Albumom “Mračna”, objavljenim u biblioteci “Stari kontinent”, agilni izdavač “Čarobna knjiga” neosporivo i nazaustavljivo “hvata priključak” za savremenu franko-belgijsku strip scenu jer je ovaj strip originalno objavljen 2021. (prvi deo) i ove, 2022. godine (drugi deo); bez zazora možemo reći da ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” čitaju ono što i ljubitelji 9. umetnosti u Parizu, Briselu i inim mestima ovih država odnosno govornog područja. To je svakako izuzetna prilika (mada je “Čarobna knjiga” u svojoj dosadašnjoj produkciji od čak 1000 i kusur naslova već imala nekoliko takvih događaja) koju ne treba propustiti posebno kada se zna da se ni tamošnja kritička percepcija ovih dela (izvan one prigodno-propagandne) nije ni zahuktala a kamoli okončala.
Šta se, dakle, nudi ovdašnjim i
belosvetskim čitaocima?
“Mračna” je epskofantastična
priča u dva dela (barem za sada) utemeljena na nekoliko težišnih tačaka. Najpre
upoznajemo Arzira, pijanicu i kavgadžiju koji je jednom bio vitez ali je
osramoćen svojim ispadima i lošim ponašanjem. A kako se loš glas daleko čuje i
u nekom pogodbenom stripovskom srednjevekovnom svetu Arzir jedva
spaja kraj s krajem pa iznajmljuje svoj mač svakom ko uopšte ponudi bilo kakvu
cenu, što konkretno znači i trima staricama, ofucanog, zlokobnog izgleda i
čudnog (ispostaviće se krvoločnog) ponašanja. Posao vodi najamnika, njegovog
slugu i nalogodavke u daleku zemlju u kojoj je, u zamku punom zveri, zatočena mlada
i ljupka princeza. Vitez-najamnik mačem dobijenim od starica pobije
zveri-čudovišta i ponudi spas princezi Islen od koje će umesto pohvala
dobiti samo ružne reči jer je pobio njene - ljubimce. Ispostaviće se da su
starice lagale s namerom da princezu pridobiju na svoju stranu a to je mračna
strana Islenine majke Meliren koja je delom ljudsko biće a delom
gmizavac. Princeza je plod ljubavi kralja i ove “ekstravagantne” majke; no, strasna
veza se izrodila u surovu igru nametanja volje i okončala u mržnji i ubistvu
majke. Melirenin duh nije se smirio već tražio tela u koja bi se uselio
– pa makar to bilo i telo sopstvene ćerke. Islen odbija da se pokori majci i
pobeđuje u dvoboju, ubija starice koje su nekada bile njene dadilje, odbija
pomoć svog oca i ostaje kraj ranjenog Arzira spremna za novi život u
ljubavi…
Scenarista Iber (1971-2020)
zapleo je klasične elemente epske fantastike (srednjevekovno okruženje, vitezove,
magiju, čudovišta i druge vrste, odsudne borbe Dobra i Zla)
dodajući im pored prepoznatljivih linija (ispaštanje zbog grehova iz mladosti,
zavere u cilju otimanja vlasti i moći, hrabrost i kukavičluk…) i nesvakidašnje,
provokativne i intrigantne ravni kakva je, pre svih, ona nadmetanja i sukoba
roditelja-dece, konkretno majke-ćerke, izdignut na nivo otimanja mladosti koja
se može rešiti samo otvorenim sukobom u kome će jedna strana stradati i nestati
i tako okončati devijantno-patološki odnos. Iber ovako komplikovanu
situaciju razrešava bez preteranog afektiranja ili deklamatorskih
iskaza-monologa, uspevajući da njegovo pripovedanje započne i do kraja ostane
dinamično, da poznatu žanrovsku ikonografiju spretno nadogradi neočekivanim ali
upečatljivim detaljima (kakav je kruna od leptirova oko Islenine glave
kao potvrda njenih nasleđenih i pritajenih nadljudskih, mračnih moći koja će
nestati kada ona odabere svetlu stranu), sve do konačnog razrešenja u kome
princeza mora da počini greh majkoubistva kako bi izrasla u slobodnu i zrelu
ličnost svesnu svojih snaga i mana i, kao takva, postala spremna da sama bira
svoju sudbinu.
Crtač Vensan Malije (1973)
opredelio se da priči da realistični lik sa blagom stilizacijom pojedinih
fizionomija odnosno intenzivnijom stilizacijom u prikazivanju čudovišta (koja
sva redom imaju čeljusti pune opasnih zuba ali su im tela i glave
“pojednostavljenih” crta i oblika). Prateći brzinu dešavanja Malije
montira table tako da potcrtaju akciju dok na drugim stranicama insistira na
lepim, mirnim i idiličnim pejzažima ili ljubavnim postavkama. I paleta boja je
adekvatno korišćena i izbalansirana pa tako u svim scenama borbe preovladava
crvena boja dok su prizori mira i prirode natopljeni jasnim svetlom.
Zaključimo konstatacijom da je album
“Mračna” valjani strip koji nudi zanimljivu i zabavnu priču o
vitezu i (njegovoj) princezi ali i, u iskoraku iz očekivanog, osobeni
nadžanrovski uvid u neke tamnije strane odnosa roditelja i dece. Koju od ovih ponuda će čitaoci prihvati
zavisi od njihovih zahteva, ambicija i afiniteta.
(“Dnevnik”, 2022.)
0 komentara:
Постави коментар