Alehandro Žodorovski (1929) izuzetna je pojava u Umetnosti: višestruko talentovan ogledao
se u bezmalo svim umetnostima a ponajviše onima baziranim na lepoj reči
(poezija, romani, drame) i na slici (pokretnoj – filmu, odnosno statičnoj –
stripu). Njegov opus karakteriše poigravanje nadrealnim situacijama i
atmosferama, okultnim znanjima i iskustvima (svih civilizacija i epoha), sa obrascima
tekuće popularne kulture odnosno sa prepoznatljivim žanrovskim ikonografijama.
Rezultat neobuzdane stvaralačke slobode i imaginacije jesu vrcava dela koja plene
pažnju konzumenata i vrlo lako prelaze iz kategorija popularnosti u više i
trajnije statuse kultnih dela.
U strip svetovima Žodorovski je znan po mnoštvu
samostalnih storija odnosno serijalima na kojima je sarađivao sa
crtačima-velikanima kakvi su bili Moebijus,
Janjetov, Himenes, Ladron... Agilni izdavač „Čarobna knjiga“ prihvatio se zadatka da objavi ultimativnu ediciju
posvećenu znamenitom Žodoverzumu (koji
obuhvata svetove Inkala, Metabarona,
Tehnopapa, Megaleksa).
Prvi tom u ovom projektu je upravo izašli album (u
tvrdom povezu i punom koloru) „Poreklo
Metabarona - Kastaka“ (kao integral, koji spaja dve epizode, originalno
objavljen 2014.g.). Na prvim stranicama znatiželjni čitalac prisustvuje
ritualnom dvoboju koji treba da potvrdi (ne)sposobnost mladića da preuzme brigu
o zaštiti svoje porodice. Iako starac Berar
pobeđuje on, pozivajući se na izuzetak od pravila, pošteđuje svog zeta da
bi mu potom ispričao istoriju svoje porodice koja počinje na planeti Patulj-Ahura, svojevoljno odvojenoj od
interplanetarne civilizacije i utemeljenoj na ratničkoj tradiciji, na kojoj postoje
dva neprijateljska naroda Amakure i
Kastake. Rezultat njihovog ratovanja je istrebljenje jednog naroda i
potpuna sterilnost muškaraca drugog. Jedini plodni muškarac - Dalaj (začet od vođe uništenih Kastaka) sukobljava se sa svojim
formalnim ocem... Tada na planetu stižu predstavnici sekte Nanotehnosa koji nude zaštitu (kako bi obezbedili svog Nanopapu) a kad budu odbijeni uništavaju
planetu. Jedini preživeli su Dalaj, njegova žena Antigrea i njihove dve kćeri. Kako bi se osvetili Nanotehnosima oni postaju Kosmopirati; posle prvih uspeha porodica
preuzima vođstvo nad svim piratima. No, kad izgubi odsudnu bitku Dalaj nalazi planetu na kojoj želi da,
prema običajima, sahrani poginulu suprugu i sreće Ganga, milenijskog anđela-orlušara čiji duh preuzima u svoje telu. Zatim
sledi novi udarac: obe kćeri su smrtno bolesne pa Dalaj spaja njihove zdrave delove u jedno telo, superiornu Nartu koju će oploditi ljuti ratnik Urlih Plavi (i potom se ritualno ubiti).
Dete začeto u tom činu, Berar,
nastavlja tradiciju klana Kastake i
predaje je zetu Otonu fon Salci...
Priča Žodorovskog nesputano meša ikonografiju „svemirske opere“ (podžanra naučne fantastike) sa arhetipovima
odnosno prepoznatljivim situacijama iz bajki, mitova i saga počev od ratničke
filozofije klanova (u tradiciji samurajskog Bušido
kodeksa) preko priča o junacima plemenitog roda koji opstaju među hordama
kriminalaca i besprizornika, priča o osveti i otporu moćnim silama do onih o
skrivenom blagu i njegovom čuvaru (ptica Gang)
odnosno o stvaranju novog života sastavljanjem delove različitih jedinki
(znanih iz romana „Frankenštajn“ ili „Alrauna“). Otuda bi se moglo govoriti o
„Kastaki“ kao sintetičkoj i visoko alegorijskoj
priči smeštenoj u okvire popularnog žanra (koji nudi beskraj Svemira, u kome je sve moguće, kao univerzalnu pozornicu dešavanja). No, Žodorovskog nikada nisu mučile teorijske
dileme određivanja sopstvenog dela pa je tako i u ovom slučaju; on sasvim
slobodno gradi svetove-svemire nesputan bilo kakvim (moralnim, ideološkim) obzirima
ili zabranama. Taj razgaljujući polet zrači iz svake stranice i dodatno zavodi
i bodri čitaoce da ga prate. U svemu tome Žodorovskom
svesrdno pomaže Das Pastoras (što je
umetničko ime štanskog crtača Hulija Martineza
Pereza, 1956) sugestivnim, minucioznim slikama (koje često, posebno u
portretima, podsećaju na velikog Igora
Kordeja) sklapanim u efektne, dinamične table.
Rečju, „Poreklo
Metabarona - Kastaka“ izuzetno je uspeo uvod u strip serijal koji je redefinisao granice „svemiske opere“ dodavanjem alegorijskih, bajkolikih i mitoloških
slojeva što je, sveukupno, rezultiralo sasvim nesvakidašnjom, osobenom
atmosferom i osećajnošću.
(„Dnevnik“, 2019.)
0 komentara:
Постави коментар