„Opklada s vremenom“ Tihomira Brajovića i naučna
fantastika s „Tri oka u glavi“ Ilije Bakića – lektira su za ovu nedelju
KULTURA Autor: Vladislava
Gordić Petković 05. dec 202315:29
Tihomir Brajović Opklada s vremenom Ilija Bakić Tri oka u glavi
Foto:Promo
Za
čitanje za ovu nedelju preporučujemo knjige Tihomira Brajovića „Opklada s
vremenom“ i Ilije Bakića „Tri oka u glavi“.
Vladislava Gordić Petković Foto: Vladislav Mitić
Tihomir Brajović, „Opklada
s vremenom“, KOV (Književna omladina Vršac), 2023.
Ličnu hrestomatiju
novinskih prikaza s podnaslovom „Kritičke minijature s razmeđe stoleća“ Tihomir
Brajović vadi iz vetrova vremena koje „već polako prekriva prah nesećanja“.
Tekstovi od šlajfne i po na prelazu iz XX u XXI vek pripadaju jasno definisanom
metažanru sa brižno biranim temama i kristalno jasnim stavovima.
Ovaj renomirani teoretičar
i kritičar svoju aktivnost opisuje – nepravedno skromno! – kao pisanje koje
živi od pisanja drugih. Njegova „milenijumska ukrštenica“ nije samo mapa davnih
čitanja, već je i spomenar-podsetnik: u pamćenje vraća literarne uzlete i
izlete, kulturološke cake i kuriozitete.
Tihomir Brajović Opklada s vremenom Foto:Promo
„Lirska fantastika“ Gorana
Petrovića trijumfuje 2000. u trci za NIN-a nad prvencem Mirjane Novaković,
Brajoviću nalik na Basaru, koji prilježno čita Bulgakova i Vitgenštajna; Igor
Marojević 1998. objavljuje roman o HIV-u, a iste godine roman Ivane Hadži
Popović deo je, već na srpskoj književnoj sceni ustaljenog, „fatalnog“ žanra
„istorizovane melodrame“.
Duhovito, precizno i
lucidno deleći autore i autorke na laureate i aspirante, artiste i modele,
ironičare i melanholičare ili pak istoriopate i mitofile, Brajović sadašnjem
širokopojasnom književnom konzumerizmu nudi pažnje vredne naslove od pre četvrt
veka: Despotova i Mekjuena, Radmilu Lazić i Ljubicu Arsić, Barika, Trevora i
Ruždija, negdašnje laureate NIN-a. Stari novinski prikazi postaju tako dobra
nova škola medijskoj revitalizaciji čitanja i vrednovanja.
Ilija Bakić, „Tri oka u
glavi“, Niški kulturni centar, 2022.
Pisac fantastike može biti
tehno-optimista opijen mašinama, poput Žila Verna; u prvi plan može staviti
ideje progresa, kao Herbert Džordž Vels. Mada se mahom bavi budućnošću naše
civilizacije i univerzuma, fantastika se može čitati kao politička alegorija
kad je piše Orvel ili kao angažovana književnost kad je piše Zamjatin.
Ilija Bakić Tri oka u glavi Foto:Promo
Trideset i pet tekstova
Ilije Bakića, objavljivanih mahom u novosadskom „Dnevniku“ prethodne tri
decenije, pisani su u slavu naučne fantastike, njenih tema i tumačenja. Po
Bakiću, fantastika je „staro-novi zatočnik začudnog“, sa „tri oka u glavi“ –
jer može da bude naučna, epska i mračna. Otud se njegovi eseji bave primerima
negativne utopije, dalekog svemira i bliske apokalipse, čak i načinima na koje
naučna fantastika pristupa ekonomskim temama. Pomno katalogizovani propusti,
pojednostavljivanja i vulgarizovanja vidljiv su plod obmanjivačkih strategija
koje celuloidne fantazije neretko nameću fantastici. Bakić detaljno analizira
mreže nevidljivih i nepostojećih knjiga koje se nabrajaju ili citiraju kod
Borhesa i Konana Dojla – Šerlok je objavio niz stručnih knjiga o umetnosti
detekcije i tajnim pismima, a doktor Votson je autor studije „Džinovski pacov
Sumatre“ – dok je u romanu „Gvozdeni san“ Normana Spinrada Adolf Hitler pisac
SF romana, koji nose jezovite naslove njegovih stvarnih uradaka: „Trijumf
volje“ i „Vladajuća rasa“.
Serija eseja „SF sistem“
efektno otkriva kako se koja planeta kotira u SF: Merkur se pominje retko,
Venera ima okeane, egzotične biljke i žitelje koji opšte putem radio-talasa,
Žil Vern svoje junake na Mesec šalje pomoću topovske granate, a Saturnovi
prstenovi i sateliti postaju poželjne nastambe i skrovišta.
0 komentara:
Постави коментар