Treći album petotomnog
strip serijala „Granvil“ (u ovdašnjem
izdanju agilnog „Darkwooda“, 2016;
serijal je u svetu startovao 2009. a 2017. je objavljen peti, završni album)
kome, kao bliža odrednica stoji „Naučnofantastična
pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“, nosi naslov „Crna ovca“. Ilustracija na koricama je
krajnje adekvatna: namršteni Lebrok,
u smokingu, sa crvenim reverima i belom leptir mašnom (kao galantni Džejms Bond), u desnici drži pištolj iz
čije cevi se vije dim koji se spaja sa dimom iz revolvera koji drži zanosna
jazavica koju, pak, Lebrok (kako to
junaci i treba da čine) zaštitnički drži oko tananog struka. Sasvim adekvatna
slika za kriminalistički stim-pank serijal u kome su, kao u
basnama, glavni junaci životinje. Stim-pank
je podžanr naučne fantastike, nastao (posle
niza preteča) u drugoj polovini 1980-tih godina, koji meša atmosferu XIX veka
(nominalno engleske viktorijanske
epohe) sa tehnološkim racionalizmom (i sledstvenim doživljajem civilizacije) XX
veka. Osnovna priča „Granvila“ dešava
se u alternativnom svetu u kome je Britanija
izgubila rat sa Napoleonom i, sa
ostatkom Evrope, potpala pod francusku
okupaciju a engleska kraljevska porodica je pogubljena (na francuskom
„specijalitetu“ - giljotini). Centar čitavog sveta (ili makar Zapadne Evrope) je Granvil (Pariz). Posle gotovo dva veka ropstva, nakon kampanje
građanske neposlušnosti i anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost kao Socijalistička
Republika Britanija; moćna Francuska
i dalje prezire Britaniju s kojom je
povezuje most preko Lamanša. Naravno,
kao i u našem „običnom“ svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige-borbe
za moć ne prestaju. U trećem albumu jazavac Lebrok
i njegov pomoćnik, pacov Paci,
vraćaju se, na poziv kolege, u Granvil
koji je u socijalnim previranjima, da bi rešili bizarno ubistvo umetnika Gistava Gavranea u iznutra zaključanoj
sobi (u krimiću postoji čitav podžanr dela koja se bave takvim ubistvima). Bizarno
rešenje neće otkriti ubicu niti prekinuti niz zločina jer će i Ogist Gloden, naslednik Gistavovog nedovršenog posla (murala sa
socijalnom tematikom), biti ubijen. Ipak, indicije vode Lebroka i njegovu ekipu do industrijalca, bogataša i moćnog mecene umetnosti
Krestoa (on je žabac), koji potpomaže
slikare Novog vala, ljute protivnike
figurativnosti (dok u svom podzemnom Žapčevom
zamku drži brojne naučnike i inženjere koji mu konstruišu borbene robote).
Da zamešateljstvo bude još veće Lebrok
sreće i svoju simpatiju iz prethodne posete Granilu,
jazavicu Bili, glamuroznu prostitutku
i slikarskog modela, odlučnu, nezavisnu ali ne i previše suptilnu damu. Njihova
veza nikako da se ustali jer su međusobne razlike poprilične ali onda veliki
prevrat koji na ulice izvodi ubilačke robote stavlja, u opštem metežu, na tešku
probu sposobnosti svih junaka da prežive i spasu državnu upravu...
Scenarista i
crtač „Granvila“ je Brajan Talbot (1952), iza koga stoji
šaroliki opus u rasponu od andergraund
stripova do onih o super junacima (crtao je „Sudiju Dreda“ i „Betmena“
kao i slavnog „Sendmena“) i koga
smatraju pionirom britanskih grafičkih novela („Avanture Lutera Artrajta“, od 1978. do 1989); on lako i vešto
zapliće alternativnoistorijsko klupko sa
prepoznatljivom stim-pank ikonografijom (vozila, mašine i roboti
na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, art deko detalji), obogaćenu junacima-životinjama
i ljudima zvanim
„testoliki“ (smatranim za jedino
prezira dostojna nakaradna stvorenja najniža na društvenoj lestvici - sluge za
prljave poslove) koji u ovoj priči protestvuju tražeći
građanska prava. Priča se ne iscrpljuje u istrazi bizarnih zločina već odlazi i
korak „iza scene“ dajući širu društveno-političku sliku (kojoj se, uz malo
truda, može naći „parnjak“ u našoj stvarnosti). Mada u podnaslovu albuma stoji „Maštarija“ definitivno nije reč o pukoj
akcionoj razbibrizi za jednokratnu upotrebu već o ambicioznijem i serioznijem
(poučnom) sadržaju - upravo kako se to i radi u basnama.
Rečju,
serijal „Granvil“ i njegova epizoda „Crna ovca“ vanredno su dopadljive avanture
razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli, napeti i zanimljivi, sa nizom
citata i aluzija iz „ljudske“ nam istorije i kulture te sa humornom
pasažima (koji umeju da skliznu u cinizan). Zahvaljujući visprenom autoru ova varljivo
„laka priča“ sa poukama, kao i u prethodnim albumima, valjano je realizovana
tako da se u potpunosti iskazuje njen značajni umetnički kvalitet i potencijal.
(„Dnevnik“,
2018.)
0 komentara:
Постави коментар