ŠARMER I ISTRAŽITELJ NOĆNIH MORA - „Kiša“ br. 10; izdavač Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“, 2017.

Dilan Dog jedan je od najpopularnijih junaka u strip ponudi italijanske izdavačke kuće “Serđo Boneli Editore” odnosno “Boneli komiks”. Prvi broj serijala pojavio se oktobra 1986. a ovaj (anti)heroj vrlo brzo - posle samo par brojeva - postaje izuzetno popularan i prodavan (tiraži su bili i do 300.000 primeraka po broju a početkom 1990-tih Dilan Dog je širom sveta imao tiraže od neverovatnih milion primeraka po broju). Dilan Dog je pred publiku stigao pošto su menadžeri i vlasnici “Boneli komiksa”, početkom 1980-tih, zaključili da, u cilju opstajanja i širenja firme, moraju početi da menjaju dotadašnju ponudu vestern stripova. Na tom talasu se 1982.g. pojavio “Marti Misterija”, detektiv nemogućeg, strip verzija Indijana Džounsa, naučnik-avanturista koji rešava svakovrsne svetske istorijske tajne i misterije. Dilana Doga je osmislio Ticijano Sklavi (1953), novinar i pisac, kao mladog muškarca burne prošlosti - bivši policajac, lečeni alkoholičar sa nikad zalečenim ljubavnim ranama - koji živi u Londonu, na adresi Krejven Roud broj 7,  a zanimanje mu je privatni detektiv za, ni manje ni više, noćne more. Dilan je prepoznatljivo odeven u crni sako, crne pantalone i crvenu košulju, nosi meke cipele, vozi “bubu” registracije DYD666, svira klarinet (dok Šerlok Holms svira violinu), u slobodno vreme sklapa maketu galije, vegetarijanac je, izbegava nasilje, ne poseduje nadljudske sposobnosti ali ima peto-i-po čulo. Kako to priliči strip ikonografiji Dilan ima pomoćnika koji je “pljunuti” Gručo Marks (1890-1977) iz filmova o braći Marks (iz prvih decenija XX veka); Gručo puši cigare, priča glupave viceve i plaši gazdine klijente, unosi zabunu i paniku a u odlučnom času dobacuje Dilanu revolver koji rešava problem (osim ako nije prazan). Treći stalni član ove trojke je inspektor Blok, bivši Dilanov nadređeni u Skotland Jardu, spreman da pomogne Dilanu i “pokrije ga” ako treba; Blok željno očekuje penziju i manje-više vešto krije svoju (nimalo ružičastu) prošlost. Najčešći tražioci Dilanovih usluga su žene prema kojima je on “slab” što znači da će rešiti njihove probleme ali se i zaljubiti u njih. A problemu-slučajevi su raznovrsni - zombiji, vampiri, svakojaka čudovišta, masovne ubice, tajanstveni nestanci, ukleta mesta… Sklavi je vešto gradio priče pune strave, misterije i gorko-slatke melanholije uz povremene kritičke opaske na savremenu zapadnu civilizaciju. Intenzivni ritam izlaženja stripa tražio je ogromnu koncentraciju i mentalni napor pa su pored Sklavija epizode počeli da pišu i drugi autori sa promenjivim uspehom uprkos Sklavijevom nadzoru. Sve je ovo dovelo do pada popularnosti i prodaje pa je izdavač angažovao nove urednike, scenariste i crtače kako bi serijal povratio staru slavu. U tim su kreativnim traganjima i oscilacijama kvaliteta-prodaje prošle čak tri decenije kontinuranog izlaženja stripa. U međuvremenu su generacije čitalaca odrastale i stasavale sa Dilanom koji je postao deo njihove svakodnevice i mentalnog profila. U Jugoslaviji Dilana Doga je objavljivao ekskluzivni Bonelijev saradnik “Dnevnik”; tokom godina raspada savezne države, građanskog rata i formiranja novih država, Dilan je menjao izdavače, legalne i pirate, zbog čega je izlazio neredovno pa je poremećeno praćenje originalnih edicija. Konačno je, u Srbiji, Dilana “preuzeo” izdavač “Veseli četvrtak” koji objavljuje redovne mesečne sveske ali i posebne serije odnosno kolekcionarska izdanja.

U čast tri decenije od pojave Dilana Doga, kragujevačko Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ posvetilo mu je, pod naslovom „Priče o Dilanu Dogu“, 10. broj časopisa „Kiša“. Na 105 stranica našlo se tridesetak autorskih tekstova, dva intervjua, jedna tekstualni zapis javne tribine, kratki strip  (Zlatibora Stankovića i Harisa Varajića) i par ilustracija nagrađenih na rođendanskom konkursu “Veselog četvrtka” i ”Sveta stripa” raspisanom u okviru Međunarodne strip-konferencije “Kragujevac, godine šeste”. Tekstovi se kreću u rasponu od sintetičkog bavljenja ovim junakom kao fenomenom savremene masovne kulture, preko kritičkih osvrta na razvoj serijala do analiza određenih epizoda i opusa pojedinih scenarista (i njihovog “tretmana” Dilana Doga) odnosno analize crtačkih stilova i manira crtača. Veoma su zanimljivi tekstovi koji posmatraju Dilana ženskim očima. Naime, Dilan je jedan od retkih strip junaka koga podjednako čitaju i momci i devojke pa je svakako interesantno čitati šta to devojke-žene vole kod njega - a to je njegova ljubavna povređenost i ranjivost koje prosto vape za (ženskom) utehom, prevaspitavanjem i nadziranim “odrastanjem”. Bilo da su pozicije autora fanovske ili učene nema ultimativno crno-belih stavova; oni koji vole Dilana priznaju da su stripovi nejednakog kvaliteta dok oni koji kažu da im Dilan nije omiljen temeljno obrazlažu svoje stavove. Zahvaljujući ovome “Priče o Dilanu Dogu” nisu puko glorifikovanje-osporavanje strip štiva već skup tekstova koji iz raznih uglova sumiraju dosadašnje domete ovog serijala odnosno njegov uticaj na čitaoce i širu kulturu što ga kvalifikuje kao relevantan zapis o duhu i stanju jednog vremena.

Svojevrsni “specijalitet” broja su intervjui sa Paolom Barbato, aktuelnom i hvaljenom scenaristkinjom Dilanovih avantura i Robertom Rekionijem, scenaristom i novim urednikom serijala, odnosno zapis sa tribine “Dilan Dog - 25 godina sa nama” na kojoj su učestvovali scenaristi Paola Barbato i Mikele Medu te crtač Fabije Ćeloni. To je retka prilika da se pročitaju promišljanja autora koji neposredno stvaraju Dilanove avanture, od njihovih viđenja Dilanove slave, uvažavanja rada prethodnika do ideja o tome u kom pravcu bi detektiv trebao da se razvija. Ono što svi ističu jeste da je prostor u kome se kreću jasno omeđen Sklavijevim postavkama serijala i njegovim dozvolama da te postavke kontrolisano menjaju a što je neminovni danak radu u okrilju korporativnog stripa.

Rečju, “Priče o Dilanu Dogu” neizostavno su štivo za njegove dosadašnje obožavaoce i izuzetno dobar uvod u ovaj strip svet za sve nove i znatiželjne ljubitelje strašnih priča u slikama.

(“Dnevnik”, 2018.)