Ako bismo danas, u drugoj deceniji XXI veka, u centru
(i bližoj okolini) Zapadnog sveta i
njegove narcističko-hedonističke i, samim tim, egoistične civilizacije
postavili pitanje: Da li biste bili
spremni da žrtvujete deo svog vremena i svojih snaga kako bi jedan član
zajednice u kojoj živite ispunio neku svoju želju, ma kako ona kapriciozna
bila? - šta mislite kakav bi bio odgovor? Da li bi iko hteo da vuče teška terete uz brda i učestvuje u lažiranoj predstavi
samo zato što bi to ispunilo nečiji životni san? Postoje li još uvek altruizam
i socijalna empatija i gde su njihove granice?
Naravno,
odgovori na pitanje mogu biti različiti ali će njima dominirati teze o modernom
životu koji razara velike i male zajednice, o imperativnoj jurnjavi za uspešnim
karijerama, materijalnim dobrima i njihovom posedovanju, o slabljenju i, čak,
gubitku, osećaja pripadnosti grupi, nepostojanju interesa za potrebe drugih bića
i želje da se pomogne i ugodi bližnjima. Sve rečeno može delovati apstraktno i
suvoparno ali se pomenuta dilema svakodnevno dešava svima nama u formi manjih
ili većih izazova na koje treba odgovoriti - a odgovor se najčešće „sklapa“
tako da se očuva sopstveni komoditet odnosno izbegnu bilo kakve muke,
uskraćivanja i žrtvovanja. Otuda su retki slučajevi pomaganja drugima toliki
izuzeci (koji potvrđuju pravila).
Da
sve nije crno, da postoje i oni koji znaju da priteknu i pomognu otkriće
znatiželjni čitalac ako otvori strip album „Astroštrumpf“
iz edicije sabranih avantura malih plavih šumskih vragona (visokih koliko
su visoke tri jabuke naređane jedna na drugu) koje su osmislili crtač Pejo i scenarista Delport a kod nas objavljuje kuća „Čarobna knjiga“. Elem, u avanturi iz 1970.g. (u vreme velikog
poleta svemirskog programa NASA-e,
kada je Mesec osvojen pa se merkala
sledeća planeta), mali Štrumpf mašta
o poseti planetama na koje nije kročila noga Štrumpfa. Snovi postaju opsesija i on rešava da se vine u svemir pa
posećuje Velikog Štrumpfa koji mu otkriva
da postoji čarobnjački način za takav let ali je recept vrlo komplikovan i
treba ga spravljati stotinjak godina. Nesuđeni putnik okreće se nauci i poučen Prirodom (ne pada mu na glavu jabuka već
semenka) počinje da gradi raketu mada stalno mora da se brani od radoznalih
komšija. Po okončanju radova graditelj poziva celo selo i, sa staklenim skafanderom
na glavi, pokušava da uzleti ali - ne uspeva. Za Astroštrumpfa razočarenju nema kraja a život gubi smisao. Na zabrinuto
krucijalno pitanje „Šta bismo mogli da
učinimo za njega?“ Veliki Štrumpf zaključuje da Astroštrmpf neće biti srećan dok ne ostvari svoj san što je
neizvodljivo osim ako se svi ne udruže u velikoj obmani. I tako, Astroštrumpf biva ubeđen da je kvar na
raketi otklonjen pa se penje u nju i kreće ali ga uspavljuje dejstvo napitka
koji je dobio pre puta. Dok astronaut spava njegovi prijatelji rastavljaju
raketu i dva dana je vuku do grotla ugašenog vulkana. Ne treba kriti da nisu
svi oduševljeni idejom ali jedni druge drže na oku, zapinju i stižu gde su
namerili, pa sastavljaju raketu i, pre nego se Astroštrumpf budi, ispijaju napitak koji ih pretvara u Šlipse, domoroce planete na koju mali Štrumpf veruje da je stigao.
Slede dogodovštine Astroštrumpfa i Šlipsa
tokom kojih se strancu dopadne mesto na koje je stigao pa namerava da ostane a Šlipsi se svojski trude da ga ubede da
se vrati odakle je došao što će im uspeti tek kad nagoveste da će došljak morati
da obavlja bezbrojne kućne poslove. Kad Astroštrumpf
krene kući biva uspavan i ceo proces rastavljana, putovanja i sastavljanja
rakete se ponavlja. Putnik se budi na poljani sa koje krenuo i oduševljeno
priča o svojim avanturama (uz malo preterivanja) Štrumpfovima koji su se transformisali u svoje stare oblike. Astroštrumpf priznaje da ga nova putovanja
privlače ali da mu se čini kako mu nigde neće biti tako lepo kao kod kuće! No,
zavodljiva ideja o drugim planetama neće tako lako iščileti iz malih plavih
glava samo što se prvi koji je pomene susreće sa mrgodnim licima ostalih i
ozbiljnim upozorenjem: „A, NE! NEĆEŠ,
VALA, SAD SVE IZ POČETKA!!!“
Plavi
vragolani sa belim kapicama odigrali su veseli igrokaz i malim i malo većim
čitaocima otkrili kako izgleda kad se, uprkos teškoća i napora, pomaže nekome
bliskom. Biti dobar i uviđavan nije uvek lako ali žrtvovanje dobija smisao kada
onaj kome se pomogne kaže „Konačno mi se
ostvario san!“ i „Pa ovo je najlepši
dan u mom životu!“. To su vrednosti zarad kojih se treba potruditi. Ova će plemenita
pouka, možda, ostati u srcu nekog deteta i navesti ga na dobra dela jednom kada
odraste pa bude sposobno i u mogućnosti da učini nešto valjano. Upravo zbog te
dobrote treba čitati i iščitavati povest o Astroštrumpfu
i njegovoj maloj a, u stvari, velikoj braći.
(„Dnevnik“,
2017.)
0 komentara:
Постави коментар