Pored
kalendarskih datuma, epohe u ljudskoj istoriji često se određuju i prema pojedinim
događajima koji su svojevrsne prekretnice u dotadašnjem nizanju generacija.
Tako se početak Atomskog doba najčešće vezuje za uništenje japanskih
gradova Hirošime i Nagasakija 1945. godine. Od tog je trenutka na
svetsku pozornicu izašao moćni duh razaranja sposoban da uništi čitavu
populaciju Homo Sapiensa; ova je pretnja obeležila drugu polovinu XX
veka dobrano potisnuvši dobrobiti koje je atomska energija donela
čovečanstvu. Naravno, bombardovanje japanskih gradova bilo je tek finale
dugotrajnog procesa koji je započeo par godina pre toga i uglavnom se odvijao
pod velom državnih i vojnih tajni. Stoga je priča o stvaranju A bombe, projektu
Menhetn, njegovim učesnicima i mnoštvu pojedinosti vezanih za ta dešavanja
uglavnom predstavljana u samostalnim/nepovezanim segmentima a retko ili nikako
u svoj svojoj punoći i složenosti. Grafička novela jednostavnog (a zloslutnog)
naslova “Bomba”, nastala iz pera Didijea Svajzena (1970)
skrivenog pod pseudonimom Alkant i Lorana-Frederika Bolea (1967)
i iscrtana perom Denisa Rodijea (1963), do sada je najpotpunije i
najopsežnije (preko 470 strana!) stripovsko delo na temu atomske bombe nastalo 2020. godine povodom 75.
godišnjice atomskog napada na Hirošimu, i samo u Francuskoj prodato
u više od 120.000 primeraka. “Bomba” je dobitnik 13 međunarodnih nagrada
za strip, među kojima se ističu Nagrada kritike Asocijacije stripskih
kritičara i novinara na festivalu u Kvebeku 2020, nagradu za
najbolji strani strip na međunarodnom festivalu stripa „Bućon“ u Seulu
2022, kao i nagradu za najbolji strip sa istorijskom tematikom na
festivalu u Briselu 2021. godine. Ova impozantna knjiga promptno stiže i
do ovdašnjih čitalaca zavaljujući “Čarobnoj knjizi” i njenoj biblioteci “Stari
kontinent” koja predstavlja klasike evropskog stripa ali i aktuelnu,
tekuću produkciju.
Kako to i priliči epopeji širokog
zahvata i zamaha, “Bomba” počinje mitsko-mističnim “Prologom”
koji podseća na antičke tragedije i u kome se, posle višeznačnih iskaza (na
potpuno crnoj pozadini) “U početku nije bilo ničeg. // Ali u tom ničemu već je bilo sve.”, i
stvaranja Zemlje obznanjuje sila koju su ljudi nazvali Uranijum (mada
ona više voli da je zovu Uran, po starogrčkom bogu nebesa), i koja čeka
dolazak doba u kome će se prikazati u svoj svojoj snazi, energiji koja bije,
grmi i ključa u njoj. I, posle istraživanja Marije Kiri na scenu, u Berlinu,
1933. godine, stupa Leo Silard, profesor fizike jevrejskog porekla sa Univerziteta
„Fridrih Vilhelm“, koji studentima priča o entropiji, o nepovratnosti
fizičkih procesa prilikom razmene toplote dok kroz prozor posmatra kolone
svrstane pod zastavu sa kukastim krstom i planira da napusti zemlju. Jedan
drugi naučnik, Italijan Enriko Fermi, 1938. godine, u Stokholmu
dobija Nobelovu nagradu za fiziku, odbija da na ceremoniji uputi
fašistički pozdrav i takođe planira beg u Ameriku zbog fašističkog
režima. Ova dvojica se sreću 1939.g. na Menhetnu i raspravljaju o
teorijskim osnovama lančanih reakcija atomskog jezgra. Iste godine, dok Hitler
posmatra pobedničku paradu u Pragu, 150 kilometara dalje agenti SS-a
tragaju za najvećim rudnikom uranijuma u Evropi. U dalekom Japanu,
u Hirošimi, gospodin Morimoto dobija dozvolu da ode ranije s
posla i dočeka sina koji služi u carskoj mornarici; vojnik govori o svom
zadatku da učestvuje u svetskom ratu protiv Kine…
Ratni sukob nateraće nekolicinu
naučnika da razmišljaju o strašnom oružju koje bi okonačalo stradanja a potom
te ideje predstave i državnim vlastima. Mada je administracija kruta i spora,
plan o atomskoj bombi na strani SAD i Engleske se uobličava,
menja, prilagođava i realizuje u najdubljoj tajnosti. Istovremeno se preduzima akcija osujećivanja sličnih nacističkih
planova… “Bomba” prati nizove događaja koji vode ka stvaranju atomske
bombe, od rudnika uranijuma u Kongu, preko akcija i radova naučnika
kakvi su Ajnštajna ili Openhajmera, organizovanja tajnog Projekta
„Menhetn“ u Los Alamosu u Nju Meksiku, do učešća tada vodećih
političara kao što su predsednici Ruzvelt i Truman, u čitavom
dešavanju. Mesto u knjizi našli su i malo poznati podaci o zaverama, sabotažama
nemačkih postrojenja i važnim pojedincima o kojima se do danas malo govorilo, o
naknadnim kolebanjima naučnika koji su spoznali snagu oružja i strašnu pretnju
koju to oružje nosi. Užasne su i stranice koje opisuju sudbine Amerikanaca,
običnih ljudi-radnika, kojima su, bez svog znanja, ubrizgavane injekcije
radioaktivnog materijala i beležene reakcije njihovog organizma. Etički i
humani principi u eksperimentima na ljudima nisu gažani samo u nacističkim
logorima već i u svetskoj perjanici demokratije i slobode! Ostaje i pitanje
(ne)etičnosti i (ne)morala same odluke o bacanju bombi koje su sravnile sa
zemlje čitave gradove a od jednog nesrećnika, gospodina Morimota,
načinile neizbrisivu senku-fleku na stepenicama banke ispred koje se zatekao u
trenu bombardovanja.
Impozantna i stravična priča “Bombe”
iscrtana je jasnim, čistim crtežom koji svojim belinama i kjaroskuro manirom i
u naizgled običnim prizorima krije određenu dozu zle slutnje. Kao i kratki
istorijski stripovi italijanskog velemajstora Dina Batalje, i ovaj
gigantski strip svoje težište ima na ličnim sudbinama, idejama i dilemama
aktera, bili oni vrhunski naučnici, političari, kruti vojnici ili radnici
zahvaćeni vihorom istorije. Ta vizura priči daje nužno potrebnu humanu toplinu,
pojačava utiske ali i otežava poražavajuće zaključke koji se nakon iščitavanja
knjige neminovno nameću a zažeti su i u rečenici Roberta Openhajmera
koja je citat iz indijske svete knjige “Bhagavad-gite” a glasi: "SADA
SAM SMRT, UNIŠTITELJ SVETOVA". Katarza “Bombe” ravna je snažnom
udarcu u stomak od koga se gubi dah a na oči naviru suze.
(“Dnevnik”, 2023.)
0 komentara:
Постави коментар