Strip scenarista Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa i agilni popularizator 9. umetnosti, u 2021. godini objavio je desetak publikacija na dva najveća svetska tržišta, francuskom i američkom, ali je napravio i za evropske uslove pionirski poduhvat osvajanja kineskog čitalaštva koje se ne broju u milionima, već u milijardama. U jednom od najpoznatijih strip časopisa na svetu, američkom “Heavy Metal Magazinu”, koji izlazi od 1977. godine, objavljen mu je strip kao prvom scenaristi iz Srbije posle više od decenije. U Francuskoj mu je izašao drugi album serijala “Krvavi krst“ (“Croix Sanglante”) za jednog od najvećih francuskih izdavača, “Delkur” (“Delcourt”). U izdanju “Afteršoka” (“Aftershock”), jednog od većih američkih izdavača krenula je serija “Nositi krst” (“Cross to Bear”) nastala u saradnji sa Sinišom Banovićem i Aljošom Tomićem. Vrhunac uspešne sezone došao je krajem godine kada je u Kini objavljen strip “Full Spectral Barrage Jamming”; u pitanju je veliki projekat u kome Stojanović, uz krem svetskog stripa - Francuza Kristofa Beka, Španca Rubena Peljehera, Belgijanca Suilvana Runberga, Amerikanca Dana Panosiana i drugih - pozvan od kineskog izdavačkog giganta “FT Culture” iz Pekinga da adaptira naučnofantastične romane Liju Cisina, pisca čiji tiraži idu od 60 miliona čitalaca samo u Kini. Stojanović kao scenarista i Milorad Vicanovic Maza i Desimir Miljić iz Bosne kao crtač i kolorista uradiili su naučnofantastičan strip o Trećem svetskom ratu koji nastaje napadom NATOa na Rusiju, pa ga trenutna geopolitička situacija čini izuzetno aktuelnim. Strip je privukao veliku pažnju širom sveta o čemu svedoči to što je već otkupljen za objavljivanje u čitavom nizu zemalja, a vode se pregovori za njegovo pojavljivanje i u Srbiji.
O svojim izuzetnim uspesima Stojanović
kaže:
“Srbija jeste rasadnik strip
talenata, ali je problem što i u stripu kao i u privredi mahom izvozi
sirovine a uvozi gotove proizvode. Da pojasnim: Smatram da moje kolege crtači
rade sjajnu stvar za srpski strip tako što našu domaću „školu“ stripa
predstavljaju u tako lepom svetlu u svetu. Bane Kerac se predstavio kao
crtač Zagorovih a Rajko Milošević Gera kao crtač Teksovih
avantura za italijanski “Boneli”. Gera i Stevan Subić potpisuju Konana
za francuski “Glenat” dok je Mirko Čolak autor Konanovih
avantura za američki “Dark Horse”, Vladimir Krstić Laci je radio “Šerloka
Holmsa” za francuski “Solel” i tako dalje. Spisak je dugačak jer
preko 50 naših crtača radi za velike francuske, italijanske i američke
izdavače, što je neosporno veliki uspeh ali je loša stvar to što na francuskom strip
tržištu radi samo jedan naš scenarista. Na američkom takođe, a eto od skora i
na kineskom, a to sve znači da na tim scenama gotovo da nema naših priča, naših
glasova. Umesto toga, izvozimo strip crtača koji crta po scenariju
stranog scenariste priču koja je relevantna njemu i stranoj publici, a ne nama
ovde – a onda paradoksalno tom stranom izdavaču platimo prava da strip
koji je crtao srpski crtač objavimo u Srbiji.
Ono
što bih ja jako voleo jeste da ne izvozimo sirovine, da ne budemo samo
najamnici, već da naše stripove, priče nastale na ovim prostorima,
plasiramo na Zapadu. To je puno teži put jer je zapadno
tržište gotovo hermetički zatvoreno za naše priče, ali nije nemoguće. Sa Draženom
Kovačevićem, Desimirom Miljićem, Rumunom Danom Janošem i Bojanom
Kovačevićem francuskom “Delcourtu” već četvrtu godinu plasiramo našu, da
tako kažem, vizuru četvrtog krstaškog pohoda i pada Carigrada - nešto
što je bitno nama ovde a što su pristali da produciraju i objave oni tamo. Sa Sinišom
Banovićem, Đorđetom Krajinovićem i Aljošom Tomićem smo takođe, kao
kompletna domaća ekipa, “prodali” američkom “Aftershocku” priču o tome
kako Džek Trbosek nije uhvaćen jer je zapravo pobegao na Divlji zapad.
Izašli smo dakle na ta strana strip tržišta sa čitavim autorskim
timovima, sa našim projektima i to smo, da stvar bude zanimljivija ali i
upečatljviija, uradili u žanrovima koji važe kao matični u zemljama u kojima
smo objavili. Francuska je prestonica istorijskog stripa, Amerika
zemlja u kojoj je ponikao vestern, a Daleki Istok se diči svojom naučnom
fantastikom, koju u dobroj meri i žive – a sad Franucuzi čitaju
srpski istorijski strip, amerikanci srpski vestern a Kinezi
srpsku naučnu fantastiku. Da me ne shvatite pogrešno, ali kad na
policama velikih knjižara i specijalizovanih prodavnica, jer je strip
tamo ne samo industrija već i legitiman deo kulture, na koricama uz naslov
vidim samo imena sa tačno napisanim Ć, Ž i Š, budem poprilično ponosan jer se
to čita MADE IN SERBIA. E, toga bih voleo da je mnogo više, jer je zasad
knjiga, da tako kažem, nažalost na jednom slovu.”
(“Dnevnik”, 2022.)
0 komentara:
Постави коментар