NESAVRŠENI (ANTI)JUNAK U KLOPCI ŽIVOTNIH PROMAŠAJA - „Malo ubistvo“ Alena Mura i Oskara Sarate; izdavač „Modesty stripovi“ 2020.

 

Predvidivost je jedna od poželjnijih osobina stvaralaca u tzv. umetničkim industrijama. Ona konzumentima donosi sigurnost da će kupiti proizvod određenih performansi dok vlasnicima kompanija koje objavljuju umetničke proizvode obezbeđuje veću verovatnoću da će se uloženi kapital vratiti sa određenim procentom profita. Zbog svega toga se od zanatlija (čitaj, umetnika) u ovoj industrijskoj branši očekuje da se drže onih sadržaja/tema/formi koje su ih učinile koliko-toliko poznatim; bilo kakvo odstupanje od podrazumevane uloge se obeshrabruje od proizvođača a ni publika nije sklona takvim izletima. Otuda se ovakav eksces može smatrati velikim uspehom zanatlije/umetnika i dokaz je ne samo njegovog talenta već i tvrdoglavosti i borbe za sopstveni identitet ali i određenog respekta koji autor ima kod izdavača. Takav je slučaj sa stripom/grafičkom novelom „Malo ubistvo“ i njenim scenaristom Alanom Murom (1953). Mur je pre pojave ovog dela ali i od tada do danas zvezda korporacijskog stripa odnosno obnovitelj slave posustalih franšiza (Betmen, Stvorenje iz močvare, Marvelmen), subverzivni nastavljač tradicije superheroja („Posmatrači“); uz ova dela stoje i ona koja ambicioznije koriste žanrovske obrasce - antiutopijske fantastike („O za osvetu“), istorijskog krimića („Iz pakla“) – ili priređuju specifične žanrovske mešavine („Liga izuzetnih džentlmena“). Mura je, uprkos popularnosti, krasila i neukrotiva stvaralačka znatiželja pa je lako skretao u vode nezavisnog stripa koji mu je dozvoljavao da eksperimentiše odnosno razigrava svoje talente. Jedno od dela koja odražavaju Murovu težnju ka novom i nekonvencionalnom je i strip „Malo ubistvo“ iz 1991.g. koji je 1994. zaslužilo nagradu „Vil Ajzner“ za najbolji novi strip album. Uprkos kvalitetu i nagradi ovaj strip nije privukao pažnju Murovih fanova koji su više cenili njegove komercijalnije radove.

        Murova priča prati mladog Timotija Holija, Engleza na radu u Americi, stručnjaka za reklame koji je, posle jedne uspešne kampanje, dobio priliku da osmisli reklamnu kampanju za plasiranje proizvoda u – Sovjetskom savezu (radnja se odvija pre pada Berlinskog zida i propasti socijalizma)! Veliki izazov prate i neprijatnosti (napuštanje dotadašnje kompanije) ali i mentalna iscrpljenost; Holi veruje da ga odmor i put u Englesku mogu povratiti u formu. Ipak, stvari se otržu kontroli i kreću svojim tokom. Povratak u rodni grad istovremeno je i povratak među uspomene na neuspehe na ljubavnom planu (propali brak i veza), na sopstvenu nesigurnost, neuklopivost i veće i manje pogrešne odluke. Holi posvuda, u Americi i Engleskoj, vidi dečaka koji beži od njega sve dok ga ne dočeka za stolom u kafani i saopšti mu da želi da ubije Holija jer je Holi prvo ubio njega! Tuča mladog i starijeg Holija način je da stariji konačno – odraste i prihvati odgovornost za svoje postupke, kakvi god oni bili. Posle katarze usred noći sviće sunčan dan. Mur u četiri poglavlja opisuje Holijevo putovanje iz sadašnjosti u traumatičnu prošlost, prepoznavanje bolnih mesta i pogrešnih postupaka, gubljenja detinjih oduševljenja. Susret za bivšom devojkom, sada majkom dvoje dece, potvrda je Holijevog tapkanja u mestu, nesposobnosti da istinski krene dalje sa sopstvenim intimnim životom uprkos profesionalnom uspehu.

        „Malo ubistvo“ je psihološka studija vešto izvedena korišćenjem paralelnih radnji, kontrapunktiranjem dva vremenska toka sa nizom „flešbekova“, odnosno potenciranjem labilnosti i nepouzdanosti glavnog junaka. Oskar Sarate (1942), Argentinac na dugogodišnjem privremenom radu u Evropi, svojim ekspresivnim, blago karikaturalnim crtežom i eksplozivnom paletom čistih boja adekvatno oslikava atmosferu psihodelično/paranoične potrage (za izgubljenim vremenom?) u kojoj sve rečeno i viđeno ima neočekivani potekst i značenje. Nesavršeni (anti)junak uhvaćen u klopku nesposobnosti da izmiri sopstvene životne dugove nije mogao imati bolji lik od onog koji daju jarke, zasićene boje uz povremene izbledele scene sećanja. Rečju, kvalitativno visoko profilisani „Modesty stripovi“ Živojina Tamburića podarili su domaćim strip sladokuscima jedno nezaboravno delo 9. umetnosti.

            („Dnevnik“, 2021.)