SUDAR DRAKULE I ŽENSKE SNAGE –„Drakula Red zmaja“ Marka Konava i Korado Roia; izdavač Čarobna knjiga, 2024.

 

Agilna „Čarobna knjiga“ nastavlja da svojim izdanjima opravdala svoje ime. U već etabliranoj i prestižnoj  biblioteci „Stari kontinent“ upravo je objavljen album „Drakula“ scenariste Marka Konava i crtača Korado Roia. Album je još “vruć” i aktuelan na evropskoj strip sceni; na “Luka komiks and gejmes 2022” prestižnom festivalu u Italiji, izdavačka kuća “Lo skarabeo” je predstavila svoj najnoviji horor strip “Drakula: Red zmaja”, koji je instantno postao hit i predmet razbuktalih diskusija fanova i kritičara. Objavljujući taj album “Čarobna knjiga” nastavlja svoje napore da ovdašnji stripoljupci “uhvate korak” sa tekućom produkcijom 9. umetnosti. Pojava ovog dela, pak, zanimljiva je i iz drugog ugla: naime “Čarobna knjiga” je 2021. godine objavila album “Drakula” Žorža Besa, što se takođe desilo vrlo brzo posle originalnog izdanja iz 2019. godine. Naravno, stripovi koji za polazište imaju „adaptaciju“ proslavljenog, klasičnog ali i dalje popularnog romana „Drakula“ Brema Stokera (1847-1912) iz 1897. godine nisu nikakav izuzetak. Osim što je jedno od ključnih dela za istoriju horora kao literarnog žanra, „Drakula“ je i ikona popularne kulture XX veka koja je ušla u brojne umetničke forme (od filma i stripa do pozorišta, TV serija i kompjuterskih igrica), u svakodnevni govor odnosno fundus pojmova čije značenje je opšte poznato. Popularnost je, neminovno, donela bezbrojne „prepravke“ i vulgarizacije originala, već prema potrebama onih koji su ih izvodili i onih koji su takve sadržaje konzumirali. Tako je popularni mit o grofu krvopiji iz bespuća Transilvanije obavijen mnoštvom velova koji zamagljuju original a ponekad ga i menjaju bezmalo do neprepoznatljivosti.

            I po ovom pitanju pomenuta Besova “adaptacija” i delo Konava i Roia predstavljaju dva moguća načina tretiranja pitanja praćenja literarnog predloška. Besova odluka da u medij 9. umetnosti pretoči roman tako što će se “strogo” držati predloška (mada uz ponešto tehničkih izmena te ublažavanja povremenih Stokerovih deklamatorskih tirada) svakako je hrabra ako se ima u vidu da je knjiga originalno objavljena 1897. godine te da nosi duh tog vremena, koji je blaži i skloniji pompeznosti u odnosu na prve decenije XXI veka. No, ispostaviće se i u ovom stripu da „Drakulu“ čini niz tačaka/elemenata odnosno obrazaca čija je intrigantnost vanvremena. S druge strane, sama struktura romana, način njegove organizacije kao i stilistički manir kazivanja i danas ga dobrano izdiže iznad rutinske, konfekcijske horor (para)literature. Konavo je, pak, bio drugačijeg mišljenja pa stoga na početku albuma jasno piše „Slobodna adaptacija romana Brema Stokera“ – šta to tačno znači uveriće se znatiželjni čitaoci vrlo brzo jer se priča, koja započinje “na tragu” romana postepeno grana i odlazi u smeru koji je poprilično neočekivan a koji je na tragu već dosta dugo prisutne tendencije “osavremenjavanja klasike” odnosno akcentovanja i produbljivanja nekih elemenata originalne priče kroz vizure tekućih kulturnih interesa. Sve ovo, naravno, može biti pogubno za “slobodnu adaptaciju” jer se uzeta sloboda može otrgnuti iz ruku stvaralaca koji nisu uspeli da je kanališu. Naravno, sasvim je moguće da nova “slobodna adaptacija” bude i uspešna jer donosi ideje i tumačenja kakvi do tada nisu postojali. Upravo o tome je intriga “Drakule” Konava i Roia.

            Ključne reči za ovo delo su “Red zmaja” jer je viteški red Zmaja, nastao prema ugledu na burgundijski viteški red Sv. Đorđa, prvobitno zadužen za zaštitu kraljevske porodice cara Svetog rimskog carstva Žigmunda (u vreme dok je još uvek bio kralj Mađarske). Članovi reda nazivali su se drakonima odnosno zmajonoscima. Godine 1408. godine objavljena je povelja reda u kojoj je naznačeno da je osnovni zadatak reda odbrana krsta od neprijatelja, naročito od Turaka. Među 24 viteza koji su učestvovali u uspostavljanju (ili obnavljanju) reda 1408. god. bio je i Stefan Lazarević, despot Srbije. Vlad Cepeš, vojvoda Vlaške, pristupio je redu posle 1431. godine. Cepeš nije birao sredstva u borbi protiv Turaka a omiljeno mu je bilo nabijanje protivnika na kolac. Ta borba je imala svoju cenu a ta je, kako pripoveda Konavo, bila smrt sina jedinca. U svom besu zbog gubitka Vlad se odriče Boga… Ova predistorija pretapa se potom u znanu Stokerovu priču ali je uzrok kasnijih odstupanja od originala po kojima je Cepeš/Drakula, u krajnjem skoru, izmanipulisan i potčinjen volji i snazi svoje supruge. Drakuline moći otkrivaju se kao nesavršeni oklop pred nasrtajima supruge koja poznaje njegove slabosti; moćni, dijabolični Princ tame biva sveden na ranjivo besmrtno biće koje se bori za preživljavanje i žudi za osvetom (što otvoreni kraj stripa ne isključuje).

            Marko Kanavo (1974) kustos, konsultant stripskih festivala, urednik specijalizovanih časopisa, kolumnista u nekoliko dnevnih novina, koji se 2013. posvetio stripu, uneo je u “Drakulu” aktivni ženski element (pasivni već postoji u romanu) koji efikasno i efektno “svrgava” vampira i preuzima glavnu ulogu. Ova neočekivana smena na tronu priče svakako krije potencijal koji će, nadajmo se, scenarista iskoristiti u nastavku (ili nastavcima). I dok veštini scenariste predstoje nova iskušenja radi opravdavanja izmena koje je uneo u originalnu priču, majstorstvo Korada Roia (1958) apsolutno je neupitno. Njegova sposobnost da dočara atmosferu impozantna a grafizam, valeri, diskretni omaži junacima popularne kulture, montaža tabli, brze promene rakursa i formata crteža ostavljaju gledaoce bez daha pa se lako može desiti da i ne pročitaju tekst u balonima, zavedeni sugestivnošću slika. A da iza sve te briljantnosti stoji ozbiljan rad otkriva se u jednom od pogovora albuma gde su reprodukovane i table koje je Roi odbacio odnosno ponovo nacrtao; drugi pogovor instruktivni je vodič kroz temu vampirizma i Drakule kroz literaturu i film.

            U konačnom svođenju utisaka, „Drakula Red zmaja“ Marka Konava i Korado Roia se predstavlja kao vanredno zanimljivo delo koje kombinuje znanu priču i sasvim nove elemente tvoreći specifičan amalgam koji može izrasti u bitnu tačku u razvoju stripova sa temom vampirizma; sve rečeno oživljeno je u sjajnom gotskom crtežu izašlom ispod ruke jednog od vrhunskih crtača savremenog italijanskog stripa.

            (“Dnevnik”, 2024.)