Brajan Talbot
(1952) je engleski strip autor
bogatog i šarolikog opusa; raspon njegovih radova je od andergraund stripova, onih o super
junacima kakvi su Sudija Dred ili
Betmen te proslavljenog „Sendmena“
(1991-1993) do ambicioznih grafičkih
novela. Njegove grafičke novele
privlačile su značajnu čitalačku odnosno kritičarsku pažnju i dobile više
prestižnih nagrada; „Avanture Lutera
Artrajta“, stvarane do 1978 do 1989, jedna su od prvih britanskih grafičkih
novela za kojima su sledile dirljiva „Priča
jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u
Sanderlendu“ (2007), stimpank serija „Grendvil“
(2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa
Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“
2013). U Talbotovom stvaralaštvu su
spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog,
alternativnog i umetničkog stripa mada svaka od ovih kategorija ima posebna pravila
i karakteristike, potencijale, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju
se dok je alternativni strip
neukrotivi, nepredvidivi faktor čiji su rezultati potpuno neizvesni. Iz tih se razloga
strip stvaraoci najčešće drže jedne
forme i ne zalaze u ostale. Talbot se
pokazao i kao vešt zanatlija i kao razbarušeni alternativac i kao precizan i
dubok, višesmilen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni
fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva
univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom
za visoke uzlete imaginacije.
„Granvil“ je, kako
stoji na koricama albuma agilnog „Darkwooda“
(objavljenog 2012.g. samo tri godine posle svetske premijere 2009.g.), „Naučnofantastična pustolovina inspektora
Lebroka iz Skotland jarda“ dok na unutrašnjim stranicama autor sam određuje
sadržaj kao „Maštarija“. Svet u kome
se priča događa veoma je specifičan: Britanija
je izgubila Napoleonov rat i sa
ostatkom Evrope potpala pod francusku
okupaciju dok je engleska kraljevska porodica pogubljena na giljotini. Posle
gotovo dva veka ropstva, nakon duge kampanje građanske neposlušnosti i anarhističkih
bombaških napada, Engleska dobija
nazavisnost kao Socijalistička Republika
Britanija i, kao mala i nebitna zemlja, prezrena je od i dalje moćne Francuske s kojom je povezuje most preko
Lamanša. Centar čitavog sveta je Pariz zvan i Granvil. Priča prvog albuma započinje ubistvom engleskog diplomate
koje će istražiti inspektor Lebrok.
Trag vodi u Granvil, među elitne
kabaree i mračne uličice. Uporni Lebrok,
koji je domišljat kao Šerlok Holms
ali i vičan borbi (i ljubavnim osvajanjima) kao detektivi američke tvrdo kuvane
škole (na primer Majk Hamer) i njegov
okretni pomoćnik Paci na meti su Francuske carske tajne službe odnosno
njenog elitnog odreda ubica. Detektiv će otkriti da je i veliki naučnik, tvorac
automata-robota likvidiran, spasiti plesačicu koja je bila diplomatina
miljenica, zaključiti da je diplomata bio špijun na tragu velike zavere moćnika
koji su, da bi ojačali svoje pozicije (a što je moguće samo izazivanjem rata)
uništili Robidenovu kulu i za to
optužili engleske anarhiste. U daljim terorističkim zločinima sprečiće ih Lebrok mada ne pre nego što strada i sam
car Napoleon XII nakon čega će u Francuskoj izbiti revolucija dok
inspektor odlazi u posetu ranjenom pomoćniku.
Čitavo
alternativnoistorijsko zamešateljstvo sa prepoznatljivom ikonografijom stimpanka (vozila i automati na paru,
svakojaki transportno-putnički baloni, viktorijanska atmosfera...) obogaćeno je
činjenicom da su junaci priče – životinje (ili životinske glave na ljudskim
telima): domišljati, nabildovani i na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, Napoleon
XII je lav, francuski premijer zec, hijena je policijski komesar, ministar
vojni je nosorog, diplomata je vidra... Ovakva basnolika postavka daje priči
svežinu i šarm i usložnjava bogati sloj asocijacija (podsećanje na rušenje „Kula bliznakinja“, poigravanje
teorijama zavere...); napomenimo da su sluge u hotelu - ljudi, prezrena nakaradna
stvorenja, „testoliki“, vrsta
šimpanza evoluirala u Angulemu (gde
se, u našoj realnosti, održava najveći svetski festival stripa), bez građanskih prava i bez pasoša pa ih u Britaniji nema.
Čitava
priča, koja se produžila u četiri albuma, dopadljiva je na nivou zapleta
odnosno razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli kao i po svojim
aluzijama na tekuću savremenu istoriju te humornom odmaku koji je koliko veseo
toliko, povremeno, i ciničan. „Granvil“
je naizgled varljivo „laka priča“ koja, međutim, ima svoj patos i zahvaljujući
visprenom autoru nosi veliki umetnički kvalitet i potencijal u kome treba
uživati dok se, s nestrpljenjem, očekuju nove avanture prgavog inspektora
jazavca u bizarnom (a opet prepoznatljivom) svetu.
(„Dnevnik“,
2017.)
0 komentara:
Постави коментар