Posle uspeha stripa „Balada o slanom moru“
koji se najpre pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja
italijanskog strip magazina “Narednik
Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom
stripu koji je crtao tokom svog
boravka u Argentini) i posle pauze od
tri godine, Hugo Prat (1927-1995) je nastavio
da ispisuje i iscrtava doživljaje svog kapetana antijunaka. I dok je „Balada...“ bila duga kontinuirana priča
(za tadašnje standarde potpuno netipične dužine - preko 160 strana) sledeća
pojavljivanja Korta Maltezea dešavala
su se u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je bila optimalna
dužina za strip revije i magazine;
prvo štampanje ovih epizoda bilo je u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat
intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije
preselio u Francusku. Odatle su se
priče o Kortu širile dalje preko
stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog
magazina koji se zvao „Korto Malteze“
i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika
Bogdanović; u ovom izdanju strip
se zvao „Korto Maltežanin“) odnosno
sarajevski magazin „Strip Art“
(urednik Ervin Rustemagić). Ove
kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma
različitih dužina i naslova.
Album
„Korto Malteze: U znaku Jarca“ u
izdanju „Darkwood“-a, u tvrdom
povezu, štampan ćirilicom i u punom koloru (naknadno dodatom, originalno su
epizode crno-bele), sa pripadajućim uvodnim tekstovima i reprodukcijama
atraktivnih starih litografija i raskošnih Pratovih
skica i akvarela čine poglavlja-epizode „Tajna
Tristana Bantama“, „Sastanak u Baiji“, „Samba s Paljbom“, „Orao u džungli“,
„...i opet ćemo o džentlmenima sreće“ i „Zbog
jednog galeba“ koje znatiželjnog čitaoca vode od Kariba do Brazilske obale
i nekadašnje Holandske Gvajane.
Godine u kojima se avanture dešavaju otkriće se posredno kada se iz priča aktera
saznaje da u Evropi besni rat. Ipak, u
poglavlju „...i opet ćemo o džentlmenima
sreće“, Raspućin saopštava Kortu da su „džentlmeni
sreće“ 21. decembra 1916. osnovali „veselo
bratstvo“ (Raspućin je potpisao pristupnicu u Kortovo ime); sama epizoda se dešava kasnije, januara 1917.g, dakle
u vreme trajanja astrološko-horoskopskog znaka Jarac. Daleko od „svetskog rata“
topla mora, egzotična ostrva i obale Južne
Amerike su svet za sebe, u njima ima magije, anđama i čarobnica koje
mislima prenose poruke, sve vrvi od legendi; ali, od „Evropocentrizma“ se ne može pobeći - mučitelji domorodaca rade za
gospodare u dalekoj „kolevci (zapadne)
civilizacije“, kompanije pružaju svoje pipke i cede sirovine i životne
snagu ovog još uvek nevinog i naivnog sveta; konačno, nemačke podmornice će
stići i u ove vode da tu vode rat započet na drugom kontinentu.
Korto Malteze,
dete Ninje, andaluzijske Ciganke bludnice i mornara čijim venama
teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i
vila, uživa u Paramaribu (Holandska
Gvajana) naizgled nezainteresovan za sve oko sebe; on je pomalo gusar,
pomalo pošteni moreplovac, pomalo boem, pomalo filozof. Susret sa dečakom Tristanom Bantanom, koji traži svoju
sestru po ocu, i starim pijancem profesorom Jeremijom
Štajnerom odvešće ga u Brazil,
gde Tristan nalazi svoju polusestru Morganu (koja u kartama vidi da će joj
brat stići) ali i usni san o nestalom ostrvu Mu (kome će, posle niza naznaka u raznim albumima, Prat posvetiti poslednji album o Kortu). Sledi susret sa čarobnicom Zlatoustom, koja je mlada-stara preko
200 godina od koje Korto dobija
ponudu-zadatak da pobunjene domoroce snabde oružjem; Korto će u džungli morati da i sam potegne pesnice i oružje a među
pobunjenim Kangasejrosima će naći
novog vođu - mladog Kapitena Koriska
(koji je istorijska ličnost, svojevrsni Robin
Hud na tamošnjim prostorima). U poglavlju-epizodi „Orao u džungli“ evropski I
svetski rat konačno stiže i u topla mora, sve do obala Brazila a Korto će
osujetiti nemačke planove plativši veliku cenu - nemački ratni brod tone tačno
na olupinu španskog galiona prepunog blaga. Sluteći da iza svega stoji plan Morgane i Zlatouste Korto zaključuje „kako bi žene bile divne kad bi mogao da im
padneš u naručje, a ne dopadneš im šaka“.
Novi pokušaj
da se domogne blaga („...i opet ćemo o
džentlmenima sreće“) vodi Korta u
savezništvo sa Raspućinom i gospođicom
Dvoličnom de Poanci. Svako od njih
ima kartu od kitove kosti sa delom naznaka o zlatu. Čitav poduhvat ne završava
se kako su tragači hteli jer je zlato u topovima koje ispaljuje njihov poludeli
čuvar! Na kraju priče Kortu stiže
pismo od Zlatouste sa četvrtom kartom
koja otkriva - prekasno - gde se nalazi zlato. Završno poglavlje „Zbog jednog galeba“ baca Korta u avanturu u kojoj, zbog
ranjavanja u glavu, gubi sećanje a spasava ga lepa devojka oko koje se plete
mreža zlih ljudi. Kavaljer Korto će,
iako ranjen, gotovo instinktivno sprečiti zločin a onda otići dalje
ostavljajući jedno slomljeno devojačko srce za sobom.
Prat je
Korta smestio u egzotične prostore širokih
mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija.
Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i
predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje)
i otvaraju puteve u druge stvarnosti. Korto
je idealan junak za ovakve avanture - istovremeno romantik i cinik, sanjar i
vrlo sposoban ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Ovaj
serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu,
jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u visoko stilizovanom likovnom segmentu
odnosno ingeniozan kao kompletno umetničko remek-delo.
(„Dnevnik“,
2017.)
0 komentara:
Постави коментар