VEČITI ŠEPRTLJA NA KOGA SVI LIČIMO ili GAŠA KOJI SE BAŠ MNOGO NE MEŠA U SVOJ POSAO – “Gaša Šeprtlja 11-13” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017.

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) spada u junake koji već više od pet decenija vesele čitaoce raznih strip izdanja (i nekoliko albuma) na ovim prostorima – prvi put se pojavio 1965.g. u legendarnoj “Panorami”. Sam Gaša je kao glavni junak stripa premijerno “došao na posao” 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” a do tada je “statirao” u  epizodama Frankenovog serijala “Spiru i Fantazio” (kod nas “Spira i Ćira”) – zapažana je njegova rola u priči “Povratak u mezozoik” u kojoj kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi deformisani bicikl. U sledećoj epizodi ovog serijala Gašu zamalo da autom pregaze Spiru i Fantazio. Uprkos ovako nespretnom pojavljivanju Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio da se druži sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” tek da na sebe podsete čitaoce ali i da Franken malo podgreje svoju nostalgiju prema starim junacima.

Gaša je započeo - i nastavio kroz ceo svoj vek - kao geg strip na jednoj tabli što je idealna humoristička forma koja istovremeno lako popunjava prazne stranice u nekom broju strip magazina (ili dnevnih novina). Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je momak zaposlen kao administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). On se mnogo ne meša u svoj posao što rezultira gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim koketne gospođice Zorice koju Gaša oduševljava pa ga ona stalno brani. Gaša stoga u trenucima iskrenosti zaključuje da mu se na poslu raduje samo mali miš koga čuva u arhivi! U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor sa magazinom ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno upropasti taj trenutak. Izvan redakcije Gaša sreće drugara Žiću ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana (kršten je i kao Trotoarko) koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce, neobuzdanog mačak i namćorastog galeba (obe “zveri” su stalno gladne) koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno Gaša je obožavalac prirode i živog sveta – tu se računaju i puzavica (od tetke Hortenzije) odnosno kaktus koje čuva na poslu - i bori se za njihova prava pa je zato, recimo, izmislio pušku koja uplašenim zečevima dobacuje šargarepe. Pored svih ovih aktivnosti on obožava muziku posebnu onu koju izvodi na svom bizarnom instrumentu - Gašofonu, nekoj vrsti mutirane harfe čije sviranje nimalo nije bezopasno jer ne samo što razvija stakla i uništava ljudima živce već može da ugrozi let vojnih aviona Miraž.

Gaša je u mnogo čemu oličenje običnog, prosečnog čoveka - u kome će se svaki čitalac lako prepoznati - koji ni po čemu nije izuzetan jer nije ni preterano bistar, nije ni preterano uredan (svakako nije začešljan a patike su mu iskrzane), večito je neispavan i spreman da to nadoknadi (pa mačak koji se očeše o njegove noge može da ga obori iz dremke “s nogu”), ne voli previše da radi, sklon je da “hvata krivine”, ne poštuje previše šefove i umišljene biznismene i bogataše. I pored stalnog nedostatka energije za posao on ima “napada” entuzijazma kada sprema palačinke ili druga (improvizovana) jela što se završi ili požarom ili trovanjem kolega. Gaša takođe ima žestoku potrebu da izmisli sisteme koji će olakšati rad u redakciji (iako on rad izbegava) ili svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac); naravno, i ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega ne može da pokoleba u dobroj nameri. Gaša svakako zaslužuje ime “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji, bilo zato što nije preterano sposoban ili zato što sticaj svakojakih okolnosti uništava sve njegove dobre ideje i planove.

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je svakako tražilo od Frankena, osim izuzetnog crtačkog majstorstva, posebnu disciplinu i način razmišljanja koje je, očigledno, razvio do savršenstva.

Znatiželjni čitaoci imaju priliku da u izdanju “Darkwooda” i “Belog puta” (koji je prva tri albuma objavio samostalno dok su tomovi 4, 5 i 6 zajednički poduhvat) konačno i na ovim prostorima vide/pročitaju sve table ovog stripa; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno i u punom koloru te uvezane u tvrde korice. Čitav serijal u šest tomova može se smatrati nezaobilaznom literaturom za sve ljubitelje stripa ali i svekolike umetnosti jer je “Gaša Šeprtlja”, podsetimo, u izboru čitalaca lista “Mond” svrstan na spisak 100 najboljih knjiga XX veka. Sasvim zasluženo.

(“Dnevnik”, 2018.)