Franja Straka (1952), ovdašnji je višedecenijski iskusni strip alternativac čija konstantna stvaralačka energija imponuje i iznenađuje. Večno mladi i radoznali tragač za (ne)istinama i lažima neumorno se rve sa kvadratima beline, linijama i rečima, sa racionalnošću i apsurdom, smislom i besmislom, sa infantilnim i gorkim humorom. Straka je kreator i izdavač fanzina „Samonikli korov“ (koji se jedno vreme zvao i „Višegodišnji samonikli korov strip“),objavljivanog u digitalnom obliku i distribuiranog putem interneta, odnosno slanjem na elektronske adrese zainteresovanih čitalaca. Manir fanzinskog delovanja strip alternativaca iz 1990-tih (u formi fotokopiranih svezaka) prebačen je tako na novi medijum koji je još otvoreniji i, uz nešto osnovnog „hardvera“, dostupniji neograničenom broju „konzumenata“ te, ne manje važno, praktično neuništiv (za razliku od papirnih fanzina koji su često, u vrtlogu godina, izgubljeni pa ih nemaju ni njihovi izdavači/autori). Ipak, sentimentalni žal za originalnim „oblikom“ stripa – onim otisnutim na papiru – naterao je Straku, baš kao i druge pripadnike „stare škole“, da se potrude i štampaju svoje radove (bez obzira što postoje u „elektronskom izdanju“); u ovoj raboti Straka je uspostavio izuzetno aktivnu i produktivnu saradnju sa respektabilnim andergraund izdavačem „Bratstvo duša“ koji deluje na prostorima bivše SFRJ a koga vodi entuzijasta i alternativac Zdenko Franjić. Dosadašnji rezultat ovog poduhvata je pojava nekoliko strip albuma na radost svih strip novoorijentisanih čitalaca. Najnoviji rezultat ovog udruživanja je album-knjiga ilustrativnog i provokativnog naslova “Inserti” na čak 270 strana.
Nominalno je reč o 270 strip
priča-anegdota-viceva ali i čistih, nesputanih apstrakcija crtanih (najčešće) u
dva kaiša sa po 2-3 sličice u svakom. U ovaj impozantni prostor Straka
je udenuo šarolike sadržaje, od neizbežnih muško-ženskih odnosa, kačipestva i
šupljoglavosti (oba pola), preko kosog (mrkog) pogleda na političare i njihovu
branšu i svitu, vivisekcija svakodnevice, trivijalnih i bizarnih međuljudskih
odnosa, sve do samoironijskog poigravanja sa ulogom umetnika, njegovim
inspiracijama (i ponestajanjem istih), somoljubivošću i ranjivošću. Pričice,
naravno, nemaju jednog junaka već njih bezbroj; ipak, bile one starlete ili
ubogi fizički radnici, penzioneri ili malo ljubavi željni samci, svi ti junaci
su – antijunaci, “bedni ljudi”, “poniženi i uvređeni”, “ružni, prljavi i
zli”, oni koje svakodnevno srećemo na pločnicima, u prodavnicima i
parkinzima. Možda ih, na prvi pogled, ne prepoznajemo kao lica iz stripa
pa nam se čini da su ovi pred našim očima lepši, zdraviji, pametniji, srećniji
ali, ukoliko iskosimo pogled bez po muke ukazuju nam se Strakini
nevoljnici, bezubi, kljakavi i šepavi, nikako dorasli svetu u koji su bačeni, “jadnici”
koji, uprkos svim hendikepima, skriveni pod nanosima napadne šminke, utegnuti u
skaradno tesne i šljašteće krpice, kruto koračaju napred iako istinski ne znaju
gde ih taj put vodi. Svi oni sanjaju snove u tehnikoloru, žude da žive kao u
reklamama, da budu bezbrižni, slavni, bogati, večno mladi i
plastificirano-botoksirano lepi. Straka svakako vidi sve mane svojih
likova i ne libi se da ih razotkrije, žigoše i karikira. Ipak, on nije ni
zlurad ni maliciozan – jeste ciničan, ume da se ljuto podsmehne ali ne odriče
pravo takvim ljudima da postoje i greše (verujući da su u pravu). Čak i ako ta
tolerancija i popustljivost može značiti propast za sve u okruženju tih i
takvih nadobudnih spasitelja, dušebrižnika i zaštitnika društvenih vrednosti i
svetinja, njima se pravo na postojanje ne odriče jer, kako bi to rekao pesnik,
"Ako smo pali, bili smo padu skloni." Taj fatalizam, utemeljen na
mnoštvu gorkih istina i mudrosti koje Straka otkriva i prepoznaje, ne
smeta autoru da bude vedar i veseo, sklon kalamburima i ludizmu, počev od
“rekreiranja” naslova knjige na korici – “in SER TI!?” – nasuprot
“klasične” reči “inserti” na rikni knjige.
Humorno-nonšalantni tretman tema i
likova očituje se i u karikaturalnom crtežu koji lako gubi i svoju
prepoznatljivu predmetnost pa linije i bele ili crne površine prelaze u
apstrakciju i postaju gotovo Roršahovi testovi asocijacija. Povremeno Straka
iscrta i stranicu preciznog, realističkog crteža – tek da pokaže da to ume ali
da mu do takve tehnike nije stalo. Takođe mu nije stalo ni do mitologizovanja
umetnika kao mudrih, božanskom milošću darivanih persona bez ikakvih ljudskih
mana; njegov umetnik je smušen, nesiguran u sebe i svet, u svoje moći i
valjanost sopstvenih dela. Tako se kreira portret mudrijaškog ludizma Strašnog
Strake iz Čerevića.
Strakini “Inserti” (ili “in SER
TI!?”) spadaju u vrhunce njegovog dosadašnjeg opusa i spajajući ozbiljno sa
neozbiljnim, mudro sa infantilnim stvaraju široku i uverljivu sliku
kontradiktorno/kontraverznog sveta u kome imamo (ne)sreću da živimo.
(“Dnevnik”, 2021.)
0 komentara:
Постави коментар