VESELI MANGUPI BERLINSKI HVATAJU LOPOVA– Knjige koje (ni)je prekrila prašina – “Emil i detektivi” Eriha Kestnera

 

Roman “Emil i detektivi” Eriha Kestnera (1899-1974) bio je na našim prostorima bezmalo obavezno štivo za dečake (i poneku devojčicu) gotovo pola veka, tačnije od 1931.g. kada se pojavio prvi prevod (iz pera znamenitog Gustava Krkleca) pa sve do 1980-tih kada su deca još volela da čitaju lektiru a i knjige koje nisu bile na spisku obaveznih (“Emil…” jedno vreme jeste bio i u lektiri). Knjiga koja je originalno objavljena 1928.g. vrlo brzo je prevedena na niz evropskih jezika a sam autor je za izdanje u tadašnjoj Jugoslaviji napisao par reči ”Neobično me veseli da će moja knjiga “Emil i detektivi” biti eto predana i jugoslavenskim čitaocima. A ja se nadam da će ona i ovdje, kao i svuda dosad, steći prijatelje kod starih i kod mladih.” Ovaj “roman za decu” bio je izuzetno popularan širom međuratne Evrope ali je dolazak nacista na vlast i proganjanje Kestnera, kao Jevrejina, rezultirala i njenim spaljivanjem na velikim lomačama nepoželjnih knjiga koje su nacisti organizovali. Ovaj je roman bio prvo Kestnerovo delo za decu; on je do tada već bio već etablirano ime u svetu poezije i proze “za odrasle”. Posle “Emila…” Kestner je napisao niz knjiga za decu ali je ovaj prvenac bio i ostao najpopularniji i najcenjeniji. Slava “Emila…” pomalo je zasenila i niz valjanih Kestnerovih knjiga za odrasle među kojima se izdvajaju “Kada sam bio mali dečak” (autobiografija), “Večernja pesma komornog virtuoza” (pesme), “Fabian” (roman), “Marš 1945” (zapisi)... “Emil...” je više puta ekranizovan a imao je svoje verzije i u stripu.

            Nekoliko osobenosti izdvajalo je “Emila i detektive” iz tekuće dečije produkcije onog vremena. Priča se dešava u sadašnjosti, na prepoznatljivom lokacijama, među radničkom klasom koja jedva uspeva da opstane u kapitalističkom društvu posle I svetskog rata. Nema u njoj nikakvih prinčeva i princeza niti bezbrižnih bogataša već samo ljudi koji teško ali pošteno rade da bi ishranili sebe i svoje porodice. S druge strane zakona, uglađeni lopov koji u vozu krade od usnulog Emila novac namenjen za baku u Berlinu nema nikakve obzire prema detetu (ispostaviće se da je to prevejani kradljivac tražen zbog više zlodela). Emil Tišbajn je dobar dečak koji je ostao bez oca i čija majka mnogo radi, on je marljiv učenik a povremeno je sklon nestašlucima; Emil zapada u tešku situaciju iz koje se ne bi izvukao da nema malih berlinskih mangupa koji su spremni da mu pomognu i da se solidarno organizuju, da prate lopova i raskrinkaju ga. Ni oni nisu iz dobrostojećih porodica tako da bez mnogo muka uspevaju da dobiju dozvolu i  ostanu na ulicama celu noć. Njihov neformalni vođa, mali Profesor, primer je predvodnika voljnog da čuje predloge ali i odlučnog da iz grupe izbaci onoga ko ne izvršava zadatke. Dečaci su spremni da se organizuju kao prava mala vojska, da improvizuju kad to situacija traži ali i da se žrtvuju, makar to značilo da mali Dinstag samopregorno dežura pored telefona umesto da (što bi više voleo) učestvuje u praćenju i poteri. Naravno, devojčice se ne pozivaju u grupu ali kada se pojavi Emilova sestra, vragolasta Poni, svi postaju fini i stidljivi a sva njihova hrabrost i dovitljivost nekako iščeznu. Ono što važi za svu decu jeste stav da su odrasli sa svojim problemima i idejama ludi i da komplikuju stvari; to važi i za njihove roditelje mada su svi spremni da njima, posebno majkama, malo “progledaju kroz prste”.

            Knjiga vrvi od akcije, zgoda (sam Kestner se pojavljuje u knjizi kao putnik koji Emilu plaća tramvajsku kartu a potom piše reportažu o uspešnom hvatanju lopova), nezgoda i dosetki i odiše svežinom iako je stara gotovo pun vek. Srećni završetak unekoliko ublažava i pogled na težak siromaški život pa je celokupan utisak pozitivan i optimistički (za razliku od kvalitetnijeg romana “Dečaci Pavlove ulice” Ferenca Molnara iz 1907. čiji tužan kraj bespovratno boji knjigu tamnim tonovima). Zbog svega rečenog, knjiga “Emil i detektivi” Eriha Kestnera zaslužuje da je pročitaju kako sada mladi čitaoci tako i oni koji su je nekada davno već čitali kao znatiželjni derani.

 

SEĆAJUĆI SE DRAGOG PROFESORA ERVINA MAREŠA (1929-2006),

VEČNOG OBOŽAVAOCA “EMILA I DETEKTIVA”

            (“Dnevnik”, 2022.)