Betmen, uljez u
galeriji najpopularnijih stripovskih super junaka – jer je „običan“
čovek – od svog „rođenja“ na stranica „Detektivskih stripova“ („Detectiv
comics“ - DC) 1939. kada su ga osmislili golobradi početnici Bob Kejn i
Bil Finger, pleni pažnju naraštaja dečaka širom Zapadnog sveta! Svi
poštovaoci čoveka-šišmiša znaju da on nije nadčovek ali ga većina ipak
doživljavao kao takvog, verovatno zbog impozantnog kostima, svakovrsnih
„gedžeta“ na čelu sa „opakim“ Betmobilom, koje koristi protiv svojih
manje i više bizarnih neprijatelja. U ovog „samoproizvedenog ljudskog supermena“
autori su uneli svoje ideje o tajanstvenom osvetniku u megalopolisu (za ugled
su im poslužili, danas pomalo zaboravljeni, vestern osvetnik „Zoro“ i
urbani osvetnik „Senka“). Kroz periode velike i periode umerene
popularnosti Betmen je pregurao pola veka a onda je, kako čitamo u uvodu
ovog albuma, 1986. uredništvo DC komiksa uvidelo da njihovi junaci, neki
stari već skoro pola veka, nisu više aktuelni pa je potrebno njihovo „osveženje“
i to počev od najtrajnijih heroja kakvi su Supermen, Čudesna žena i Betmen.
Ovaj poslednji je bio najteži za popravke jer je njegovo polažište bilo
najsolidnije – dečak prisustvuje ubistvu svojih roditelja i odlučuje da se
osveti počiniocu i svim ostalim „lošim momcima“. Za „osvežavanje“ se dobrovoljno
javio Frenk Miler koji je imao iskustva sa „uskrsavanjem“ strip heroja (od
zaboravljenog Derdevila je izgradio novu strip megazvezdu) a već
je stvorio remek-delo „Betmen: povratak mračnog viteza“ u kome se
penzionisani Betmen vraća u arenu gde se biju (i prebijaju) Dobro i
Zlo. Miler je rešio da napiše scenario ali ne i da crta novi strip pa je tu
ulogu poverio Dejvidu Macukeliju, sa kojim je Miler već sarađivao
na stripu „Derdevil: ponovo rođen“. Rezultat rada ovog dvojca je „Betmen:
godina prva“, 1987. objavljena u četiri redovne strip sveske koje su
zatim spojene u knjigu sa promenjenim, poboljšanim kolorom (novinski kolor je
siromašniji u nijansama-valerima).
Težište
priče je na (do tada) neobrađenom periodu u kome Brus Vejn postaje Betmen.
Čitaoci znaju šta mu se desilo kao dečaku i znaju šta je Betmen radio
kad je bio u punoj snazi (pa i kasnije) ali Betmenovi prvi koraci nisu
poznati. Elem, u Gotam posle 12 godina skitanja po svetu stiže mladi bogati
Brus, koga bije glas neodoljivog plejboja; na aerodromu ga dočekuju
novinari željni neke senzacionalne vesti. Istovremeno, prerpanim vozom stiže
policijski poručnik Džejms Gordon, zabrinut za svoju suprugu pred
porođajem; njega dočekuje kršni detektiv Flas koga je poslao komesar Loub.
Zadrigli Loub odmah upozorava na mrlje u Gordonovoj karijeri zbog
kojih očekuje da Gordon bude timski igrač što treba da znači da ne gura
nos tamo gde mu nije mesto odnosno da ne ometa Flasa i Louba u njihovim
prljavim rabotama i vezama sa organizovanim kriminalom. A TV vesti objavljuju
da je još jedan ključni svedok nestao pa tužilac Harvi Dent mora da
povuče optužbe protiv Louba za kriminalnu zaveru... Pridošlice, svaka na
svoj način, pokušavaju da unesu red u leglo kriminala, od onog uličnog do onog
krupnog vezanog za najviše krugove vlasti. Tako Vejn, još uvek bez Betmenovog
kostima, zamalo izvlači deblji kraj u svojoj prvoj pravedničkoj misiji (a sa
prozora ga gleda Selina, buduća Žena Mačka); dok vida rane Vejn
shvata da mora imati drugačiji dramatičniji „nastup“. Gordon, pošto
odbije mito, mora da bude „naučen pameti“ čitaj ozbiljno prebijen od Flasa
i njegove ekipe.
Kad
Betmen u punoj opremi (maska, plašt, spravice...) počne da deli pravdu
to još uvek ne znači da neće dobijati udarce, da mu neko rebro neće naprsnuti,
ali glas o njemu se širi; u političarskim računicama on je najpre koristan ali
pošto šteti poslu postaje neprijatelj pa policija počinje da ga progoni. Gordon
sumnja da se iza Betmena krije Dent a potom i Vejn ali
nema dokaze. Ali zato Loub ima dokaze o Gordonovoj ljubavnoj
aferi sa koleginicom koje koristi da obuzda Gordonova hapšenja krupnih
kriminalaca. Betmen shvata da je nužno da mu Gordon postane
saveznik a to će se desiti kad spase Gordonovu bebu koju su oteli Loubovi
puleni. Negde u pozadini Žena Mačka pokušava da izađe iz Betmenove
senke... Na kraju „godine prve“ osnovne uloge i njihovi odnosi u epu o Mračnom
vitezu su postavljeni i avanture se razvijaju (već se pominje i Džoker
koji preti da će zatrovati Gotamsku cisternu).
U
sjajnom pogovoru ovog albuma, koji je Macukeli nacrtao kao strip,
navodi se Milerova izjava iz 1986. u kojoj on kaže da je Betmen
čovek sa misijom koja nije lična osveta već je plemenitija jer „on želi da
svet učini boljim mestom, mestom na kojem mladi Brus Vejn ne bi bio žrtva. U
neku ruku, njemu je cilj da sebe učini nepotrebnim. Betmen je heroj koji
priželjkuje da ne mora da postoji.“ No, ta se želja neće ostvariti bez
mnoštva avantura – a možda se nikad i neće ostvariti. Miler je svog Betmena
smestio u realan svet lišen karikaturalnosti koji je sadržavao originalni Čovek-Šišmiš;
čak su i negativci lišeni oreola napadne grotesknosti koja se pretapa u
ekstravaganciju. Fizička uverljivost pokreta i mimika, insistiranje na
detaljima, na suprotstavljanju sjaja bogatih i prljavštine opasnih delova grada
majstorski su oličeni u Macukelijevim crtežima. Njegov grafizam nosi
dozu namerne nedoteranosti koja blesne izuzetnim kvadratom iz neočekivanog
rakursa ili crtežom na čitavoj strani.
Montaža tabli je dinamična i dodatno ubrzava priču stvarajući kompaktnu celinu
u kojoj čitalac jednako uživa u dijalozima i slikama.
Rečju,
„Betmen: Godina prva“ obavezna je lektira svih stripoljubaca odnosno
poštovalaca Betmana bez obzira na njihov uzrast.
(„Dnevnik“,
2024.)
