Proces socijalizacije odnosno uključivanja mlade
jedinke u postojeću socijalnu strukturu (sa učenjem pripadajućih društvenih
uloga), s jedne je strane izuzetno bitan za opstanak zajednice (grupe, plemena,
naroda, države) a s druge vanredno traumatičan za „predmet“ (da ne kažemo
objekat) socijalizacije - dete, šiparicu/šiparca, tinejdžera/tinejdžerku. Pošto
su svi odrasli nekako (lakše ili teže) preživeli i prošli kroz taj
trening/torturu i (ne)rado ga se sećaju, ova je tema neminovno našla svoje
mesto u svim njihovim (odraslim) aktivnostima/delatnostima, od raznih nauka
(društvenih, medicinskih...) do umetnosti i svakojakih formi zabave; primera
radi, u literaturi postoji čitav „podžanr“ nazvan „bildungs roman“ odnosno roman o odrastanju. Ni 9. umetnost nije imuna na temu stasavaja
pa se ova pojavljuje u raznim modusima, zavisno od ambicija strip dela; na jednom kraju lepeze su dogodovštine
super heroja/heroina iz doba kada su bili mali a na sasvim suprotnoj su
doživljaji običnih (anti)junaka. Upravo takav je i mali Rasel, protagonista grafičke novele „Kući po mraku“ Dejvida Smola („Modesty
stripovi“, 2019.g) koji se sa 13 godina definitivno, bez ikakve krivice i
bez zaštite, našao na životnoj vetrometini. Njegova majka je napustila porodicu
i otišla sa tatinim najboljim prijateljem a tata Majk, povratnik iz Korejskog
rata, ne uspeva da nađe rešenje za situaciju koja ga je zadesila. Zato se Majk odlučuje za selidbu u Kaliforniju, nadajući se pomoći od svoje
starije sestre ali to je bila još jedna pogreška jer ih njegova sestra bez
pardona izbacuje iz svoje kuće. Oca i sina lutanje dovodi do provincijskog mestašca
Maršalfild gde nalaze jeftino
utočište kod kineskog para Jian i Ven.
Ubrzo Majk nalazi posao - predaje
engleski zatvorenicima u San Kventinu.
Posle par susreta sa uličnim snagatorima ali i rasistički nastrojenim
seniorima, Rasel, s početkom školske
godine, upada u vrtlog prilagođavanja i nalaženja mesta u grupi za koju je
nepoželjni stranac. Bežeći od nasilja on se zbližava sa još jednim izopštenim
marginalcem Vorenom, koji živi samo
sa bakom. No, ovo druženje je samo privremeno utočište koje će Rasel napustiti
posle bizarne epizode koja se može tumačiti kao početak otkrivanja
(homo)seksualnosti ili tek grčevita potraga za dubljom bliskošću. Rasel će se prikloniti novim
prijateljima Kurtu i Viliju, napadno izbegavajući Vorena. Njih trojica provode ludi letnji
raspust u kome otkrivaju „zabranjene“ stvari kakve su alkohol i cigarete, malo
bezobraznih provokacija na račun kelnerice, izmišljene priče o strašnom seksu,
opasne vožnje biciklom, gluvarenje u kućici na drvetu... Manje-više idiličnu
situaciju uništiće Kurtova nasilnost
kojom svima želi da pokaže i dokaže svoju muževnost i koja će kulminirati Vorenovom tragedijom. Želeći da se
iskupi za svoje slabosti Rasel, koga
je, u međuvremenu, otac ostavio i netragom nestao, nepromišljeno će se zaputiti
na put koji je svojevrsno pokajničko hodočašće. Povređen fizički i duhovno Rasel se vraća kod Jiana i Vena voljan da ispravi nepravde koje im je naneo ali i da
pobegne negde daleko gde će sve biti „novo,
iskreno, čisto i slobodno“.
Raselovo stradalništvo započinje
raspadom porodice koja bi trebala da bude njegovo sklonište od nasilnog
okruženja; ipak, da to nije slučajnost potvrđuje ponašenje očeve sestre koja
bez imalo sažaljenja odbacuje brata i njegovog sina ne obazirući se na njihove
nevolje. A kad je primarna porodica „disfunkcionalna“ teško je očekivati da je
stanje u grupi bolje, posebno među mladima kojima gospodare hormoni i imperativ
samodokazivanja. Grupa traži žrtvovanje da bi joj se pripadalo i nemilosrdna je
prema otpadnicima. U njihovom otkrivanju i kažnjavanju ističu se svakojaki
grubijani i nasilnici čija se surova poigravanja lako okončavaju fatalno. Ipak,
u tom surovom vrtlogu povremeno blesne zvezda dobrote i samilosti koja dolazi
od potpunih stranaca i koja je u stanju da spasi nečiji život. Dejvid Smol (1945) u svojoj gorkoj priči
otkriva upravo trenutke kada se ti dobri ljudi sreću i instinktivno
(empatijski) „vuku“ jedni druge iz kala brutalne svakodnevice. Smol, koga domaća strip publika pamti po grafičkoj
noveli „Šavovi“ (takođe izdanje „Modesty
stripova“ Živojina Tamburića), prati Raselove
doživljaje bez moralizatorskog patosa ili deklamatorskih pouka,
„dozvoljavajući“ dečaku da čini i dobra i loša dela, da spoznaje svoje greške i
ispašta za njih. I kao što je umeren i primiren na rečima, Smol je sjajan u vizuelnom pripovedanju koje teče spontano,
prirodnom lakoćom na svih (impozantnih) 400 stranica!
Rečju,
„Kući po mraku“ (što je vanredno
ilustrativan i značenjima bogat naslov) pleni pažnju čitalaca znatiželjnih da
otkriju tajne odrastanja u provinciji SAD
polovinom XX veka i tu pažnju bogato
nagrađuje spoznajama nekih od svevremenih, krucijalnih istina o (ne)čovečnosti
i beščašću.
(„Dnevnik“,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар