U SENKAMA PRETEĆIH RUŠEVINA ili NA PRAGU VARLJIVIH NADANJA – „Džeremaja, trinaesti tom“ Hermana Ipena; izdavač Čarobna knjiga, 2022.

 

Pred ljubiteljima „priča u slikama“ upravo se našao trinaesti tom sabranih epizoda stripa „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938), u standardnom tvrdokoričenom i kolornom izdanju agilne „Čarobne knjige“. Knjiga kao i sve prethodne, sadrži tri epizode: 37 - „Zver“, 38 - „Kapiraš?“ i 39 - „Mrgud“; sudeći prema godinama originalnog objavljivanja - 2019, 2020, 2022 – znatiželjnici drže korak sa radovima žive strip legende u serijalu koji je postao nezaobilazni reper za naučnofantastični strip (ista ekskluzivna situacija desila se čitaocima prošlogodišnjeg toma Hermanovog „Boa-Morija“ u kome je, u godini originalnog objavljivanja, štampana najnovija epizoda iz serijala „Tornjevi Boa-Morija“). Očigledno je da Herman, uz sve druge radove, ne odustaje od svog prvog samostalnog serijala „Džeremaja“ započetog još davne 1979. godine. Uprkos respektabilnim godinama Herman, i posle četiri decenije od započinjanja serijala, marljivo radi i bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi Maloj; oni su na početku bili mladići a sada su muškarci u punoj snazi (mada se u pričama sugeriše da je od početka lutanja za njih protekla samo jedna decenija). Dugogodišnje lutalice krstare uzduž i popreko ostataka Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom (što nameće neprijatna poređenja sa tekućom situacijom u SAD). Nakon faze sveopšteg haosa koji liči na modernizovani Divlji zapad, stvari su se počele postepeno popravljati, centralna državna administracija je profunkcionisala, usamljene male zajednice povezuju se a bande kriminalaca su uglavnom pobeđene. Stanje je daleko od onog koje je ratom uništeno, funkcionalna tehnologija je retka, veliki sistemi kao distribucija struje, železnica, drumski saobraćaj i dalje ne postoje (mada se u jednoj od epizoda ovog toma pominje aktivna atomska centrala). Sa svoje strane nova vlast drži se starih, proverenih metoda vladavine - lokalni moćnici pljačkaju podanike, manje ili više perfidno, ucenama ili nasiljem, korupcija cveta i kroji sudbine malim ljudima. Pravdoljubivi desperadosi Džer i Kurdi nisu spremni da zažmure na nepravdu pa lako zapadaju u nevolje jer kao svi stranci ne poznaju raspodelu snaga i ne pokazuju dovoljno poniznosti i respekta prema lokalnim bogatašima i političarima odnosno prema njihovim planovima i pulenima. Očigledna je autorova naklonjenost običnom čoveku kome je dosuđena uloga gubitnika a on nema snage a još manje hrabrosti da se otrgne iz tog fatalnog zagrljaja. Zadivljujuje Hermanova sposobnost da kreira mnoštvo živopisnih likova i da zaplete njihove sudbine u gotovo nerazmrsivo klupko u kome je malo pravih, čistih krivaca i heroja među mnoštvom „ružnih, prljavih i zlih“ marginalaca koji se bore za opstanak, ne shvatajući uvek šta je njihov sopstveni interes, bilo da su ovčari (u „Zver“) ili sitni najamnici-kriminalci (u sve tri priče). U senci muških grubijana upečatljivo su oslikani likovi žena koje se na razne načine dovijaju da ostanu žive i nezavisne pod svojim pravilima; naravno, sponzoruše, svoje polne atribute koriste i troše da bi, dok su aktuelne, koliko-toliko uživale u luksuzu dok su, na suprotnom kraju klackalice, žena vođa bande prosjaka („Kapiraš?“) odnosno dobrostojeća predvodnica kriminalaca („Mrgud“). Istini za volju, obe negativke su starice (njihova suprotnosti je Džeremajina infantilna tetka Marta) dok se mlade junakinje i dalje batrgaju i otimaju iz stiska muškog polusveta.

            Džeremaja i Kurdi, kao iskusni borci, pomažu obespravljenima u neminovnim borbama sa nasilnicima na ulicama, đubrištima ili u divljoj prirodi. Napete situacije pretvaraju se u košmare pod gustom maglom ili u senkama pretećih zgrada i ruševina. Najnovija epizoda „Mrgud“ dodatno je „začinjena“ pojavom Stoun-Bia, arhineprijatelja Džeremaje i Kurdija. On je namerio da konačno raščisti stare račune u čemu neće uspeti ali zato ranjeni Džeremaja – nestaje, što sugeriše da sledi novi nastavak.

            Hermanovo pripovedanje u više linija karakteriše svojevrsno „preskakanje“ nekih situacija koje čitalac treba sam da nadogradi. Njegova četkica i dalje donosi razigrane crteže sa povremenim majstorskim pejzažima i enterijerima, te nenadmašnim poigravanjima senkama u magli ili sumraku; kolor je u rasponu od punoće boja do škrtih valera sive. Sveukupno, serijal „Džeremaja“ i nadalje nadmašuje uobičajena stripska pojednostavljenja potvrđujući da Herman istrajno gazi neutabanim stazama razgranavanja i produbljivanja svog antologijskog serijala. Lepo je videti legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

            („Dnevnik“, 2023.)