Strip serijal „Barakuda“
scenariste Žana Difoa (1949) i crtača Žeremi Petikua (1984), čini
šest albuma originalno objavljenih u periodu od 2010. do 2016. godine; agilna „Čarobna
knjiga“ objavila je ovo delu u dva toma u renomiranoj biblioteci „Stari
kontinent“ koja ovdašnjim stripoljubcima predstavlja, u
tvrdokoričenim albumima i u punom koloru, reprezentativna klasična i savremena
dela 9. umetnosti štampana u Evropi. Tematski okvir serijala je
jedna od najomiljenijih „avanturističkih“ tema knjiga, filmova i stripova
namenjenih najširoj publici – priča o dogodovštinama pirata/gusara iz
„zlatne ere“ njihovog postojanja. Mada je piratstvo postojalo još u
antičkim vremenima, ono koje i danas uzbuđuje maštu bezbrojnih dečaka dešavalo
se tokom XVI, XVII i XVIII veka, prevashodno u vodima toplih karipskih mora. Ta
duga istorija pljačkanja brodova koji su iz kolonija Novog sveta
donosili blaga u Stari svet posledica je sukoba velikih evropskih
pomorskih sila, pre svih Francuske i Španije, za prevlast na
morima odnosno za osvajanje što većih teritorija Južne i Severne Amerike.
Za te ratove su mobilisana mnoštva mornara koji su, po sklapanju mira,
otpuštani iz službe; oni nevični drugim zanatima prijavljivali su se u posade
trgovačkih brodova na kojima je rad bio težak, nadnice male, strogost kapetana
i oficira nemislosrdna a opasnosti stalne... Pobune posada su bile česte a odmetnici
su, pod crnim zastavama sa mrvačkim lobanjama, pljačkali druge brodove;
predvodili su ih harizmatični kapetani od kojih su strahovale čitave flote.
Ponekad su pirati sklapali ugovore sa nekom od država i „legalno“
pljačkali brodove njihovih konkurenata (tada su nazivani flibustijerima
ili bukanirima). Nezamisliva bogatstva koja su prevožena u Evropu
završavala su u riznicama vladara ali i moćnih pomorskih kompanija koje su
takođe sklapale dogovore sa piratima ali i organizovale čitave pomorske flote
koje su branile kompanijske interese. Sedišta pirata bila su na Karibima,
u slobodnim piratskim republikama koje su bile prosperitetne koliko i raspusne.
Pirati su nemilosrdno proganjani i konačno uništeni jer su bili opasnost
za ostvarivanje enormnih, krvavnih profita koji su i danas u temeljima „civilizovanih“
evropskih država.
Pirati
su privlačili pažnju javnosti kako za svojih života tako i kasnije kada su
se o njima ispredale legende. Od romana „Ostrvo sa blagom“ R. L. Stivenstona
(objavljenog u nastavcima 1881-2. a kao knjiga 1883.g) pirati su deo
ikonografije popularne zabavne literature na koju se nadovezala holivudska
industrija gradeći mit koji je imao malo zajedničkog sa stvarnim događajima,
insistirajući na šablonizovanim romantičnim herojima, bespomoćnim lepoticama, zlim
piratima, impozantnim pomorskim bitkama koje su delovale magično sa
velikog ekrana. Uprkos bezbrojnim manje ili više uspešnim varijacijama, dela o piratima
i danas su popularna i rado „konzumirana“; potvrda ovoga je i tekuća strip
produkcija „Čarobne knjige“ koja paralelno objavljuje čak tri piratska
serijala: „Riđobradog“, „Republiku Lobanje“ i „Barakudu“. Svaki
od serijala specifičan je po svom tretiranju teme (koja je prerasla u
samosvojan žanr), odnosno manjem ili većem oslanjanju na fakte. „Barakuda“
je među njima „najslobodniji“ odnosno samosvesno se temelji na čistoj
ikonografiji ove teme/žanra, oslobođen gotovo svih istorijskih uslovljenosti
što mu dozvoljava slobodno kretanje i kreiranje situacija odnosno interakcija
među likovima, uz nemali udeo fantastike u čitavom zamešateljstvu. Elem, saga
započinje dramatičnom scenom napada piratskog broda „Barakuda“,
kojim komanduje nemilosrdni kapetan Blekdog (sa sve crvenim povezom
preko oka) a uz njega je osioni mu sin Rafi, na španski brod i hvatanjem Done
Emilije del Skuebo, dame sa dvora i njenih kćeri, Marije i Emilije
(ova druga je, pak, preobučeni dečak). Zarobljenici će biti prodati u
roblje na pijaci u Puerto Blanko, piratskom ostrvu kojim vlada lepa
ali stroga guvernerka. Blekdog se, međutim, ne zadržava na ostrvu već
popunjava zalihe i, praćen lokalnom vešticom imena Da-Ne, odlazi put Ostrva
glave koja govori jer je tamo, u grobu muža Done Emilije zakopan i znameniti
Kašarov dijamant basnoslovne vrednosti ali i natprirodnih moći (koga
traži i crkveni vrh). Priča nadalje prati sudbine tri tinejdžera Marije,
Emilije i Rafija na Puerto Blanko i njihovu borbu za mesto pod
suncem u ovoj „prljavoj jazbini morskih pacova“. U taj koloplet želje za
moći, osvete i ljubavi upliću se i tajne prethodne generacije, jednako strasne,
ambiciozne i nemilosrdne. Nakon burnih albuma „Roblje“, „Ožiljci“, „Dvoboj“,
„Pobune“, „Ljudožderi“ i „Oslobođenje“ poneke tajne će se
razotkriti, neki od aktera će stradati dok preživeli odlaze u nove avanture...
„Barakuda“
je maniristički vrtoglavi i eksplozivni spoj jakih ličnosti, egzoričnih
lokacija, misterija i interesa, bitaka i dvoboja. Difo svoje junake
neprestano baca na iskušenja, vodi od moguće propasti do trijumfa, od dileme do
dileme nudeći čitaocu vrele, bezumne ljubavi, podlost i prevaru, čast i osvete.
Žeremi je prihvatio vratolomni ritam priče i pretočio ga u pravi
vatromet efektnih slika punih siline pokreta, obilno zasićenih bojama i
uklopljenih u dinamično montirane table. Stil šminkanja i mimika junaka, uz
razletene kose i oblačenja u lepršave kostime i fetišističke kožne komplete
nosi u sebi svojevrsni buntovni rok’n’rol štimung iz vremena ranih video
spotova.
Sveukupno,
„Barakuda“ nudi čistokrvnu adrenalinsku strip avanturu kojoj je
teško - i nepotrebno - odoleti i kao takva će prijati mladima svih uzrasta.
(„Dnevnik“,
2023.)
0 komentara:
Постави коментар