Omanja detektivska priča (u stvari dve u jednoj), Ilija Bakić
Ovo je
još jedno delo Ilije Bakića koje je napisano pre 30 godina, a objavljeno tek
nedavno. I, kao što je kod Bakića često slučaj, vodi nas u sumornu budućnost,
nakon ekološke katastrofe, a ovog puta sve je smešteno u prenatrpane gradove
koji plutaju okeanom (jer jedino tamo i dalje može da se nekako živi). Bogataši
žive bogataški, a ostali se snalaze kako znaju i umeju, uključujući
protagonistu, inspektora za otpadne vode sa jeftino kupljenom diplomom koji
sanja o nečemu boljem, pa u pokušajima da to dostigne povremeno poseže i za
nezakonitim sredstvima. I deluje kao da bi možda do boljeg i mogao da dođe, ako
iskoristi nedavno dobijenu privremenu dozvolu za istragu ubistva i proslavi se
rešavanjem slučaja u kome su pronađeni delovi tela po svoj prilici nezakonito
modifikovanog ljudskog bića (čitaj: mašine za ubijanje). Naravno da to ne ide
tako lako (a ni naš junak nije baš najsposobniji ni najpametniji).
Paralelno
sa tom pričom, pratimo i detektivsku seriju koju protagonista obožava (pa nas
to, na neki način, čak i uvlači u njegov život, odnosno, zajedno sa njim
pratimo fiktivnog inspektora koji i najzamršeniji slučaj uspešno reši). Samo
što naš protagonista nije ni blizu toliko uspešan (i nije neki spojler)…
Ovaj
roman je parodija na palp; čak je i štampan u dva stupca, na 66 strana, baš kao
nekadašnji roto-romani kod nas, sa sve ilustracijama. Što samo dodaje osećaju
vraćanja u prošlost, dok osmatramo palpičnu (mada ne i sasvim nemoguću)
budućnost. A parodičnost, to jest solidna doza humora, doprinosi tome da ovo
delo ne bude baš previše mračno i mučno.
Ukratko, ako ste raspoloženi za dobru staru (starinsku, a
futurističku?) zabavu, Omanja detektivska priča mogla bi da
vam se dopadne. Meni jeste.
https://ivanamilakovic.wordpress.com/2026/01/04/procitano-u-decembru-2025-godine-deo-drugi-knjige/
0 komentara:
Постави коментар