Saša Radonjić (1964)
zapaženi književnik (pesnik, romanopisac, pripovedač i esejista) i muzičar
(kantautor i član „Solaris Bluz benda“),
novom knjigom nastavlja niz svojih dela u kojima se mešaju/spajaju proza,
dnevnički zapisi i filozofsko-sentencijske zabeleške a okvirna tema svih njih
je promišljanje umetnosti, savremenog društva, istorije i sopstvenog življenja.
Granice između literarnih kategorija/žanrova za Radonjića nisu važne pa on nije ni malo opterećen
zadatim/ustaljenim normama već se slobodno/neomeđeno prepušta prirodnim,
spontanim tokovima svojih misli. Novi segment neformalne trilogije, posle „Švedskog stola“, samoodređenog kao „Dnevničke beleške“, i „Autobiografskih (i drugih) nestvarnih
priča“, je delo „Večernji doručak“,
sa podnaslovom „Priče i dnevničke
zabeleške“ (ova „srećna“ formulacija spaja žanrovske odrednice obe
prethodne knjige). Kao što su pomenuti naslovi iz trilogije specifična
poigravanja sa ustaljenim jezičkim frazama (švedski sto je, primarno, način
serviranja/iznošenja pred konzumente raznovrsne hrane, odnosno da li i kako
autobiografske priče mogu biti nestvarne?) tako i „Večernji doručak“ budi
(oksimoronsku) dilemu koja možda jeste (a možda i nije) razrešena autorevim
pojašnjenjem „VEČERNJI DORUČAK je obrok
za nekrunisane kraljeve nesanice i njihove bludne drage“ koje je na tragu (literarno
uvek dobrodošlih) mistifikacija, ovog puta sa romantičarskom aromom.
Knjigu otvara
11 kratkih autobiografskih priča (sa jednim izuzetkom), u rasponu od opisa
sopstvene teške bolesti (i bezmalo smrti) nakon koje je sledio oporavak i povratak/bujanje
stvaralačke energije, kreativnih (ne fetišističkih) uspomena iz starog zavičaja
odnosno na tamošnje pretke, prisećanja na sopstvene literarne početke te tople izraze
poštovanja pojedinim stvaraocima sve do promišljanja opštih/večitih ljudskih dilema
u savremenom kontekstu odnosno sopstvenih stvaralačkih (spisateljskih i
muzičkih) kolebanja i iskušenja. Ton ovih proza je prevashodno melanholičan i
kada su emocije u prvom planu i kada „preteže“ učenost i nesputana spekulacija.
Najobimniji
segment knjige „Ikebana“ sadrži
kratke zapise i/ili sentence, neretko aforistički intonirane, na temu bolnog raspada
Jugoslavije u bratoubilačkom ratu, bombardovanja
1999. godine, svevremenih zapitanosti (od iskušenja ateizma i religioznosti do
pouka savremene teorijske fizike ili osmišljavanja bespuća interneta), piščeve
bolesti (kao suočenja sa sopstvenom konačnošću) i oporavka (kao povratkom u
poznatu realnost bitisanja) odnosno stalnog promišljanja literarnih tema i
stvaralačkih muka. Ne zazirući od humora pa i cinizma, pukog „tvrdog“ verističkog
manira ali i visoko estetizovanih metafora - upravo takav je niz lucidnih i
ludističkih iskaza o ikebani i njenim značenjima - Radonjić ispisuje specifičan intimistički dnevnik „onoga što sanja i onoga što mu se dešava“.
Literatura (i njeni svetovi) u svim tim odlomcima meša se sa tekućom stvarnošću
i sećanjima na prošlost tvoreći neraskidivo jedinstvo koje određuje piščevu
ličnost i intelektualne odgovore na izazove i provokacije sveta u kome postoji
i opstaje. Nastavak ovakvog stava i „prakse“ su „Književne SMS po(r)uke zamišljenom protivniku“ koje su, kako ih
pisac (samo)definiše, „kratkog daha i
urokljivih očiju“. Lepršave i vrcave rečenice spajaju i prepliću čitalačka
iskustva različitih epoha i stilskih opredeljenja što će znatiželjnom čitaocu izmamiti
osmehe prepoznavanja i začuđenosti koji se, istovremeno, pridružuju već postojećem,
potcrtanom utisku da Književnost nema granica i da je sastavni, vitalni,
dinamični deo svekolikog življenja (ne samo mentalnog).
Radonjić u jednoj o
autopoetičkih misli-tezi kaže „Kao pisac,
uvek sam nastojao da mi knjige više budu prozori, a što manje vrata, odnosno da
se kroz njih što više i što dalje vidi, a ne da se negde ulazi, još manje
izlazi!“ a knjiga „Večernji doručak“
u potpunosti potvrđuje te reči. Kroz nju je moguće sasvim slobodno i neobavezno
kretanje, višestrano čitanje (od početka, s kraja, na preskok) i, vrlo poželjno,
potrebno i preporučljivo, ponovno i ponovno iščitavanje. A bogatstvo širokih,
nesputanih pogleda i uvida u svakovrsne horizonte (i iza njih), oplemenjenih
mudrošću i humorom, nudi pregršt raritetnih intelektualnih i emotivnih fascinacija,
otkrovenja i (samo)spoznaja.
(„Dnevnik“,
2018.)
0 komentara:
Постави коментар