Među najvažnijim
promenama koje je andergraund strip
doneo na ove prostore jeste i demetropolizacija stripa odražena u činjenici da
se on stvara u velikim ali prevashodno u malim mestima a da se njegovi autori
ne osećaju ’krivim’ zbog toga. Jedan od tih i takvih strip stvaralaca je i Zoran Jović Letač (1967) sa stalnim mestom
stanovanja u Banatskom novom selu
(smeštenom blizu Pančeva). Njegov rad
na ’pričama u slikama’ bitno je vezan
za selo u kome živi jer mu otvara brojne teme kojima lokalni kolorit daje
posebnu atmosferu. Ovo otvaranje drugačijih prostora za strip i jeste odlika
andergraunda koji se ne libi da uđe u sve, do tada, ’nestripovske’ sredine (od
malih zajednica, geta do kanalizacije), upozna bizarne (anti)junake i njihove
doživljaje u iskrivljenim svetovima naizgled različitim od onog na koji smo
navikli (a, u stvari, njihova sličnost velika je i krajnje uznemirujuća).
Letač je, u skladu sa svojom altenativnom koncepcijom umetnosti i
član benda „Napred u prošlost“,
znanog u krugovima ljubitelja andergraud
roka. Od nastanka strip škole-kružoka „Kuhinja“
njen je aktivni polaznik. Bavi se novinarstvom za lokalni list „Naše novine“ u Banatskom novom selu a osnivač je i „Alternativnog kulturnog kluba novog sela“. Stripove je objavljivao
u časopsima i fanzinima koji izlaze širom Jugoslavije
te u Italiji, Sloveniji, Potrugaliji
itd.
Za deset godina
intenzivnog bavljenja stripom Letač
je objavio šest svezka mini stripova („Pusti
dete nek se igra“, „Vodič kroz kafenu šolju“ I i II, „Pao Rus u kupus“, „Put do srca dečaka vodi preko stomaka“ i „Moja sestra i njena ćerka“) i dva ’dugometražna’
stripa. Prvi „Ratni dnevnik u stripu –
NATO bombardovanje Jugoslavije“ čini 40-tak sličica svakodnevice
mobilisanih rezervista, njihovih strahova, snova, čudnih vizija i događaja. Letač nema nameru da otkriva velike
istine i mudrosti već da rat predstavi iz vizure malog pojednica a u njegovim
stripovima to je golišavi, mršavi i tršavi, bezazleno smotani momak; ovog puta
on-njegova koža prigodno je dezenirana maskirnim flekama.
„S one strane svesti“ je novi ’dugometražni’ strip, izdanje „Kulturbunt“ 2000.g. i fantazmagorija je
o tome šta je junak našao na kraju duge i kako je, nakon tog otkrovenja,
poleteo do zvezda i tako opravdao svoje umetničko ime Letač. Lako i ubedljivo autor iz etno nivoa priče prelazi u
arhetipski univerzalizam, zadržavajući finu dozu začudnog i humornog kako na
narativnom tako i likovnom planu. Razbarušeni, neobavezni crtež, čas pretrpan
detaljima, čas sveden, razbijen u komade ili ceo (preko čitave strane),
naseljen uobičajenim i čudesnim bićima i objektima, dinamizuje i zaokružuje
strip kao delo autora posebnog, prepoznatljivog rukopisa i senzibiliteta.
(2001)
