POSLEDNJE GAŠINE LUDORIJE – “Gaša Šeprtlja 17-19” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2018.

Zapaženi epizodni lik strip serijala “Spiru i Fantazija” - onaj koji u priči “Povratak u mezozoik” kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl da bi već u sledećoj epizodi serijala bio zamalo pregažen baš od Spirua i Fantazija - pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” pod imenom Gaston odnosno, po naški, Gaša Šeprtlja. Njegov tvorac Andre Franken (1924-1997) od tada ga predstavlja najpre u geg-pričama na polovini stranice do bi tek 1966.g. Gaša dobio punu stranu (mada je i dalje umeo da se “skupi” na polovinu strane ali i da se “protegne” na dve strane). I pošto se osamostalio Gaša se, s vremena na vreme, družio sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S svoje strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Gaša zarađuje svoju koricu hleba nasušnog kao administrativac u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). Njemu se svašta može zameriti i “prišiti” ali svakako ne da je vredan i marljiv; ipak, kad na svom dlanu otkrije dlaku - što je dokaz da je neko lenj - Gaša počinje mahnito da radi (ne znajući da je reč o neslanoj šali kolega)! No, kad je stanje redovno, Gaša zabušava i drema, smišlja genijalne izume za poboljšanje radnih rezultata, kuva ili peče palačinke, rečju, radi sve drugo osim onoga za šta je plaćen. Njegov najveći neprijatelj je zaostala i nesređena pošta koje se oslobađa na svakojake ingeniozne načine kakav je i paljenje u plinskom bojleru ili prepravkom motora svog automobila na novo gorivo - papir! Na žalost, pošte ima toliko da  - u jednom Gašinom košmaru – ona, u stvari, sačinjava prstenove oko Saturna.

Kolege iz redakcije tolerišu i trpe Gašu, njegove ljubimce i ekscese, sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore. Ovo ne važi za gospođicu Zoricu koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama kakva je boravak, posle brodoloma, na pustom ostrvu; kada ovu idilu iz snova pokvari dolazak gospodina Gužvića, probuđeni i besni Gaša ne može da odoli a da stvarnog Gužvića, koji naravno dolazi da potpiše ugovore, ne šutne u stražnjicu. Tako benigni momak u zelenoj rolki i ofucanim espadrilama namerno uništava poslovnu šansu mada u redovnim situacijama katastrofu izaziva potpuno nenamerno. I nesretni i nespretni policajac Milkan redovno izvlači deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Gašina borba protiv parkometara poprima epsko-groteskne razmere od angažovanja snagatora da isavija aparate tako da se ne može ubaciti novčić do sadnje bršljana oko parkometara ili njihovog “popunjavanja” teledirigovanim komandama.

Gaša obožava svoje ljubimce (neobuzdanu mačku, namćorastog galeba, ribicu Šaranka, miša Sirka, kornjaču) ali i čitavu prirodu i živi svet (računajući tu i divlju puzavicu, neke mesožderke i pomahnitali kaktus). Kad zatreba Gaša je spreman čak i da bombama sa lepkom  bombarduje kitolovce! Na žalost, životinje nemaju uvek razumevanje za njegove napore pa tako čudovište iz Loh Nesa beži iz jezera kad Gaša počne da mu svira na svom Gašofonu!

Gaša je sasvim prosečan čovek, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Šestim tomom završava se poduhvat “Darkwooda” i “Belog puta” da na ovim prostorima objave kompletan strip serijal. Ova knjiga sadrži tri albuma od kojih prvi (a 17. po redu) spada u “redovne” albume dok su 18. i 19. albumi sastavljeni od tabli iz raznih perioda Gašinog života koje do tada nisu ušle ni u jedan album, odnosno sadrže razne samostalne crteže-gegove te, kao kuriozum, razne stripove rađene po narudžbama (takve su table korišćene u kampanji popularisanja putovanja gradskim autobusima, promotivni album za proizvođača baterija, tabla za kampanju Amnesti Internešnel). Iako je reč o namenskim proizvodima, Franken je dokazao da je veliki profesionalac koji se na svakom zadatku drži visokih standarda. Na kraju knjige objavljene si u poslednje četiri table koje je Franken nacrtao ili započeo.

 Na kraju ove velike strip avanture sasvim je nesporno da serijal “Gaša Šeprtlja” spada u klasike kako 9. umetnosti tako i svekolike umetnosti. Puna potvrda ovoga je i činjenica da je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(“Dnevnik”, 2019.)