudrovanja: ona započinje akcijom, tako se nastavlja i tako završava; sva potrebna objašnjenja o onome što je bilo pre, kao i potrebna tumačenja nepoznatih pojava, daju se usput. Tako se tajna dvanestogodišnje Lajre (ko su joj roditelji, zašto je bila poverena na čuvanje koledžu itd) otkriva dozirano dok se paraleno na nju nadovezuju nove nepoznate. Elem, Lajra živi u svetu koji delimično podseća na naš kada bi se smešali XVIII, XIX i XX vek, i sticaj okolnosti (ali i usud) vode je u veliku avanturu otkrivanja tajne svemirskog Praha, Aurore i svetova koji su iza nje. Na putu do Severne svetlosti moraće da pobegne od ljupke ali zle gospođe Koulter, da sa Cingarima organizuje i učestvuje u ekspediciji na Sever radi spasavanja otete dece a potom balonom krene u spasavanje svog oca, u čemu će joj pomoći opasni oklopljeni medved. Ispod Aurore Lajre će otkriti da njen otac ima, kao i svaki poludeli naučnik, svoje planove, a ovaj uključuju i ubijanje jednog deteta. To je neće sprečiti da, u odsudnom trenutku, zakorači u drugi svet.

            Pustolovina je prepuna neizvesnosti pojačanih svakovrsnim čudima, od onog da svaki čovek ima svog daimona, duha-pratioca (zli naučnici će zarad eksperimenata odsecati daimone od dece i tako ubijati i jedne i druge), da Lajra poseduje spravu koja predviđa budućnost, preko susreta sa demonima-špijunima, klanovima veštica, hordama oklopljenih medveda, do onih skrivenih u gradu svetlosti u Aurori, što će biti otkriveno u narednoj knjizi (jer "Severna svetlost" se nastavlja knjigama "Čudotvorni nož" i "Ćilibarski durbin"). Pobrojanom treba dodati i sasvim "obična" čudesa otkrivanja tajni kripti i katakombi, običaje Cingara, medveda ili veštica koji su izgradili paralelne organizaciju primerene svojim potrebama i životnom veku, te, konačno, i čudnovate i živopisne predele mora, kopna i vazduha kroz koje se putuje. Sve u svemu, radoznale i znatiželjne očekuje mnoštvo iznenađenja i uzbuđenja (koja pomalo mogu da pokvare ponekad previše orkestrirane koincidencije i događanja); isti će svakako nestrpljivo očekivati pojavu nove knjige kako bi videli da li se obećavajući početak razvio u pravu i dobru priču-bajku. Čitaoci i kritičari u Engleskoj i Americi, kojima su već znani i nastavci i o njima imaju vrlo povoljna mišljenja, dodelili su knjigama ove serije značajna priznanja kakva su Gardijanova nagrada i Karnegijeva medalja.

(2002)