DOK ČEKAMO SMAK SVETA ili IZUZETNO UMETNIČKO (STRIP) DELO - „Od signala do šuma“ Nila Gejmena i Dejva Mekina; izdavač „Darkwood“ 2012.

Strip je isprva zamišljen kao novi oblik industrijske zabave za široku publiku i kao takav je i realizovan uz pomoć „prigodnih“ sadržaja-priča i crteža. Nikakve ekstravagancije nalik umetnosti nisu bile poželjne pa su u tom smislu i usmeravani autori-izvođaći strip radova. No, jedinstveni spoj crteža i reči u kontinuiranom toku mamio je ambicioznije autore da se okušaju i van zadatih standarda. Osvajanje novih strip horizonata i sloboda bio je (i jeste) proces koji je umnogome nepredvidiv i zavisi bilo od pojedinaca jakog stvaralačkog integriteta i uticaja bilo od manjih ili većih grupa često generacijski bliskih autora. Nemali uticaj na promene imala je pojava takozvanih „one shot“ stripova - dakle stripova koji se stvaraju u samo jednoj priči, bez osmišljavanja serijala i mnoštva nastavaka; ova novina je bitno doprinela i formiranju kategorije „grafičke novele“ kao dela koje nije obavezno i najčešće ne pristaje na standarde komercijalnog stripa, od tematskih i crtačkih do onih vezanih za standardizovanje dužina epizode i albuma. Tako je u poslednjim decenijama XX veka 9. umetnost raširila lepezu svojih dometa u rasponu od sindikalno-korporacijskog preko alternativnog i andergraud do autorskog stripa. Čak i u tom krajnje šarolikom okruženju neretko se dešava da neko ostvarenje prijatno iznenadi pa čak i zapanji znatiželjnog čitaoca. Jedno od takvih dela je i album-grafička novela „Od signala do šuma“ za koji je proslavljeni žanrovski pisac Nil Gejmen pisao priču-scenario a Dejv Mekin joj podario izuzetan vizielni lik.

            Saradnja dvojice talentovanih umetnika sklonih iskušavanju okvira i krajnjih granica umetničkih formi i žanrova (odnosno njihovom ustrajnom prevažilaženju) započela je kratkim stripovima publikovanim u raznim alternativnim magazinima. Kako su se rezultati zajedničkog rada pokazali uspešnim i ambicije autora su rasle pa je u engleskom magazinu „Lice“ započeto objavljivanje nastavaka stripa „Od signala do šuma“ dugog gotovo 70 tabli. Već 1992. strip je odštampan kao album da bi, posle nekoliko izdanja, 2007.g. album-grafička novela bio obnovljen i dopunjen sa tri kratka stripa (kao uvod) odnosno svojevrsnim epilogom koji zaključuje „Od signala do šuma“. U ovom obliku knjiga stiže i do nas u izdanju  agilnog „Darkwooda“, 2012.g.

            Osnovna priča „Od signala...“ nije ni malo standardno stripovska: filmski reditelj saznaje da ima uznapredovali tumor i da mu ne preostaje više od nekoliko meseci života. On odbija da se leči, prekida kontakte sa prijateljima i povlači se u samoću. Suočen sa saznanjem o skorom kraju on, kako je to i do sada radio, zamišlja kako će izgledati njegov novi film koji neće imati vremena da snimi. Filmska priča dešava se 31. decembra 999. godine kada se svi seljani (čak i osuđenici) malog mesta u srednjoj Evropi, ostavivši kuće i imanja, penju na vrh brda da tamo sačekaju apokalipsu sveta u kome žive. Dve pripovedne linije, obe vezane za iščekivanje kraja, prepliću se a paralele između njih intrigantne su i neretko zapanjujuće. Režiser shvata da mora da zapisuje svoje zamisli i tako nastaje scenario „Apokatastaza“ koji će ostaviti svojoj prijateljici, filmskom producentu. Seljani koji iščekuju smak sveta poučeni hrušćanskim učenjem pokušavaju (ne previše uspešno) da osmisle, racionalizuju ono za šta su sigurni da će ih zadesiti. No, uprkos strahu od prikazanja četiri jahača apokalipse svet nije nestao, te noći niko nije umro - ali je, posle kratkotrajnog ublažavanja bolova, skončao režiser koga pronalazi komšija sa gornjeg sprata.

           Svojevrsni epilog priče, imenovan kao „Milenijum“, prati dešavanja nakom režiserove smrti, tišinu i zaborav posle kojih sledi podizanje interesovanja za njegova dela, retrospektive i kritička tumačenja koja su, kako producentkinja s gorčinom konstatuje, nevešta i pojednostavljena pa izneveravaju ono što je režiser stvarao. Bolest njene majke uverava je, da je, u jednom trenutku, uprkos svim lekovima i terapijama, smrt lakša i dostojanstvenija od življenja po svaku cenu.

            „Od signala do šuma“ svakako nije zabavna i vesela priča već seriozan pokušaj da se sagledaju krucijalne teme bolesti i smrti, ličnog i kolektivnog suočavanja sa takvom neminovnošću i da se u tom kontekstu odredi mesto čovekovog stvaralaštva kao načina da se prevaziđe sopstveni nestanak. Vizuelno oblikovanje tih dilema izvedeno je krajnje netipičnim strip sredstvima. Uz kolorne crteže, koji nisu ni stripovski koncipirani ni izvedeni, Mekin je ukomponovao fotografije koje je bojio ili od njih pravio kolaže. Kompozicije tabli nose jasne otiske Vorholovskih pop art manira (kombinovanje fotografija istog formata) uz „prisvajanje“ nekih nadrealističkih obrazaca ali i onih iz savremene masovne potrošačke kulture (plakati). Svojevrsna dopuna (ali i kontrapunkt) ovih zahvata su interludijumi između poglavlja u kojima se nižu naizgled nasumični-haotični tekstovi i ilustracije. Zbog ovakvo kondenzovanog i utiscima bogatog doživljaja sadržaj „Od signala...“ je teško paralelno pratiti odnosno nužno je vraćati se i iznova ili čitati ili razgledati table-slike a u svakom od tih sledećih uvida otkrivaju se nove pojedinosti i značenja.

            U konačnom sagledavanju „Od signala do šuma“ se otkriva kao izuzetno delo visokih umetničkim ambicija i dometa koje se sticajem srećnih okolnosti „izvedeno“ u stripu što nije nikakva mana već upravo prednost jer su nadahnuti umetnici u potpunosti iskoristili sve mogućnosti ove forme.

            („Dnevnik“, 2017.)