TRIVIJALNO, BIZARNO I RAFINIRANO – „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ Aleksandar Opačić&StudioStrip; izdavač Drvarska 12, Vršac 2025.

 

Renomirani i agilni  izdavač domaćeg alternativnog stripa „Drvarska 12“ iz Vršca, iza koga stoje vizuelna umetnica Zlata VK i Danilo Milošev Wostok, jedan od najpoznatijih strip alternativaca sa ExYU prostora, upravo je objavio novi strip album; album je, kao i većina ranijih izdanja, štampan u formatu sveske što je svojevrsni zaštitni znak alternativne-andergraund strip scene koja je svoje postojanje obznanila još početkom 1990-tih na prostorima tadašnje SFR Jugoslavije nepovratno zahvaćene procesima ratnog razjedinjenja i međunarodnih sankcija. Autor albuma nazvanog „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je Aleksandr Opačić (1973)  u saradnji sa udruženjem „StudioStrip“. Opačić je ljubiteljima alternativne 9. umetnosti poznat po nizu samostalnih kao i zajedničkih radova - u kojima se, u odnosu na ostale kolege po peru koje crtaju u raznovrsnim varijantama novoprimitivističkog manirizma, izdvaja pre svega upečatljivim crtežom. Opačićev grafizam izuzetno je stilizovan i kreće se u rasponu od karikaturalne do redukovane figurativnosti smeštane u fantastične ili stilizovane enterijere i eksterijere koji povremeno mogu biti svedeni na apstraktne pejzaže. Kjaroskuro kontrastiranje neretko biva zamenjeno slojevitim senčenjima u kojima se i same figure utapaju i gube do neprepoznavanja što, sveukupno, izdiže predmetne priče iz trivijalnog ili bizarnog u rafinirane sfere obojene notom metafizičke apstrakcije nastale na temelju susreta (i sukoba) trivijalnog i visoke umetnosti.

        Album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ čine kratke „priče u slikama“ u rasponu od literarnih predložaka i ispovesti do gega i dosetke. Strip nastao na osnovu pesme „Daleko u nama“ Vaska Pope pleni nesputanom crtačkom fantazijom u kojoj groteskne čovekolike figure, na mračnim urbanim kulisama,  mutiraju u košmarne kreature. Ove metamorfoze daju stihovima sasvim neočekivana značenja odnosno drugojačije kontekste. Priča „Grad“ Nemanje Mitrovića je alegorija o odrastanju u društvenim kalupima a njena je teskobnost dobila adekvatni vizuelni lik u Opačićevim crtežima punim šrafiranih senki u kojima antijunak i njegovi prijatelji bespovratno tonu do potpunog iščezavanja. Ispovest Nikole Tesle u kojoj se seća svog detinjstva i upoznavanja realnog sveta kroz intenzivno građenje vizija u kojima se kretao po različitim mestima i upoznavao svakovrsne ljude. Ovaj metod sagledavanja stvarnosti pomogao mu je rešavanju konkretnih problema u njegovom naučničkom radu jer ga je oslobađao potrebe za pripremama projekata i eksperimentisanjem. Naučnički instinkt pomogao mu je da zasluži poštovanje okoline a kretanje po drugačijim sferama postojanja doprineo je da popravi zdravlje i stekne izvanrednu snagu i izdržljivost. Priča izuzetnog čoveka koji je imao uvid u drugačije realnosti u svojoj vizuelnoj verziji temelji se na ’punim’ crtežima obične stvarnosti kroz koje lebde konture naučnikovog ’astralnog bića’. Kao kontrapunkt ovoj priči je ispovest naslovljena kao „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ u kojoj Toma Nikolić priča „o detinjstvu i mladosti“ a krnje rečenice se pretapaju u guste, mračne crteže. Tabla „O sebi i meni“ je reminiscencija sa nadrealističkim štimungom i apsurdističkim zaključkom.

        Album zaključuje nekoliko tabli i kaiševa „Fossil&Swatch“ sa Opačićevim redovnim (anti)junacima koji donose dozu čistog ludizma, vesele groteske i kalambura. Kurentne robne marke u ovim su stripovima dobijaju (ob)lik koji im po značenju reči pripada i kao takve, u mnoštvu sasvim neobičnih situacija, nastavile svoje živote odnosno davale čudne odgovore na trivijalna pitanja. U ovim je strip gegovima i dosetkama Opačić otkrio neočekivane slojeve infantilnosti i povremene zajedljive  cinične karikaturalnosti.

            U konačnom svođenju utisaka album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je inventivno delo samosvojnog autora koji iznova potvrđuje svoje sasvim apartno mesto u savremenom autorsko- alternativnom stripu sa ovih prostora.

            („Dnevnik“, 2025.)