GUSARSKA BLAGA, ANĐAME I OSTRVO MU – „Korto Malteze: U znaku Jarca“ Huga Prata; izdavač „Darkwood“, 2016.

Posle uspeha stripa „Balada o slanom moru“ koji se najpre pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog boravka u Argentini) i posle pauze od tri godine, Hugo Prat (1927-1995) je nastavio da ispisuje i iscrtava doživljaje svog kapetana antijunaka. I dok je „Balada...“ bila duga kontinuirana priča (za tadašnje standarde potpuno netipične dužine - preko 160 strana) sledeća pojavljivanja Korta Maltezea dešavala su se u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je bila optimalna dužina za strip revije i magazine; prvo štampanje ovih epizoda bilo je u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle su se priče o Kortu širile dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“) odnosno sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić). Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma različitih dužina i naslova.

            Album „Korto Malteze: U znaku Jarca“ u izdanju „Darkwood“-a, u tvrdom povezu, štampan ćirilicom i u punom koloru (naknadno dodatom, originalno su epizode crno-bele), sa pripadajućim uvodnim tekstovima i reprodukcijama atraktivnih starih litografija i raskošnih Pratovih skica i akvarela čine poglavlja-epizode „Tajna Tristana Bantama“, „Sastanak u Baiji“, „Samba s Paljbom“, „Orao u džungli“, „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“ i „Zbog jednog galeba“ koje znatiželjnog čitaoca vode od Kariba do Brazilske obale i nekadašnje Holandske Gvajane. Godine u kojima se avanture dešavaju otkriće se posredno kada se iz priča aktera saznaje da u Evropi besni rat. Ipak, u poglavlju „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“, Raspućin saopštava Kortu da su „džentlmeni sreće“ 21. decembra 1916. osnovali „veselo bratstvo“ (Raspućin je potpisao pristupnicu u Kortovo ime); sama epizoda se dešava kasnije, januara 1917.g, dakle u vreme trajanja astrološko-horoskopskog znaka Jarac. Daleko od „svetskog rata“ topla mora, egzotična ostrva i obale Južne Amerike su svet za sebe, u njima ima magije, anđama i čarobnica koje mislima prenose poruke, sve vrvi od legendi; ali, od „Evropocentrizma“ se ne može pobeći - mučitelji domorodaca rade za gospodare u dalekoj „kolevci (zapadne) civilizacije“, kompanije pružaju svoje pipke i cede sirovine i životne snagu ovog još uvek nevinog i naivnog sveta; konačno, nemačke podmornice će stići i u ove vode da tu vode rat započet na drugom kontinentu.

Korto Malteze, dete Ninje, andaluzijske Ciganke bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila, uživa u Paramaribu (Holandska Gvajana) naizgled nezainteresovan za sve oko sebe; on je pomalo gusar, pomalo pošteni moreplovac, pomalo boem, pomalo filozof. Susret sa dečakom Tristanom Bantanom, koji traži svoju sestru po ocu, i starim pijancem profesorom Jeremijom Štajnerom odvešće ga u Brazil, gde Tristan nalazi svoju polusestru Morganu (koja u kartama vidi da će joj brat stići) ali i usni san o nestalom ostrvu Mu (kome će, posle niza naznaka u raznim albumima, Prat posvetiti poslednji album o Kortu). Sledi susret sa čarobnicom Zlatoustom, koja je mlada-stara preko 200 godina od koje Korto dobija ponudu-zadatak da pobunjene domoroce snabde oružjem; Korto će u džungli morati da i sam potegne pesnice i oružje a među pobunjenim Kangasejrosima će naći novog vođu - mladog Kapitena Koriska (koji je istorijska ličnost, svojevrsni Robin Hud na tamošnjim prostorima). U poglavlju-epizodi „Orao u džungli“ evropski I svetski rat konačno stiže i u topla mora, sve do obala Brazila a Korto će osujetiti nemačke planove plativši veliku cenu - nemački ratni brod tone tačno na olupinu španskog galiona prepunog blaga. Sluteći da iza svega stoji plan Morgane i Zlatouste Korto zaključuje „kako bi žene bile divne kad bi mogao da im padneš u naručje, a ne dopadneš im šaka“.

Novi pokušaj da se domogne blaga („...i opet ćemo o džentlmenima sreće“) vodi Korta u savezništvo sa Raspućinom i gospođicom Dvoličnom de Poanci. Svako od njih ima kartu od kitove kosti sa delom naznaka o zlatu. Čitav poduhvat ne završava se kako su tragači hteli jer je zlato u topovima koje ispaljuje njihov poludeli čuvar! Na kraju priče Kortu stiže pismo od Zlatouste sa četvrtom kartom koja otkriva - prekasno - gde se nalazi zlato. Završno poglavlje „Zbog jednog galeba“ baca Korta u avanturu u kojoj, zbog ranjavanja u glavu, gubi sećanje a spasava ga lepa devojka oko koje se plete mreža zlih ljudi. Kavaljer Korto će, iako ranjen, gotovo instinktivno sprečiti zločin a onda otići dalje ostavljajući jedno slomljeno devojačko srce za sobom.

Prat je Korta smestio u egzotične prostore širokih mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge stvarnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - istovremeno romantik i cinik, sanjar i vrlo sposoban ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u visoko stilizovanom likovnom segmentu odnosno ingeniozan kao kompletno umetničko remek-delo.

(„Dnevnik“, 2017.)