TEŠKO BREME VITEŠKE ČASTI – „Boa-Mori 4”, Herman Ipen i Iv H; izdavač Čarobna knjiga 2022.

 

            Agilna “Čarobna knjiga” upravo je objavila dva albuma pod naslovima “Boa-Mori 4 i 5”; time je nastavljen sjajni istorijski strip serijal “Tornjevi Boa-Morija” žive strip legende Hermana Ipena (1938), koji je u biblioteci “Stari kontinent” objavljen u tri toma. Mada na kraju desetog albuma, i kraju serijala “Tornjevi…”, časni vitez Emar od Boa-Morija, upravo kada mu se rađa sin, gine u odlučnom boju, nadomak svog zamka i tornjeva Boa-Morija koji su “najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“, povest ni izbliza nije gotova. Geni plemenitog i pravednog viteza prenose se na njegove potomke i određuju njihovu sudbinu, ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći a koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji. Ova je, koliko fatalistička toliko i romantičarska ideja, pretočena u samostalne priče iz različitih epoha ljudske istorije i smeštena širom Evrope a potom i ostatka sveta. Autor scenarija je Hermanov sin Iv H. a albumi “Boa-Morija” izlazili su neredovno, sa kraćim ili dužim pauzama. Album “Boa-Mori 4”, u tvrdom povezu i punom koloru, sadrži tri priče-epizode: “Asunta” (originalno objavljeno 1998, četiri godine posle objavljivanja “Olivijea”, poslednjeg albuma “Tornjeva…”), “Rodrigo” (2001) i “Luda Greta” (2006).

            Mesto dešavanja “Asunte” je ostrvo Sicilija, godine 1281. na kome se okupatorski Anžuji nemilosrdno bore sa “nepokorenima”, slobodarskim seljacima koje predvodi riđokosa Končeta. Brutalan sukob profesionalne vojske sa golorukim stanovništvom i pobunjenicima, sukob Emara sa priprostim a surovim vitezovima bez imalo časti, dok na horizontu ključa vulkan Etna (koga ostrvljani zovu “onaj koji se nikad ne odmara”), pozadina su za dve intimne drame – strasnu ljubav koja se pretvorila isto takvu mržnju okupatora, viteza Algerana i vatrene Končete i tihu, zabranjenu ali sudbonosnu ljubav stranca Emara i bogataške kćeri Asunte, koja se okončava njihovim zajedničkim bekstvom u predvečerje velikog ustanka u kome će Sicilijanci uništiti okupatore. Dešavanje se, potom, seli u Grenadu, Španiju iz 1325.g. u rat pobornika i protivnika kralja Alfonsa i prati mladog Rodriga, koji spasava život svom teškom bolesnom ocu Hoakinu. Mladić počinje da upoznaje očaravajuće i uzbudljive tajne muslimanske “Knjige snova” dok istovremeno saznaje da on, možda, nije pravi sin svog oca. Pred veliki sukob sa muslimanima, pojavljuje se i Hoakinov davno nestali, oholi brat koji traži svoja prava. Rodrigo će iz borbe izvući živu glavu ali, duboko povređen lažima u kojima je živeo, odbija da se vrati na posed koji je nasledio. Fantazmagorijska priča “Luda Greta” smeštena je na početak XVII veka, u Flandriju kojom vlada duboka mržnja između katolika i luteranaca. Pojava velike količine zlatnika pokreće niz izdaja, hapšenja od strane inkvizicije i spaljivanja navodnih krivaca i nevernika. Novac biva skriven pa otkriven, ukraden i predat Hugu, bizarnom stvoru tajanstvenih moći, da bi došao do Emara koji ga je uzeo kako bi povratio svoje imanje. Vitezu pomaže mlada devojka ali on ipak umire a ona odlazi u nepoznato… Iz prikrajka sva dešavanja posmatra stari maestro, slikar Brojgel kome se priviđaju vizije sa njegovih slika.

            Pripovesti Iva H, svojom višeznačnom složenošću umnogome prevazilaze uobičajene, uprošćene stripske zaplete, insistirajući kako na psihološkom nijansiranju likova tako i na atmosferi epohe te uverljivosti događaja odnosno njihovim različitim ocenama i procenama koje zavise od onih koji donose sud o njima. Ovako ambiciozan literarni predložak dopustio je Hermanovoj četkici da se razmaše – pošto ovde nije reč o obojenim crtežima već slikama. Sicilijanska i Španska priča prepune su sunca i jasnih boja dok je Flandrija jesenje tmurna odnosno surovo ledena u zimu (a Herman je u pejzažima načinio nekoliko omaža klasičnim belgijskim slikarima). Herman je jednako vešt u slikanju grimasa lica kao i tela u pokretu odnosno arhitekture dok je negova montaža tabli dinamički precizna uz često kontrapunktiranje kretanja i mirovanja. Otuda čitaocu stripa jednako zadovoljstvo nosi otkrivanje priče i posmatranje maestralnih pojedinačnih slika kao i njihovog organizovanja u celine-table.

            Rečju, četvrti tom “Boa-Morija” prava je stripovska gozba potekla iz imaginacije velikana kakav je Herman i njegovog vrlog naslednika Iva H.

 

            (“Dnevnik”, 2022.)